Neposredno pre povratka u Belu kuću, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp uzbunio je mnoge izjavom da ne isključuje mogućnost upotrebe vojne sile da preuzme kontrolu nad Panamskim kanalom i Grenlandom, autonomnom teritorijom Danske.
Tramp je obe teritorije opisao kao strateški ključne za američku ekonomsku bezbednost.
Bio je to prvi put da je Tramp javno najavio mogućnost upotrebu američke vojske u ove svrhe.
Rekao je i da će iskoristiti ekonomski pritisak da pripoji Kanadu Sjedinjenim Državama (SAD).
Na ove izjave ljutito su reagovale Panama, Grenland, Danska, i Kanada.
Nakon što su preuzele projekat izgradnje kanala koji povezuje Atlantski i Tihi okean početkom 20. veka i posle decenija pregovora, SAD su 1999. predale Panami punu kontrolu nad Panamskim kanalom.
Sada, Tramp želi da povrati kanal zbog, kako kaže, nacionalne bezbednosti.
„Panamski kanal je od vitalnog značaja za našu zemlju.
„Njime upravlja Kina, a mi smo Panamski kanal dali Panami; nismo ga dali Kini, a ona ga je zloupotrebila.
„Zloupotrebila je taj poklon", rekao je Tramp.
Međutim, zvanična statistika osporava ovaj stav.
SAD je glavni korisnik ovog morskog puta, a američki teret čini 72 odsto ukupnog saobraćaja kroz kanal.
Na drugom mestu je Kina, čiji teret čini oko 22 odsto ukupnog saobraćaja, prema podacima uprave Panamskog kanala.
Kina takođe ima velika ekonomska ulaganja u Panami.
Analitičari kažu da Panamski kanal nije samo od suštinskog značaja za američku trgovinu na Tihom okeanu, već bi bio ključan u slučaju bilo kakvog vojnog sukoba sa Kinom u budućnosti.
Tramp je takođe ranije optužio Panamu da naplaćuje previsoku naknadu američkim teretnim brodovima za prolaz kanalom.
Na Trampovom nalogu na društvenoj mreži Istini (Truth Social), objavljena je slika američke zastave postavljene usred Panamskog kanala.
Na konferenciji za novinare u gradu Panami, prestonici Paname, ministar spoljnih poslova Havijer Martinez Ača rekao je da o suverenitetu Panamskog kanala nema pregovora.
„Jedini koji kontrolišu kanal su Panamci, i tako će ostati", rekao je Martinez Ača.
Grenland je autonomna teritorija pod suverenitetom Danske i jedno je od najmanje naseljenih područja na svetu.
Tokom njegovog prvog predsedničkog mandata, Tramp je 2019. godine izneo ideju o kupovini Grenlanda.
Mete Frederiksen, predsednica Vlade Danske, izrazila je spremnost da radi sa budućom Trampovom administracijom, ali je naglasila da Grenland pripada narodu na ostrvu.
„Grenland je za narod Grenlanda. To je ponosan narod, koji ima sopstveni jezik i kulturu.
„I kao što je ranije rečeno, Grenland nije na prodaju", rekla je Frederiksen.
Trampovo interesovanje za ovu teritoriju možda i nije iznenađujuće, jer je bogata prirodnim resursima.
Na veb-stranici Geološkog zavoda Danske i Grenlanda naveden je dugački spisak dragocenih ruda i energetskog bogatstava koje ima najveće ostrvo na svetu.
Među njima su plemeniti metali poput zlata i platine, osam retkih metala kao što su litijum, titanijum i retki zemni metali, energenti poput uglja i uranijuma, i drago kamenje kao što su dijamanti i rubini.
Bilo je i naznaka da na ostrvu postoje velike rezerve nafte i gasa, koje uglavnom tek treba da budu istražene i eksploatisane, ali bi to moglo da se desi ubrzo s obzirom na otapanje glečera usled klimatskih promena.
Ali posebna vrednost Grenlanda su rezerve retkih metala koji se uglavnom koriste za proizvodnju baterija.
Svetska banka je predvidela da će eksploatacija ovih ruda morati da se poveća pet puta do 2050. godine da bi se zadovoljila globalna potražnja i da su veoma traženi ne samo u SAD-u već i u Kini.
Moskva takođe smatra ovu teritoriju strateški važnom jer se nalazi izneđu Rusije i SAD-a.
Vašington već ima vojnu bazu na ostrvu gde je postavljen sistem za rano otkrivanje balističkih raketa.
A na Grenlandu je sada predsednik Vlade Mute Egede koji zagovara nezavisnost ove teritorije.
On je jasno stavio do znanja da ostrvo nije na prodaju i nagovestio da bi referendum o nezavisnosti mogao da se održi istovremeno sa parlamentarnim izborima u aprilu.
U najnovijoj izjavi, Egede je 13. januara rekao da Grenland želi da bliže sarađuje sa SAD na odbrani i istraživanju rudnih bogatstava, ali i da će Grenland odlučiti kakav sporazum treba da bude.
Tramp je poslednjih nedelja u više navrata pecnuo najvećeg američkog suseda Kanadu time da bi mogla da postane 51. američka država, i nazvao granicu između dve zemlje „veštačkom".
Novoizabrani američki predsednik kritikovao je što su milijarde dolara potrošene na zaštitu Kanade, kao i uvoz kanadskih automobila, drvne građe i mlečnih proizvoda.
Kao i Meksiku, Kanadi prete carine od 25 odsto na izvoz robe u SAD kada Tramp zvanično preuzme dužnost.
Tokom dugačke konferencije za novinare u njegovoj rezidenciji Mar-a-Lagu na Floridi, Tramp je takođe ponovio zabrinutost zbog, kako je rekao, droge koja stiže u SAD iz Meksika i Kanade.
Međutim, količina sintetičke droge fentanila zaplenjenog na američko-kanadskoj granici znatno je manja nego na južnoj granici, prema američkim podacima.
Kanada je obećala da će primeniti niz novih sveobuhvatnih bezbednosnih mera duž granice, što će podrazumevati pojačani nadzor i dodatne zaposlene u zajedničkim snagama u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Premijer Kanade Džastin Trudo uzvratio je na Trampovu poslednju pretnju da će upotrebiti „ekonomsku silu" da Kanadu pripoji SAD-u, slikovito odgovorivši: 'Kad na vrbi rodi grožđe'.
Džejms Džefri, bivši zamenik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost, rekao je za BBC da Tramp šalje signal međunarodnim saveznicima, kao i njegovim pristalicama u zemlji.
Kaže da u Sjedinjenim Državama postoji frustracija što bogati evropski saveznici ne čine dovoljno da zaštite međunarodnu bezbednost.
Džefri je odbacio mogućnost vojnih intervencija.
„Nećemo marširati na Grenland, nećemo umarširati u Kanadu, nećemo zauzeti Panamski kanal.
„Ali koliko će ovo stvoriti previranja, to je drugo pitanje", dodao je on.
„Pretnju međunarodnom poretku ne predstavlja Donald Tramp, pretnja međunarodnom poretku su Rusija i Kina", rekao je Džefri.
Dejvid Medoks, politički urednik brintskog onlajn dnevnika Indipendenta (The Independent) u Londonu, smatra da Trampa treba ozbiljno shvatiti.
„Ovo je neka imperijalistička verzija Trampa.
„On doslovno želi da poveća američko prisustvo u svetu.
„To su ozbiljne pretnje", rekao je Medoks za BBC.
„Videćemo veoma drugačiji pristup u odnosu na prvi Trampov predsednički mandat, što će biti veoma destabilizujuće za ostatak sveta", smatra Medoks.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar