Nekoliko sati nakon što je Donald Tramp zvanično postao predsednik Amerike, kineski predsednik Si Đinping i njegov ruski kolega Vladimir Putin održali su onlajn sastanak, saglasivši se da će bilateralne veze još više ojačati, prenose državni mediji obe zemlje.
Nazvavši Sija „dragim prijateljem", Putin je rekao da Rusija i Kina grade veze „na osnovu prijateljstva, međusobnog poverenja i podrške" uprkos spoljnom pritisku.
Si je pozvao Putina da „nastavi da produbljuje stratešku koordinaciju, jača međusobnu podršku i štiti legitimne interese".
Tramp je u utorak zapretio podizanju carina na uvoz kineske robe, nazivajući Peking „zlostavljačem" i upozorio da će za Moskvu doći „velike nevolje" ako ne postigne sporazum o okončanju rata u Ukrajini.
Tokom predizborne kampanje, a i posle pobede na izborima u novembru, Tramp je više puta ponovio da će rat u Ukrajini rešiti za 24 sata, ali nijednom nije izneo detalje kako planira da to učini.
Tokom inaguracionog govora nije pomenuo rat u Ukrajini koji traje od februara 2022. godine.
Putin je rekao Siju da svako rešenje o ratu Rusije i Ukrajine „mora da poštuje ruske interese", rekao je savetnik za spoljne poslove Jurij Ušakov novinarima posle razgovora dvojice lidera.
Peking je optužen da je pomogao rusku ratnu mašineriju obezbedivši ključnu opremu za sukob u Ukrajini.
Kinesko-ruska robna razmena dostigla je rekordnih 240 milijardi dolara 2023. godine, što za 64 odsto više od 2021. godine - pre nego što je Rusija napala Ukrajinu.
„Putin i Si su potvrdili spremnost da grade odnose sa SAD na obostrano korisnim i uvažavajućim osnovama, ako Trampov tim pokaže interesovanje", rekao je Ušakov.
On je, međutim, rekao i da razgovor Putina i Sija „ni na koji način nije povezan sa Trampovom inauguracijom".
Razgovor je trajao oko sat i po, tokom kojeg su Putin i Si razgovarali i o situacijama na Bliskom istoku, Južnoj Koreji i Tajvanu, navodi Ušakov.
Kineski državni mediji navode da je Si takođe izrazio spremnost da radi sa Putinom kao odgovor na „spoljne neizvesnosti", ne ulazeći u detalje.
Posle polaganja zakletve i zvaničnog stupanja na dužnost, Tramp je u govoru pomenuo i važan pomorski trgovački put - Panamski kanal, poručujući da želi da bude pod kontrolom SAD i lažno tvrdeći da njime trenutno upravlja Kina.
Panama ima suverenitet nad plovnim putem.
„Vratićemo ga", rekao je Tramp.
Jedna od izvvršnih naredbi koje je Tramp potpisao neposrednop nakon stupanja na dužnost tiče se i društvene mreže Tik Tok u vlasništvu kineske kompanije Bajtdens.
Tramp je potpisao direktivu o odlaganju primene zakona o zabrani TikToka u Americi na 75 dana.
Aplikacija je prethodno zabranjena zbog zabrinutosti oko veza sa kineskom vladom i kompaniji je dat rok do 19. januara da je proda odobrenom kupcu iz SAD.
Vrhovni sud je u petak, 17. jauara potvrdio zakon, usvojen u aprilu prošle godine, zabranjujući aplikaciju u SAD osim ako njena matična kompanija sa sedištem u Kini, Bajtdens, ne proda platformu do nedelje, što nije učinila.
TikTok je tvrdio da zakon krši zaštitu slobode govora za njenih 170 miliona korisnika u zemlji.
Do zabrane je došlo uprkos pravnim pokušajima i žalbama kompanije da dokaže da je takav potez protivan ustavu.
TikTok je potom pozdravio Trampova obećanja i obnovio američke usluge nakon što ih je nakratko isključio pre njegove inauguracije.
Tramp je rekao da će njegova naredba matičnoj kompaniji TikToka dati više vremena da pronađe američkog partnera za kupovinu većinskog udela, ali detalji o direktivi koju je potpisao nisu jasni.
Upitan šta znači njegova naredba, Tramp je rekao da mu daje pravo da je „proda ili zatvori".
Novi američki predsednik je ranije podržavao zabranu TikTok-a, ali je nagovestio da je preokrenuo kurs nakon što su video snimci njegove kampanje privukli milijarde pregleda.
Si je prošle nedelje telefonom razgovarao sa Trampom, koji je američki predsednik opisao kao „veoma dobar" i koristan za obe zemlje.
Putin tek treba da razgovara sa Trampom, ali mu je nekoliko sati pre inaguracije čestitao preko državne televizije.
Nakon što su preuzele projekat izgradnje kanala koji povezuje Atlantski i Tihi okean početkom 20. veka i posle decenija pregovora, SAD su 1999. predale Panami punu kontrolu nad Panamskim kanalom.
Sada, Tramp želi da povrati kanal zbog, kako kaže, nacionalne bezbednosti.
„Panamski kanal je od vitalnog značaja za našu zemlju.
„Njime upravlja Kina, a mi smo Panamski kanal dali Panami; nismo ga dali Kini, a ona ga je zloupotrebila.
„Zloupotrebila je taj poklon", rekao je Tramp.
Međutim, zvanična statistika osporava ovaj stav.
SAD je glavni korisnik ovog morskog puta, a američki teret čini 72 odsto ukupnog saobraćaja kroz kanal.
Na drugom mestu je Kina, čiji teret čini oko 22 odsto ukupnog saobraćaja, prema podacima uprave Panamskog kanala.
Kina takođe ima velika ekonomska ulaganja u Panami.
Analitičari kažu da Panamski kanal nije samo od suštinskog značaja za američku trgovinu na Tihom okeanu, već bi bio ključan u slučaju bilo kakvog vojnog sukoba sa Kinom u budućnosti.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Ovim
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar