Na početku njegovog drugog mandata na mestu predsednika Sjedinjenih Država (SAD), Donald Tramp je zapretio uvođenjem strožih carina.
Najavljuje da će uvesti carine od 25 odsto na robu iz Kanade i Meksika sve dok vlade dve zemlje ne zaustave priliv ilegalnih migranata i droge fentanila u SAD.
Takođe najavljuje uvođenje dodatne carine od 10 odsto na uvoz iz Kine, kao i carine na proizvode iz Evropske unije (EU).
Kina, Meksiko i Kanada su tri najveća trgovinska partnera SAD-a.
Carine bi mogle ozbiljno da pogode ekonomije ovih zemalja, ali istovremeno i da povećaju potrošačke cene u SAD-u.
Carine su porezi na uvoznu robu.
One se naplaćuju preduzećima koja uvoze robu, a ne izvoznicima, i proporcionalne su vrednosti uvoza.
Na primer, ako firma uvozi automobile koji koštaju 50.000 dolara i na njih se primenjuje carina od 25 odsto, firma za svako vozulo mora da plati carinu u iznosu od 12.500 dolara.
Pitanje na čija pleća zapravo pada konačni „ekonomski" teret carina je složeno.
Ako firma koja uvozi u SAD prenese trošak carine na kupca tako što će povećati maloprodajne cene, ekonomski teret carina snosiće američki potrošači.
Donald Tramp često ističe da carine štite i otvaraju radna mesta u SAD-u, te ih vidi kao način za rast američke ekonomije i povećanje poreskih prihoda.
„Prema mom planu, američki radnici više neće morati da brinu o gubitku posla zbog stranih zemalja", rekao je tokom predizborne kampanje 2024. godine.
„Umesto toga, strane zemlje će brinuti o gubitku njihovih poslova zbog Amerike".
Ekonomski urednik BBC-ja Faisal Islam kaže da Tramp želi suštinski da promeni ekonomsku kartu sveta i smanji višak Kine i Evrope u spoljnotrgovinskoj razmeni sa SAD-om, što on vidi kao „iskorišćavanje Amerike".
Tramp je takođe izjavio da carine, poput onih koje je uveo na čelik i aluminijum 2018. godine dok je bio predsednik, štite nacionalnu bezbednost SAD-a, jer su „osnova naše odbrambeno-industrijske baze".
Donald Tramp je 2018. godine uveo carine i do 50 odsto na veš mašine i solarne panele.
Vlada SAD-a tvrdila je da se američki proizvođači u ovim sektorima bore sa nepoštenom konkurencijom iz inostranstva.
Takođe je uveo carine od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum.
Međutim, izuzeci su bili čelik i aluminijum iz Meksika i Kanade, zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD-a, Kanade i Meksika, poznat kao Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), koji je kasnije zamenjen Sporazumom između Sjedinjenih Država, Meksika i Kanade (USMCA).
EU, koja je bila jedan od najvećih izvoznika čelika u SAD, uzvratila je uvođenjem carina na američku robu vrednu više od 3 milijarde dolara, među koju spadaju farmerke, burbon i motori Harley-Davidson.
Tramp je takođe uveo carine na kineske proizvode, od mesa do muzičkih instrumenata, čija vrednost je iznosila više od 360 milijardi dolara.
Kina je odgovorila uvođenjem carina na američku robu, u vrednosti većoj od 110 milijardi dolara.
Za vreme prethodnog predsednika Džozefa Bajdena, većina carina na robu iz Kine je ostala na snazi, a uvedene su i nove na neke proizvode, kao što su električna vozila.
Trampove carine su smanjile količinu robe koju SAD uvoze iz nekih zemalja, ali su povećale izvoz drugih zemalja u SAD.
Pre 2018. godine, udeo kineske robe bio je veći od 20 odsto ukupnog uvoza SAD-a, dok danas čini manje od 15 odsto, pokazuju podaci američkog Zavoda za statistiku.
Do 2023. godine, Meksiko je prestigao Kinu i postao najveći izvoznik u SAD.
Sada u SAD izvozi robu vrednu 476 milijardi dolara, dok je vrednost uvoza iz Kine 427 milijardi dolara.
Ova promena je delimično zbog toga što su mnoge kompanije, posebno proizvođači automobila, preusmerile proizvodnju u Meksiko kako bi iskoristile prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini sa SAD-om i niske troškove proizvodnje u toj zemlji.
Meksiko je 2023. godine postao sedmi najveći proizvođač putničkih vozila na svetu.
Zemlje istočne Azije takođe su zabeležile porast izvoza u SAD zahvaljujući Trampovim visokim carinama na kineske proizvode.
To je delimično zato što je njihova roba postala jeftinija za američke potrošače u odnosu na kinesku, a delimično zato što su mnoge kineske kompanije preselile proizvodnju u te zemlje da bi izbegle američke carine.
Prema podacima američke Agencije za razvoj i promociju spoljne trgovine, zemlje članice Asocijacija nacija jugoistočne Azije (ASEAN), kao što su Indonezije, Filipini, Tajland, i Vijetnam, izvezle su u SAD robu u vrednosti 158 milijardi dolara 2016. godine, dok je izvoz porastao na skoro 338 milijardi dolara u 2023. godini.
„Zemlja koju su carine uvedene 2018. godine najteže pogodile bila je Kina", kaže dr Nikolo Tamberi, ekonomista sa Univerziteta u Saseksu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
„Mislim da je Vijetnam verovatno bio jedan od najvećih dobitnika".
Carine su povećale proizvodnju čelika i aluminijuma u SAD-u, ali su takođe dovele do rasta cena tih metala, smatra Institut Peterson za međunarodnu ekonomiju.
Institut navodi da je posledica toga bio gubitak hiljade radnih mesta u drugim proizvodnim sektorima.
Institut Peterson takođe ističe da su Trampove carinske mere povećale cene u svim sektorima što je pogoršalo položaj potrošača u SAD-u.
Tramp je zapretio uvođenjem carina od 25 odsto na proizvode iz Meksika i Kanade dok ove dve zemlje ne zaustavi priliv migranata i ilegalno proizvedenog fentanila u SAD.
Takođe je najavio uvođenje „kaznene" carine od 10 odsto na već postojeće carine na kinesku robu, tvrdeći da mnoge hemikalije koje se koriste za proizvodnju nezakonitog fentanila dolaze iz Kine.
Ove carine bi mogle da stupe na snagu već 1. februara.
Tramp je takođe zapretio da će uvesti carine na proizvode iz EU, rekavši da „nas tretiraju veoma, veoma lose".
Kanadski premijer Džastin Trudo obećao je da će uzvratiti kontracarinama na proizvode navodno vredne milijarde dolara, rekavši: „Kanada će odgovoriti – i sve opcije su na stolu".
U odgovoru na najavljene dodatne carine na njihove proizvode, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će „zaštititi svoje nacionalne interese".
Ako bi najnovije carine stupile na snagu, one bi uglavnom nanele štetu ekonomijama Kanade i Meksika, kaže profesor Stiven Milard iz britanskog Nacionalnog instituta za ekonomska i društvena istraživanja.
Obe zemlje su u velikoj meri zavisne od SAD-a.
Trenutno, SAD kupuje 83 odsto ukupne robe koju Meksiko izvozi, kao i 76 odsto kanadskog izvoza.
„Kanada prodaje velike količine nafte i mašina SAD-u, i carine od 25 odsto bi mogle da smanje njen BDP za 7,5 odsto tokom pet godina, što bi bio značajan udarac", kaže profesor Milard.
„Ako bi se Meksiku uvele carine od 25 odsto, kompanije koje su otvorile fabrike automobila u toj zemlji mogle bi relativno lako da prebace proizvodnju u matične zemlje tih proizvođača.
„Carine bi mogle da smanje BDP Meksika za 12,5 odsto tokom pet godina, što bi bio ogroman gubitak".
Lila Abed iz Meksičkog instituta pri američkom istraživačkom Centru Vilsonu, kaže da bi carine SAD-a bile „pogubne" za meksičke radnike.
„Otprilike pet miliona radnih mesta u SAD-u zavisi od trgovine između SAD-a i Meksika... a nedavna studija pokazuje da oko 14,6 miliona radnih mesta u Meksiku zavisi od trgovine sa severnoameričkim partnerima", kaže ona.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
predrag
Okrenuce ceo svet protiv sebe. Pored Kine i Briksa i Evropu, eto i Kanadu, Mehiko ..
Prijatelji ce mu biti taj Argentinac i naš (bar ce pokusavati).
Mask ce umesto naroda i Mehikanaca da uposljava robote ..
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar