Osam naučno dokazanih načina da budete srećniji
Neki ljudi su rođeni da budu srećniji od drugih.
Ali bilo da ste osoba koja peva pod tušem i pleše na kiši, ili ste skloniji tome da budete neraspoloženi, zadovoljstvo nije nešto što nam se dešava samo od sebe.
Svi možemo da promenimo navike kako bi nam život bio više ispunjen srećom.
Ovo su naši glavni saveti za srećniju 2025. godinu.
Sklapajte više prijateljstava kako starite
Od prijateljstva imaju koristi ljudi svih godišta, ali u poznijim periodima života, ono može postati posebno važan izvor sreće.
Iako stariji ljudi obično smanjuju društvene krugove i više premena provode sa onima koji ih dobro poznaju, istraživanja pokazuju da je dobra ideja ostati otvoren prema novim prijateljstvima, jer nam donose malko drugačije koristi od naših odnosa sa porodicom, koji mogu biti zasnovani na obavezi.
Budući da su prijateljstva dobrovoljni, neobavezni odnosi koji mogu da započnu ili završe se bilo kad, obično su zabavnija i manje napeta ili opterećena.
Iako starije odrasle osobe mogu da se suoče sa brojnim preprekama koje mogu otežati sticanje novih prijateljstava, na neke načine bi trebalo da nam bude lakše da pronalazimo nove prijatelje - zreliji smo, stekli smo više socijalnih veština, naš stav je više orijentisan ka sreći i skloniji smo da postanemo srdačniji.
A napori da održavamo kvalitetna prijateljstva kako starimo vredni su toga, jer prednosti nadilaze puko psihološko blagostanje - to takođe poboljšava naše kognitivno funkcionisanje i fizičko zdravlje.
Štaviše, istraživanja dosledno pokazuju da su prijateljstva jednako važna kao i porodične veze za blagostanje u odraslom i starijem dobu.
- Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu
- Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
- Koliko su zagrljaji lekoviti
Uživajte u tuđoj sreći
Saosećanje je dobro poznat temelj istinskog prijateljstva.
Nastala od latinskog izraza za „podeljeni bol", empatija nam pomaže da oformimo jake veze kad je našim prijateljima potrebna pomoć.
Ali postoji suprotno stanje koje je relativno nepoznato, a jednako je važno - uživanje u tuđoj sreći, kako je Dejvid Robson pisao za BBC.
To je nedovoljno cenjeni aspekt dobrog odnosa, a može da bude jednako važan kao i saosećanje za održavanje prijateljstva, pokazuju brojne studije.
Podrška prijatelju i radovanje njegovoj sreći kad ima dobre vesti - i postavljanje pitanja u vezi s njima - jeste osnova za dobrog prijatelja.
Ako reagujete suviše pasivno ili čak umanjite uspeh vašeg prijatelja - rizikujete da naudite vašem odnosu.
Volontirajte
Maltene je kliše reći da se od činjenja nečega nekom drugom osećate bolje nego kad nagradite samog sebe, ali što se više otkriva o altruizmu, to sve više zvuči istinito.
Štaviše, istraživanja su pokazala da volontiranje čak može da pomogne kod niza stanja kao što su hronični bol i depresija.
Istraživanje iz 2002, na primer, pokazuje da su volonteri koji su dobili zadatak da pomognu drugima, a pate od hroničnih bolova, doživeli da im intenzitet bola opadne dok su volontirali.
Druge studije pokazale su da staranje o životinjama može da poboljša naše zdravlje, a negovanje kućnih biljaka može da nam pomogne da i sami procvetamo, naročito pod stare dane.
Neki zdravstveni radnici čak sada prepisuju volontiranje kao posebno efikasan oblik „prepisanog druženja".
Slanje ljudi na sve, od časova slikarstva do biciklističkih grupa, i pomaganje sa hranom i računima za grejanje, sve se više pokazuju kao validne zdravstvene intervencije koje bi takođe mogle da smanje pritisak na zdravstvene službe.
- Balkanski volonteri: Pokretači „kruga dobrote”
- Kada su verski volonteri u Srbiji desna ruka pacijentima
- „Dobiješ duplo više nego što daš": Iskustva humanitaraca sa Balkana
Povežite se sa precima
Postoji još jedan način kako bi prošlost mogla da vam pomogne u sadašnjosti.
Istraživanja pokazuju da povezivanje sa precima može da ima temeljne psihološke koristi po vas.
Porodične priče o prevazilaženju neke muke, na primer, mogu da budu osnažujuće kad se prenose sa kolena na koleno.
Suzan M. Mur, profesorka emeritus psihologije na Svinbernškom univerzitetu za tehnologiju u Melburnu, otkrila je da ljudi koji znaju više o vlastitoj porodičnoj istoriji uživaju veće stepene zadovoljstva i blagostanja.
Učešće u zadatku istraživanja vlastitog porodičnog stabla može da dovede do osećanja veće kontrole u životu, uz dublje razumevanje vašeg mesta u ovom svetu.
To takođe može da vam pruži osećaj zahvalnosti i pozitivnu perspektivu - kad znate da je vaš život danas omogućen borbama i hrabrošću vaših predaka u korist onih koji dolaze za njima.
Sastavite spisak
Biti zadovoljan onim što imate je vekovna mudrost, ali to potcrtava prost, ali dobro dokazan korak.
Ispostavlja se da sastavljanje spiska od tri dobre stvari koje su nam se desile u poslednje vreme može da nam popravi raspoloženje.
Bilo da je to neki događaj koji menja život kao što je polaganje važnog ispita ili dobijanje bebe, ili nešto naizgled nevažno, kao što je slučajan susret sa starim prijateljem, ili uživanje u prelepom zalasku dok ste u šetnji - sve je više istraživanja koja ukazuju da to može da popravi vaše blagostanje.
- Jednostavna, a moćna vežba za bolje raspoloženje
- Kako priroda može da bude lek za usamljenost
- Način razmišljanja koji oslobađa neograničenu snagu volje
Radujte se zabavnim aktivnostima
Ne postoji ništa kao što je vožnja kroz prirodu - dok vam vetar mrsi kosu, slušate muziku na radiju, a otvoren put se prostire pred vama.
Sada čak i pacovi mogu da uživaju u deliću ovog šoferskog raja, nakon što su istraživači sa Univerziteta u Ričmondu, u Virdžiniji, naučili njihove dlakave subjekte sa nemirnim nosićima da voze male Perspeksove automobile u laboratoriji.
Pacovi su brzo ovladali ovom novom veštinom i uskoro su uskakali u vozila sa oduševljenjem, pripremajući se za sledeće putovanje.
Istraživači su čak primetili da neki pacovi prave uzbuđene male skokove kao da uživaju u iščekivanju tog zadovoljstva.
Na kraju je ovo odvelo istraživanje u jednom sasvim novom pravcu.
Može li iščekivanje zabave da bude jednako velika nagrada baš kao i ta sama aktivnost?
U jednom drugom eksperimentu, naučnici su naučili pacove da iščekuju nagrade - dok su ih drugi odmah dobijali.
Kasnije su ocenjivali optimizam pacova i otkrili da su oni koji su bili naučeni da iščekuju nagrade bili optimističniji.
Istraživači su spekulisali da bi ovo moglo da važi čak i za ljude - rutinskim iščekivanjem prijatnih aktivnosti ili događaja možemo da reprogramiramo naš mozak da i sam bude optimističniji.
- „Sujeverno učenje“: Da li „rituali sreće“ mogu da donesu uspeh
- Hepihondri: „Moramo prestati da budemo opsednuti srećom“
- Koliko su zagrljaji lekoviti
Ne radite ništa
Ako ste već uspeli da stignete ovoliko daleko na ovom spisku, ovo bi moglo da vam deluje kao veliko iznenađenje.
Ali istraživanja pokazuju da prevelika briga oko toga da li ćemo biti srećni može zapravo da bude prepreka toj istoj sreći.
Eksperimenti u kojima su ljudi nagovarani da žude za većom srećom - možda tako što su čitali o tome koliko srećni uopšte mogu da budu - pre nego što pogledaju nekakav optimistični film, na kraju su se osećali više razočarano nego ushićeno.
Teorija je da podizanje očekivanja, čitanje ili zabrinutost zbog važnosti sreće može da natera ljude da se osećaju razočarano.
Možda ste ovo iskusili i sami tokom nekog velikog događaja ili žurke koju ste željno iščekivali, ali koja na kraju baš i nije ispunila ta očekivanja.
Ajris Maus, psihološkinja sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, takođe je pokazala da želja i potraga za srećom može da pojača osećanje usamljenosti i nepovezanosti.
Ona predlaže zauzimanje mnogo stoičkijeg stava i da više prihvatamo životne uspone i padove.
Nemojte da pijete previše kofeina
Tokom hladnih, mračnih zimskih dana, šolja kafe može da pruži vašem mozgu i telu preko potreban podstrek.
Konzumiranje kofeina može da nas razbudi, a brzo se apsorbuje u krvotok, gde nadjača adenozin, hemikaliju od koje se osećamo umorno.
Istraživanja pokazuju da ima mnogo prednosti po zdravlje povezanih sa konzumiranjem kofeina, među njima smanjeni rizik od nekoliko oblika raka, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2, kao i pojačani fizički učinak i zaštita od depresije.
Ali tajming je ključan kad je u pitanju kofein, jer može da potraje pre nego što on počne da deluje i treba mu puno vremena pre nego što prestane njegovo dejstvo.
Naučnici predlažu da vaša poslednja doza kofeina bude osam sati i 48 minuta pre nego što idete na spavanje.
Takođe ne bismo smeli da konzumiramo previše kofeina - ne više od 400 miligrama ili oko dve do tri šolje kafe, u zavisnosti od njene jačine - kako bismo izbegli narušen san, glavobolje, mučninu i anksioznost.
- Zašto je smeh važan i kada nam najviše pomaže
- Prijatelji koji su dobri za vaš mozak
- Četvrtak je za drugare i pivo: Nisu propustili okupljanje 56 godina
- Četiri tipa emocionalnog vezivanja: Šta na njih utiče
- Čemu nas uči tajanstveno poreklo dosade
- Ako ste usamljeni, niste sami: ovo osećanje pogađa i stare i mlade
- Zašto je mladima u Srbiji sve teže da steknu prijatelje
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Slucaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar