Kada su virolozi prvi put zavirili u XEC, varijantu kovida-19 koja je počela da bude dominantna u jesen 2024. godine, prvi znakovi su bili zloslutni.
XEC, najnoviji potomak omikron soja SARS-KoV-2, nastao je rekombinacijom, procesom kada se genetski materijal dve druge varijante rekombinuje, stvarajući novi soj.
Ispitivanja su pokazali da bi zbog toga ova varijanta lako mogla da izbegne imunološku zaštitu stečenu prethodnim infekcijam ili efekte najnovije verzije vakcine protiv kovida-19, zasnovane na starijim JN.1 i KP.2 sojevima.
„Protein šiljaka (spike - S) se prilično razlikuje od prethodnih varijanti, tako da je bilo lako pretpostaviti da XSEC ima potencijal da zaobiđe imunitet izgrađen infekcijom JN.1", kaže Kei Sato, profesor virologije na Univerzitetu u Tokiju, u Japanu, koji je sproveo jednu od prvih studija o XEC-a objavljenu u decembru 2024. godine.
U Sjedinjenim Državama (SAD), stručnjaci za zarazne bolesti pripremili su se za nagli porast broja hospitalizacija posle praznika Dana zahvalnosti.
Ali to se nije desilo.
Praćenje rizika od zaražavanja merenjem količine kovida-19 u uzorcima otpadnih voda u većim gradovima pokazalo je da soj XEC definitivno inficira ljude.
Međutim, broj ljudi kojima je zaista bilo potrebno bolničko lečenje bio je znatno manji nego prethodnih zima.
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i sprečavanje bolesti (CDC), početkom decembra 2023. godine stopa hospitalizacije bila je 6,1 na 100.000 ljudi.
Tokom iste sedmice u decembru 2024. godine, pala je na dva na 100.000 ljudi.
„Trenutno vidimo prilično mali broj ljudi koji su teško bolesni uprkos astronomskoj količini kovida u otpadnim vodama", kaže Piter Chin-Hong, profesor na Odseku za zdravlje Odeljenja za zarazne bolesti na Univerzitetu Kalifornije, u San Francisku.
„To samo pokazuje da bez obzira na to koliko zastrašujuće soj može da izgleda u laboratoriji, okruženje u koje sleti je mnogo negostoljubljivije".
Neki pokazatelji ukazuju da je kovid u 2025. godini blaža bolest.
Nekada uobičajeni simptomi gubitka ukusa i mirisa postaju sve ređi.
Iako se neki oboleli leče u bolnicama i ima smrtnih slučajeva, Čin-Hong kaže da ogromna većina zaraženih ili neće imati simptome ili će imati toliko blagu prehladu da bi neki mogli da je protumače kao sezonsku alergiji, kao što je alergija na polen.
Iako su ljudi čiji imunitet je oslabljen i dalje posebno ugroženi, professor smatra da je sada najveći rizik od razvijanja ozbiljnijih komplikacija kovida kod starijih od 75 godina.
Uprkos tome, stručnjaci savetuju da sve ugrožene grupe treba da prime najnoviju vakcinu protiv kovida-19, koja može da pruži ključnu zaštitu od ozbiljnije bolesti, hospitalizacije i smrti.
I dok se čini da varijanta XEC izaziva lakše bolesti, nema garancije da se ozbiljnije varijante neće pojaviti u budućnosti.
To znači da se ne nazire kraj pretnjama koje predstavlja kovid-19 i da virus ne treba potcenjivati.
Stručnjaci očekuju da će i dalje predstavljati značajnu i stalnu pretnju javnom zdravlju.
Takođe nije prošao ni rizik od razvoja dugotrajnog kovida, a kod pojedinih ljudi to stanje može da traje godinama.
Na Medicinskom fakultetu Ajkon lanca bolnica Maunt Sinaja u Njujorku, vanredni profesor mikrobiologije Harm van Bakel voi iProgram za praćeenje patogena, koji primenjuje najnovije tehnike genomike za praćenje infekcija bakterijama, virusima i gljivicama u realnom vremenu u zdravstvenom sistemu Maunt Sinaja.
Van Bakel objašnjava da podaci pokazuju da je ove zime udeo kovida u ukupnom broju infekcija relativno mali, uprkos pojavi soja XEC-a.
„U proteklih šest meseci, rekao bih da je bilo relativno mirno", kaže on.
„U poređenju sa drugim respiratornim virusima, rekao bih da SARS-Kov-2, barem kod ljudi u bolnicama, moižda čini oko 10 odsto svih respiratornih virusnih infekcija koje se beleže ove sezone".
Čak i kada se pacijenti prime u bolnicu, protokoli lečenja su se značajno promenili u poslednje dve do tri godine.
Čin-Hong podseća da bi se ranije odmah davali antikoagulansi ili lekovi za razređivanje krvi da bi se smanjile šanse za zgrušavanj krvi, ali da se to sada više ne smatra neophodnim.
Dok se steroidi kao što je deksametazon i dalje koriste za određene teške slučajeve, on kaže da su to izuzeci i da se sada uglavnom daju antivirusni lekovi.
„Mislim da omikron i njegove podvarijante sve više izazivaju blaže simptome prehlade gornjih disajnih puteva, a ne upalu pluća i neke od invazivnih manifestacija koje smo videli u prošlosti kao što su kardiovaskularne bolesti i zgrušavanje krvi", kaže Čin-Hong.
„To znači da ljudi koji se prime u bolnicu obično ostaju kraće".
Tokom praćenja različitih respiratornih virusa na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Misuriju, u SAD-u, molekularni virolog Mark Džonson koristi sve načine da ispita količinu kovida koja trenutno cirkuliše.
Baš kao i Čin-Hong, on može da potvrdi da ga ima mnogo.
„Počeli smo da uzimamo uzorke vazduha na mnogim mestima širom univerziteta i prilično su retki slučajevi da u uzorku iz okruženja studenata nema kovida", kaže on.
„Još smo izloženi sve vreme, ali većina infekcija verovatno postaje blaža".
Ali nije bilo lako zaključiti zašto.
Sato objašnjava da je jedan od razloga zašto nove varijante kovida često izgledaju daleko strašnije nego što zapravo jesu je zato što se njihova zaraznost obično testira ubrizgavanjem virusa u hrčke.
„Ali, naravno, hrčci nisu vakcinisani", kaže on.
„Hrčci su veoma slični ljudima iz 2019. godine.
„Nemaju specifičan imunitet protiv SARS-KoV-2, tako da je situacija kod ljudi u 2025. godini sasvim drugačija".
Ipak, čini se da nivoi antitela, najlakše merljiva vrsta imuniteta, ne doprinose značajno našoj sposobnosti da smanjimo uticaj najnovijih sojeva kovida.
Stope vakcinacije širom sveta opadaju.
Prema podacima CDC-a, u SAD-u je do kraja decembra prošle godine samo 21,5 odsto odraslih i 10,6 odsto dece primilo vakcinu protiv kovida 2024-2025.
Dok su Sato i njegov tim proučavali XEC varijantu, činilo se da lako zaobilazi neutralizujuća antitela koja su stvorena infekcijama prethodnim omikron podvarijantama.
Čin-Hong kaže da postoje dve mogućnosti.
Jedna je da je velika većina ljudi sada vakcinisana i zaražena toliko puta da su njihova tela razvila moćnu imunsku memoriju koja prepoznaje kako virus sada izgleda, što znači da se nove infekcije brzo uklanjaju pre nego što mogu da prodru dublje u telo.
On veruje da je progresivno opadajući broj novih slučajeva dugotrajnog kovida još jedan pokazatelj da se to možda dešava.
„Čak i ako kovid uđe, sada će biti prepoznat i prilično efikasno izbačen iz tela", kaže Čin-Hong.
„U većini slučajeva, ne traje dovoljno dugo da izazove ozbiljnije bolesti ili hronične probleme.
„Kod dugotrajnog kovida, jedna od hipoteza je da virus pokreće taj neuobičajeni imuni odgovor, ali ako ne može duže da opstane, manji je rizik da se to dogodi", kaže on.
Druga mogućnost je da se kovid sada rutinski menja, zbog čega će postati progresivno blaži dok na kraju ne postane sličan običnoj prehladi.
Čin-Hong kaže da bi to imalo smisla, posebno ako kada se povuče paralela sa epidemijama koronavirusa u prošlosti.
„Ljudi često ispituju primere pandemije gripa, poput španskog gripa 1918. godine, u potrazi za naznakama šta bi moglo da se desi sa kovidom, ali koronavirusi mogu suštinski da se razlikuju od gripa, tako da korona virusi iz prošlosti mogu da daju bolje nagoveštaje za budućnost", kaže Čin-Hong .
„Sve u svemu, čini se da će vremenom, kako jača imunitet stanovništva, bolest i dugotrajni kovid postati manje invazivni, uprkos tome što virus neprestano stvara nove varijante kao što je XEC koje u laboratoriji izgledaju zastrašujuće".
Do sada, soj omikron, koji se pojavio u novembru 2021. godine posle alfe i delte, je poslednja „supervarijanta" kovida.
Dok su se desetine podvarijanti kasnije pojavile u poslednje tri godine, nijedna nije ukazivala na radikalno novu promenui kovida.
Međutim, Džonson kaže da ako se čivek čiji imuni sistem je oslabljen sada zarazi starijim sojem kovida kao što je delta iz 2020. godine, to bi moglo dovesti do nečeg radikalno drugačijeg.
On veruje da bi to moglo da ima drastičniji uticaj u pogledu smislu bolesti i hospitalizacija jer bi našem telu izgledalo potpuno strano.
„Oni nisu toliko rasprostranjeni kao što su nekada bili, ali još uvek povremeno otkrivamo neke od ovih sojeva iz prve godine ili dve", kaže Džonson.
„Znamo da postoje ljudi koji su zaraženi deltom [varijantom koja je prvi put otkrivena u Indiji u decembru 2020. godine].
„Ako bi jedan od tih starijih sojeva izbio i počeo više da se širi, imunitet ljudi bi bio nekako zbunjen jer bi to izgledalo mnogo drugačije od svega što smo videli u protekle tri godine".
Postoji verovatnoća da se dogodi nešto još čudnije.
Džonson kaže da postoje neki rani znakovi da bi kovid mogao da postane fekalno-oralni virus, sličniji norovirusu, koleri ili hepatitisu A nego običnoj prehladi.
Na društvenoj mreži Iksu (X), Džonson sebe opisuje kao „detektiva za otpadne vode", i kaže da neka od najboljih predviđanja mogu da se naprave praćenjem kovida u kanalizaciji.
Poznato je da SARS-KoV-2 ponekad dugo opstaje u crevima, a Džonson i njegove kolege su pronašli različite ljude koji izgleda imaju uporne crevne infekcije.
Ovo je bilo moguće zbog kovid virusa sa neobičnim obrascima RNK koji su primećeni samo u kanalizacionom sistemu, a ne u uzorcima iz kliničkih okruženja kao što su bolnice.
Svaki od ovih „misterioznih rodova", kako se nazivaju, iznova izbacuje određeni anonimni pojedinac.
Džonson misli da se to povremeno dešava jer je soj kovida poprimio mutacije koje mu omogućavaju da postane uporna gastrointestinalna infekcija.
Zbog toga, on veruje da je moguće da bi SARS-KoV-2 na kraju mogao da pronađe način da se širi putem čestica stolice, baš kao i drugi fekalno-oralni virusi.
„Mnogi koronavirusi kod slepih miševa se tako šire", kaže Džonson.
„Zanimljivo je da evolucioni preci kovida nisu bili respiratorni virusi, već enterični virusi [oni koji žive u crevima], koji se šire fekalno-oralnim putevima kao što su kontaminirana hrana, voda ili dodir sa drugim ljudima.
„Dakle, moguće je da kovid postane u potpunosti patogen koji se prenosi hranom, ali to se verovatno neće dogoditi uskoro".
Drugo ključno pitanje su moguće posledice dugotrajne gastrointestinalne infekcije kovidom i koliko bi bila česta.
Da bi saznao više, Džonson sada pokušava da pronađe ljude koji su iskusili dugotrajne gastrointestinalne probleme nakon akutne kovid infekcije da bi izvršio ispitivanje.
Džonson veruje da je za javno zdravlje posebno važno da pokuša da razume neke od posledica dugotrajnih infekcija creva kovidom.
Primetio je da nakon određenog vremenskog perioda, ponekad i mnogo godina, većina zagonetnih rodova koje više puta primećuje u otpadnim vodama na kraju nestane.
„Pretpostavljam da je ta osoba umrla, ali ne znam to sigurno niti od čega", kaže on.
„Ima mnogo pitanja bez odgovora".
Zbog toga, iako se čini da je velika većina infekcija kovidom benigna, istraživači poput Džonsona i Čin-Honga naglašavaju da je i dalje važno da se ljudi vakcinišu i da kompanije nastave da rade na razvoju sledeće generacije vakcina.
Pored godišnjih buster doza, Čin-Hong kaže da su sledeća faza u razvoju vakcina protiv kovida nazalne vakcine, koje izazivaju imuni odgovor sluzokože i zapravo mogu da spreče prenošenje virusa, a ne samo ozbiljne infekcije i bolesti.
Takođe se nastavlja rad na univerzalnoj vakcini protiv kovida koja neće morati da se dopunjuje svake godine.
„Na kraju krajeva, šta je sledeće što će se desiti sa kovidom je pomalo nepredvidivo", kaže Čin-Hong.
„Sve dok postoji određeni rizik od teških bolesti i hospitalizacije, potrebne su nam bolje terapije i vakcine za budućnost, barem za neke ljude".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar