Potpuno pomračenje sunca, izgubljeni grad u džungli otkriven sasvim slučajno i nada za skoro potpuno izumrlog severnog belog nosoroga – nauka nam je prošle godine pružila obilje povoda za uzbuđenje.
Jedna od najvećih vesti bila je kad je svemirsko putovanje postalo jeftinije i mnogo lakše – Staršip Ilona Maska napravio je ogroman korak ka tome da čovečanstvo dobije raketu sa višestrukom upotrebom.
Naravno, nije sve bilo pozitivno.
Kad su u pitanju loše vesti po planetu, na primer, sada je gotovo sigurno da će 2024. godina biti najtoplija godina u istorji prema dosadašnjoj evidenciji.
Ali bilo je i mnogo razloga za slavlje.
Evo naših sedam omiljenih ohrabrujućih naučnih priča iz prošle godine.
Desetine miliona ljudi širom Meksika, SAD i Kanade su zapanjeno pratili potpuno pomračenje sunca.
To je kada Mesec stane između Zemlje i Sunca, zaklonivši njegovo svetlo.
Potpuno pomračenje sunca dešava se negde na Zemlji otprilike svakih 18 meseci, ali često u prilično nenaseljenim oblastima, dok je konkretno ovo na putanji imalo velike gradove kao što je Dalas.
Put totalnosti – oblast u kojoj su ljudi mogli da vide kako Mesec potpuno zaklanja Sunce – bio je takođe mnogo širi ove godine nego tokom spektakularnog pomračenja Sunca 2017. godine.
U oktobru je raketa Staršip Ilona Maska uspela prvi put u istoriji da bude uhvaćena prilikom povratka na lansirnu rampu.
Umesto da padne u more, doletela je na toranj za lansiranje, uhvaćena je džinovskim parom mehaničkih ruku.
Bio je to korak bliže ambiciji Spejs Iksa da napravi brzo aktivirajuću raketu, koja se može koristiti iznova i iznova, za let na Mesec, a možda čak i Mars.
„Bio je ovo dan za istorijske udžbenike", objavili su inženjeri Spejs Iksa kad se buster raketa bezbedno prizemljila.
Mogu da hodaju, lebde, a mužjaci čak mogu da pevaju ljubavne pesme da bi zaveli ženke – i sve to sa mozgom koji je manji od glave čiode.
Ali tek su u oktobru naučnici koji proučavaju mozak vinske mušice mapirali poziciju, oblik i veze svake od njihovih 130.000 ćelija i 50 miliona veza.
Bila je to najdetaljnija ikad urađena analiza mozga neke odrasle životinje, što je navelo specijaliste za mozak da opišu ovaj proboj kao „ogroman korak" u razumevanju naših vlastitih mozgova.
Jedan od vođa istraživanja rekao je da će to rasvetliti „mehanizme razmišljanja".
Zamislite da ste guglali nešto, stigli do 16. stranice rezultata i pomislili: „Hej, čekaj malo, da to nije izgubljeni grad Maja?"
E, pa upravo se to desilo Luku Oldu-Tomasu, doktorantu sa Univerziteta Tulejn u SAD, koji je naišao na laserski snimak meksičke organizacije za posmatranje životne sredine.
Kad je obradio podatke uz pomoć metoda koji koriste arheolozi, video je ono što je promaklo svima drugima – ogromni drevni grad koji je mogao da bude dom za 30-50.000 ljudi na svom vrhuncu između 750. i 850. godine n.e.
U gradu, koji je nestao ispod rastinja džungle u Meksiku, arheolozi su našli piramide, sportske terene i amfiteatre.
Ovaj kompleks – koji su istraživači nazvali Valerijana – otkriven je uz pomoć Lidara, tipa laserskog snimanja koje mapira građevine zakopane ispod vegetacije.
Postoje samo dva severna bela nosoroga na svetu, ali je došlo do proboja u istraživanju plodnosti koji donosi nadu za spasenje vrste.
Postignuta je prva trudnoća kod nosoroga preko vantelesne oplodnje.
Naučnici su embrion nosoroga nastao u laboratoriji uspešno prebacili u surogat majku.
Procedura je izvršena na južnim belim nosorozima, bliskoj srodnoj podvrsti severnih belih nosoroga koja i dalje ima hiljade primeraka, i trebalo im je 13 pokušaja da bi u tome uspeli.
Majka je na kraju uginula od infekcije, ali je autopsija pokazala da je fetus veličine 6,5 centimetara pravilno rastao i da je imao 95 odsto šanse da se rodi živ, dokazavši da je održiva trudnoća preko vantelesne oplodne nosoroga moguća.
Postoji 30 dragocenih embriona severnog belog nosoroga, a sledeći korak je da se uz pomoć njih pokuša vantelesna oplodna.
Uz ljudske aktivnosti koje dovode do onoga što Svetska fondacija za prirodu (VVF) zove „katastrofalnim" nestankom vrsta, ponekad može da deluje kao da ne registrujemo prilično mnogo dobrih vesti o prirodi.
Ali jedna desetogodišnja studija je pokazala da su akcije konzervacije efikasne u smanjenju gubitka biodiverziteta u svetu.
Naučnici iz desetine istraživačkih instituta pregledali su 665 ispitivanja mera konzervacije u različitim zemljama i okeanima, i otkrili da one imaju pozitivan efekat kod dva od svaka tri slučaja.
Mere su varirale od izleganja lososa „činuk" do iskorenjivanja invazivnih algi, a autori studije su rekli da njihovi nalazi nude „tračak svetla" za ljude koji rade na zaštiti ugroženih životinja i biljaka.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Otac jednog od tinejdžera koje su pretukli huligani u Novom Sadu: Ovo je postalo Divlji zapad")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar