Ostavke Danila Šaranovića, ministra unutrašnjih poslova Crne Gore i Alekse Bečića, potpredsednika Vlade za bezbednost i odbranu, profesionalizacija institucija i rešavanje problema mentalnog zdravlja.
To su neki od zahteva demonstranata koji su se okupili 16. januara u centru Podgorice, na drugom protestu od masovnog ubistva na Cetinju početkom godine.
Prvog januara 2025. godine Aco Martinović je ubio 12 osoba, među kojima dvoje dece, i ranio četvoro, nakon čega je izvršio samoubistvo.
Nekoliko dana kasnije, 9. januara, od povreda je preminula još jedna osoba u Kliničkom centru Crne Gore.
Protest organizuje neformalna grupa studenata „Kamo sutra?", koja, kako kaže njen predstavnik Danilo Guberinić, ima podršku određenih članova Studentskog parlamenta.
Ogradili su se od svih političkih partija i odbili poziv na sastanak sa premijerom Milojkom Spajićem, jer o njihovim zahtjevima ne žele da pregovaraju sa političarima, objašnjava Guberinić za Radio-televiziju Crne Gore.
„Mi se nadamo da će naši zahtjevi biti ispunjeni. Zahtjev za ostavkama može da bude ispunjen odmah", kazao je Guberinić i dodao da za ispunjavanje ostalih zahteva, za koje je potrebno vreme, imaju razumevanje.
Prvi protest je održan 5. januara.
Sa njega su zatražene ostavke ministra unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade za bezbednost i odbranu Crne Gore.
Studenti zahtevaju i demilitarilizaciju društva, oduzimanje i uništavanje svog ilegalnog i skrivenog oružja, kao i policijsku proveru dodeljenih dozvola i onih koji ih poseduju.
Treći zahtev je pojačanje policije u zajednici i promena pristupa prema građanima, a četvrti povratak građanskog obrazovanja kao obaveznog predmeta u osnovnim i srednjim školama.
Gradonačelnik Cetinja Nikola Đurašković takođe zahteva ostavke političkog rukovodstva Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih bezbednosnih službi.
On traži hitnu sednicu gradske skupštine koja bi zahtevala sprovođenje nezavisne međunarodne istrage i rekonstrukcije događaja kako bi se utvrdila eventualna odgovornost i konkretni propusti u radu policijskih službi.
Veće za nacionalnu bezbednost Crne Gore je posle masovnog ubistva na Cetinju najavilo zakonsko pooštravanje mera za posedovanje oružja.
Međutim, nije saopšteno da će biti pokrenuta istraga o postupanju policije na dan ubistva.
Prema različitim izvorima koji nisu zvanično potvrđeni, u Cetinju, gradu sa oko 16.000 stanovnika, na dan ubistva je bilo raspoređeno desetak policajaca.
Aco Martinović je 1. januara više sati proveo u jednoj kafani sa poznanicima, a posle svađe otišao je do kuće i uzeo oružje za koje, prema postojećoj evidenciji, nije imao dozvolu.
U tom lokalu je ubio prve četiri osobe.
Na različitim mestima zločina istražitelji su pronašli 37 čaura, devet projektila i 11 delova projektila.
Većina stradalih su članovi Martinovićeve porodice, kumovi ili prijatelji, rekao je posle ubistava direktor policije Lazar Šćepanović.
Martinović je 2005. uslovno kažnjen za nasilničko ponašanje.
Tokom pretresa njegove kuće u novembru 2022, pronađena je vazdušna puška i drugo oružje i eksploziv.
Prvostepeno je osuđen na tri meseca.
Ovo je drugo masovno ubistvo na Cetinju u poslednje dvije godine.
U avgustu 2022. Vuk Borilović je ubio 10, a ranio šest osoba, nakon čega je ubijen.
Procenjuje se da građani na Balkanu imaju devet puta više oružja nego vojska i policija, a po količini oružja po glavi stanovnika prednjače Srbije i Crna Gora, pokazala je globalna Anketa o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018. godine.
Srbija i Crna Gora dele treće mesto u svetu, iza SAD i Jemena, po broju oružja u rukama civila, navode u istraživanju.
Izveštaj Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuje da je 90 odsto svog oružja na Balkanu u rukama građana.
Procenjuje se da na svakih 100 stanovnika ima 30 komada oružja, dok u Srbiji i Crnoj Gori na 100 stanovnika dolazi 40 komada lakog naoružanja.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar