Ko je odgovoran za bezbednost na javnim skupovima

Nekoliko mladića i devojaka u žutim prslucima istrčava na jednu od centralnih raskrsnica u Beogradu, širi ruke i zaustavlja vozila koja pristižu.

Vozači uglavnom zastanu, ima gunđanja i pridika, ali većinom propuštaju kolonu studenata koja protestuje tražeći odgovornost zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je 1. novembra poginulo 15 ljudi.

Studenti - redari kažu da im je zadatak da vode računa o bezbednosti tokom i posle protesta, kao i svakodnevnih blokada u 11.52, kada se nadstrešnica srušila.

Ali 16. januara je jedan 36-godišnjak iz Beograda kolima uleteo među masu, udarivši i noseći na haubi studentkinju tokom blokade u centru grada i teško je povredio.

U blizini nije bilo uniformisanih policajaca koji bi obezbeđvali skup, iako su ubrzo priveli osumnjičenog vozača.

Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, kaže da policija ne može da obezbeđuje studentske proteste jer ti javni skupovi nisu prijavljeni.

Obaveza policije je da se stara o javnom redu i miru, bezbednosti ljudi i imovine bez obzira je li skup prijavljen ili ne, kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za BBC na srpskom.

• Novak Đoković podržao povređenu studentkinju
• Novi protest studenata u Beogradu: 'Bitno je da imaš (u)stav'
• Šta je generalni štrajk i da li je moguć u Srbiji

Prijavljeni i spontani skupovi

Zakon o javnom okupljanju predviđa da se okupljanja na otvorenom prijavljuju Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Organizator podnosi „pisanu prijavu... najkasnije pet dana" pre početka skupa, piše u zakonu.

Zoran Pašalić, zaštitnik građana, kaže da je ovaj zakon „kompleksan".

I on smatra da je policija dužna da obezbeđuje prijavljene skupove, kao i spontane,

Spontani skupovi su okupljanja koja se dešavaju kao reakcija odmah pošto se nešto desilo, objašnjava Pašalić za BBC na srpskom.

Od Ministarstva unutrašnjih poslova je zatražio informaciju da li je policija obezbeđivala studentske proteste i na koji način.

Više nevladinih organizacija, među kojima su Komitet pravnika za ljudska prava Jukom i Helsinški odbor za ljudska prava, saopštili su da je policija dužna da obezbeđuje skupove.

Povređena studentkinja - ko je odgovoran?

Na snimcima sa 15-minutne blokade 16. januara se vidi kako je vozač, krećući se po trotoaru, udario i nosio devojku na krovu nekoliko metara, da bi ona potom pala na asfalt.

Vozač je osumnjičen za krivično delo teškog ubistva u pokušaju, saopštilo je Više javno tužilaštvo.

Na desetinama ovakvih skupova i protesta proteklih nedelja BBC novinari nisu videli uniformisane policajce.

Jedan od izuzetaka bio je protest na Mostarskoj petlji, jednom od glavnih saobraćajnih čvorišta u Beogradu, kada je policija na međunarodnom autoputu zaustavila saobraćaj pre nego što je stigla kolona studenata.

„Obaveza organizatora je da angažuje redarsku službu, ali je i obaveza policije da se stara o javnom redu i miru. Prethodnih meseci bilo je raznih incidenta tokom ovih skupova", kaže Predrag Petrović.

Dačić kaže da se ne poštuje Zakon o javnom okupljanju, jer organizatori ne obaveštavaju Ministarstvo unutrašnjih poslova.

„Kada se skup prijavi, imamo obavezu da preduzimamo sve mere.

„Ovako mi nemamo informacije ni zahteve, što je loše i za nas i za one koji organizuju skupove", rekao je Dačić.

U normalnim okolnostima trebalo bi da postoji komunikacija između organizatora, redara i policije, objašnjava Petrović.

„Policija bi trebalo da bude na licu mesta, da pošalje saobraćajnu policiju da reguliše saobraćaj i da svojim autoritetom i prisustvom spreči incidente kroz komunikaciju sa redarskom službom", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk