Od „Squid Game" do Blekpink, kako je Južna Koreja postala moćan akter na kulturnoj sceni

Evan Berindžer je imao 14 godina kad je naišao na Punu kuću (Full House), južnokorejsku romantičnu komediju u kojoj su dvoje neznanaca primorani da dele kuću.

Sedeći u vlastitoj kući u Memfisu, on je pritisnuo plej pretpostavivši da se radi o azijskom rimejku voljenog američkog sitkoma iz osamdesetih.

Tek je na trećoj epizodi shvatio da te dve serije nemaju ništa zajedničko sem imena.

Ali već je bio navučen.

Taj slučajni izbor mu je promenio život.

Dvanaest godina kasnije, on je nastavnik engleskog u Južnoj Koreji – i kaže da voli tamošnji život: „Dobio sam priliku da isprobam svu hranu koju sam viđao po kej-serijama, a gledao sam i nekoliko kej-pop zvezda uživo čije sam tekstove pesama učio na korejskom."

Kad je Evan otkrio Punu kuću 2012. godine, južnokorejska zabava bila je samo tačkica na svetskom radaru.

Sajev „Gangnam Style" bio je najpoznatiji korejski pop izvoz u to vreme.

Danas se procenjuje da ima više od 220 miliona fanova korejske zabave na svetu – to je četiri puta više od ukupnog broja stanovnika Južne Koreje.

Squid Game, Netfliksova najpopularnija serija svih vremena, upravo se vratila sa dugo očekivanom drugom sezonom.

Kako smo došli dovde?

Takozvani Korejski talas zapljusnuo je svet, tvrde eksperti, kad se uspeh striminga susreo sa produkcionim vrednostima inspirisanim Amerikom.

A korejska zabava – od pop muzike preko zašećerenih serija do cenjenih hitova na univerzalne teme – bila je spremna za to.

• „Kako sam od prosjaka u Severnoj Koreji postao kej-pop idol“
• „Izgubio sam devet zuba snimajući Squid Game“: BBC na snimanju sa režiserom serije
• Prva Južnokorejka dobitnica Nobelove nagrade za književnost

BTS i Blekpink su sada poznata imena na svetskoj pop sceni.

Ljudi padaju u nesvest na patetične kej-serije od Dubaija preko Indije do Singapura.

Prekomorska prodaja svog tog korejskog sadržaja – u koji spadaju i video igre – sada vredi milijarde.

Prošlog meseca, nakon što je 53-godišnja pesnikinja i romansijerka Han Kang osvojila Nobelovu nagradu za književnost, onlajn forumi su bili puni mimova o južnokorejskom „kulturološkom trijumfu" — što je referenca na popularni serijal video igara Civilizacija.

A bilo je i šala o tome kako je zemlja postigla san osnivača Kima Kua, koji je slavno napisao da želi da Koreja postane nacija kulture umesto moći.

Ispostavilo se da je ovaj trenutak bio pripreman godinama.

Sve je u tempiranju

Nakon što je vojna diktatura Južne Koreje okončana 1987. godine, cenzura je popustila, a otvoreni su brojni televizijski kanali.

Uskoro se pojavila generacija autora odraslih na idolizaciji Holivuda i hip-hopa, kaže Hje Seung Čung, docentkinja studija korejskog filma na Univerzitetu u Bafalu.

Negde u isto vreme, Južna Koreja se rapidno obogatila, iskoristivši izvozni bum u automobilskoj i elektronskoj industriji.

A novac od konglomerata, ili „čibolsa" kako su poznati, ulagan je u filmsku i televizijsku produkciju, dajući joj holivudski sjaj.

Oni su postali vlasnici velikog dela industrije, od produkcije do bioskopa.

I zato su bili voljni da troše novac na snimanje filmova ne brinući previše o gubicima, kaže profesorka Čung.

.

Kej-pop je, u međuvremenu, postao domaća pomama devedesetih, dovevši do uspeha takvih grupa kao što su HOT i Šinhva.

To je inspirisalo agencije da oponašaju brutalni japanski sistem menadžerisanja umetnika.

Otkrijte mlade talente, često u njihovom tinejdžerskom uzrastu, i naterajte ih da potpišu dugogodišnje ugovore preko kojih postaju „savršeni" idoli, sa besprekorno savršenim imidžom i hiper-upravljanim javnim ličnostima.

Kako je sistem počeo da uzima maha, transformisao je kej-pop, stvorivši sve više i više idola.

Do 2000-tih, korejske televizijske serije i kej-pop bendovi postali su hit u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji.

Ali striming je bio taj koji ih je doveo u svet, i u živote svakoga sa pametnim telefonom.

Tad je igru preuzeo algoritam preporuka – on je bio ključan za inicijaciju fanova korejske kulture, vodeći ih od jedne serije do druge, obuhvatajući različite žanrove, pa čak i platforme.

Strano i poznato

Evan kaže da je izbindžovao 16 časova serije Puna kuća.

Obožavao je kako serija nije žurila da izgradi romansu, od svađalačkih dijaloga do uzajamne privlačnosti, za razliku od svih drugih američkih serija koje je do tada poznavao.

„Bio sam fasciniran svakom kulturološkom razlikom koju sam video – primetio sam da ne nose cipele u kući", priseća se on.

I tako je prihvatio Netfliksove preporuka za još korejskih romantičnih komedija.

Uskoro se zatekao kako pevuši uz filmsku muziku u serijama i privukao ga je kej-pop.

Sad je počeo da gleda varijetete, žanr rijaliti televizije u kom komičari prolaze kroz niz izazova zajedno.

Dok se probijaju kroz preporuke, fanovi uranjaju u svet koji deluje istovremeno strano i poznato – na kraju obuhvatajući „kimčki čige", pikantnu kimči čorbu, i kalguksu, morsku hranu i čorbu sa nudlama od morskih trava.

Kad je Meri Geda prvi put posetila Južnu Koreju, pošla je u potragu za zdelom kimči čigea, kao što je nebrojeno puta viđala da zvezde rade na ekranu.

„Plakala sam dok sam je jela. Bila je toliko ljuta", kaže ona.

„Pomislila sam, zašto sam ovo naručila? Oni to jedu sa tolikom lakoćom u svakoj seriji."

Meri, francuska glumica koja se probija na filmskoj sceni, sada živi u Seulu.

Prvobitno obožavateljka kej-popa, ona je potom otkrila kej-serije i naučila korejski.

Glumila je i u nekoliko epizodnih uloga.

„Posrećilo mi se i apsolutno obožavam to", kaže ona.

Za Meri, hrana je bila veliki deo privlačnosti, zato što je viđala jako raznovrsnu ponudu u kej-serijama.

Videvši kako likovi grade odnose putem hrane bilo joj je poznato, kaže ona, zato što je odrasla na francuskom selu u Burgonji.

Ali je tu i obećanje ljubavi, koje je privuklo Mari Namur u Južnu Koreju iz njene rodne Belgije.

Počela je da gleda kej-serije iz hira, nakon što je posetila Južnu Koreju, ali kaže da je nastavila da odlazi, jer su je „prilično privukli svi ti prelepi korejskih muškarci".

„Te serije su nemoguće ljubavne priče između super bogatog tipa i devojke koja je obično siromašna i, znate već, tip je tu da je spase i to vam zaista proda taj san."

Ali većinu ovih serija pišu Korejke – tako da je to njihova mašta, ili fantazija, ta koja privlači interesovanje (i srca) drugih žena iz čitavog sveta.

U Seulu, Mari je rekla da su se prema njoj „ophodili kao prema dami", što se nije desilo „jako dugo", ali njena „iskustva sa zabavljanjem nisu baš onakva kakvim ih je zamišljala."

„Ne želim da budem domaćica. Želim da nastavim da radim. Želim da budem slobodna. Želim da izlazim u klubove sa prijateljicama, ako mi se prohte, čak i ako sam udata ili u vezi, a mnogo momaka ovde to ne želi."

Međunarodni obožavaoci često traže alternativni svet zbog razočaranja u vlastito društvo, kaže profesorka Čung.

Puritanske romanse, sa zgodnim, brižnim i viteškim herojima, privlače žensku publiku koja okreće leđa onome što doživljava kao hiper-seksualizovanu američku zabavu.

A kad je društvena nejednakost postala primetnija tema u korejskim filmovima i serijama – kao što su Parazit i Squid Game – to je privuklo gledaoce iz čitavog sveta razočarane u kapitalizam i sve veći jaz u bogatstvu u njihovim zemljama.

Sticanje globalne publike takođe je donelo svoje izazove.

Sve češća upotreba engleskih tekstova u kej-popu dovela je do kritika.

A sada je i manje glamurozna strana industrije dospela u žižu javnosti.

Ogroman pritisak koji zvezde trpe da bi bile savršene, na primer, i zahtevi hiper-kompetitivne industrije.

Autori blokbaster serija iznose optužbe za eksploataciju i žale se da nisu pravično plaćeni.

Ipak, sjajno je videti da svet obraća pažnju na Koreju, kaže profesorka Čung.

Ona je odrasla u represivnoj Južnoj Koreji, kad su kritičari vlade bili redovno gušeni i ili čak ubijani.

Ona je tada bežala u svet američkih filmova.

Kad je Parazit igrao u bioskopima malog američkog grada u kom danas živi, videla je na licima drugih gledalaca isto ono ushićenje koje je i sama osećala kao dete gledajući holivudske filmove.

„Sjajno je videti da je naša ljubav uzvraćena", kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk