Privlačnost najvećeg ostrva na Zemlji je neporeciva.
Tokom proteklog milenijuma, Grenland je opčinjavao posetioce, dovodeći na njegove izolovane obale svakoga, od Erika Crvenog, koji je osnovao prvo evropsko naselje pre više od hiljadu godina, do Savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu.
I, kao i klima koja se neprestano zagreva, interesovanje za Grenland se (ponovo) zahuktava, dok ostrvo privlači pažnju američkog predsednika Donalda Trampa.
Zajednička saradnja na mapiranju i istraživanjima sprovođena više od veka razotkrila je dokaze o važnim izvorima minerala na Grenlandu – među njima i retkih zemljanih elemenata i kritičnih minerala korišćenih za tehnologiju zelene energije, baš kao i sumnje na postojanje rezervi fosilnog goriva.
Ali, uprkos nesputanom uzbuđenju koje izaziva ova riznica blaga na Grenlandu, proces pronalaženja, iskopavanja i prebacivanja minerala i fosilnih goriva je višeslojni, višenacionalni i višedecenijski izazov.
Dugo interesovanje Amerike za rudarenje na Grenlandu
Grenland je ogroman, to je najveće ostrvo na svetu, i ima pozamašno neiskorišćeno mineralno bogatstvo.
Sada je američki predsednik Donald Tramp pokazao obnovljeno interesovanje za preuzimanje kontrole nad ovom teritorijom.
Ali to nije prvi put da je SAD pokušala da preuzme ovo ostrvo, autonomnu teritoriju zavisnu od Danske.
• 1867: Tadašnji američki državni sekretar Vlijam Sjuard izneo je ideju o anektiranju Grenlanda, zajedno sa Islandom.
•1910: Tadašnji američki ambasador u Danskoj Moris Frensis Egans izneo je ponudu danskoj vladi: da uzme Grenland u zamenu za Holandske Antile i filipinsko ostrvo Mindanao.
• 1946: Tadašnji američki državni sekretar Džejms Birns izneo je prvu ponudu za kupovinu ostrva za 100 miliona dolara u zlatnim polugama – danas vredno otprilike 1,5 milijardu dolara.
• 2019: Tramp je prvi pokazao interesovanje za kupovinu Grenlanda – što je brzo odbacila danska premijerka Mete Frederiksen koja je predlog opisala kao „apsurdan".
Na većini mapa, Grenland izgleda ogromno, maltene veličine Afrike.
Za ovo preterivanje zaslužna je popularna projekcija Merkatorove mape, koja razvlači i uvećava zemlje blizu polova, preuveličavajući njihovu pravu veličinu.
U stvarnosti, Grenland je velik oko 2 miliona kvadratnih kilometara – otprilike veličine Demokratske Republike Kongo.
Svuda na Zemlji, ožiljci i obeležja ogromnog protoka vremena zabeleženi su u geologiji.
Bujne vulkanske erupcije i sporo hladeća magma, džinovska sudaranja kontinenata i karamelasta cepanja koja na kraju otvaraju nove okeane – sve ove geološke performanse upisane su u stenama.
A stara kopnena masa kao što je Grenland sadrži detaljnu dokumentaciju Zemljine istorije.
„Istorija Grenlanda ide unazad koliko i istorijat bilo čega na našem svetu", objašnjava Ketrin Gudeno, glavna geološkinja pri Britanskoj geološkoj agenciji.
Ona objašnjava da je Grenland, nekada davno, bio deo šireg kontinenta koji je obuhvatao deo današnje severne Evrope i severne Amerike.
Pre oko 500 miliona godina, Grenland je bio deo superkontinenta, uglavljenog između Evrope i Severne Amerike.
Ali Zemlja se neprestano razvija.
Pre oko 60 do 65 miliona godina, superkontinent je počeo da se razdvaja, stvarajući pukotinu koja se na kraju otvorila, stvorivši Atlantski okean.
Grenland se odvojio od Evrope, počeo da pluta na zapad i čak prešao preko islandskog žarišta – mesta na kom izbija tečna lava iz dubina ispod Zemljine kore, doprinevši vulkanskim aktivnostima koja su formirala ostrvo Island.
Danas je Grenland domaćin svega, od Prekambrijskih podrumskih stena do jučerašnjih glečerskih taloga – od čega sve može da sadrži čitav niz vrednih prirodnih bogatstva.
Pored izvora minerala, naučnici procenjuju da Grenland poseduje ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa.
Od sedamdesetih, naftne i gasne kompanije pokušavale su da pronađu drevne rezervoare uz obalu Grenlanda, ali njihovi pokušaji nisu urodili plodom.
Ipak, geologija Grenlandovog kontinentalnog praga zaista pokazuje sličnosti sa drugim izvorištima fosilnih goriva na Arktiku.
Grenland liči na Kedberi kremasto jaje, sa spoljnim, čvrstim omotačem oko tečne unutrašnjosti.
Većina ostrva prekrivena je sporo tekućim Grenlandskim ledenim pokrivačem koji se sliva ka obali preko velikog broja ispusnih glečera.
Samo oko 20 odsto ostrva nije pokriveno ledom, sastojeći se od krševitih planina, fjordovima usečenih litica i povremenih gradova sa kućama u tehnikoloru.
„Istraživanje Grenlanda, naročito severoistočnog Grenlanda, bilo je vruća tema pre 120-130 godina", kaže Tomas Find Kokfelt, viši istraživač Agencije za geološko istraživanje Danske i Grenlanda (GEUS).
Otkriveni su razni minerali i počeli su da niču rudnici.
Godine 1850, mineral kriolit, „led koji se nikad ne topi", zbog njegove ekstremnog visoke tačke topljenja, pronađen je na jugozapadu Grenlanda.
Doseljenici su počeli da iskopavaju kriolit nakon što su saznali za njegovu upotrebu u pravljenju sode bikarbone.
Tokom Drugog svetskog rata, rudnik Ivitut snabdevao je savezničke snage kriolitom – važnim mineralom u proizvodnji aluminijuma korišćenim za avione.
Geološko mapiranje Grenlanda započelo je odistinski tek posle Drugog svetskog rata.
Posle 20 godina praćenja linije obale, postalo je jasno da je mapiranje ogroman poduhvat.
„Ako izdelite sve oblasti Grenlanda bez leda, verovatno biste ispunili 200 stranica mapa razmere jedan naprema 200.000", kaže Find Kokfelt.
Kad su geolozi napravili tu računicu, shvatili su da bi im trebalo 200 godina da završe mapiranje ovim tempom.
Oni su prešli na grublju rezoluciju i završili prvobitne geološke mape Grenlanda ranih 2000-tih.
U međuvremenu, GEUS je počeo da rafinira te mape, zumirajući ih na veću rezoluciju.
Do danas su geolozi završili 55 mapa u detaljnijem razmerama.
Takođe su se upustili u mapiranje teritorije ispod leda.
Nedavno se Find Kokfelt udružio sa geofizičarima da bi izradio mapu geoloških provincija, regija visokih razmera sa prepoznatljivim karakteristikama, ispod ledenog pokrivača.
Ove provincije takođe nagoveštavaju kakve minerale bi mogle da sadrže.
Ali poput prvobitnih geoloških mapa, Find Kokfelt brže-bolje ističe da mape provincija moraju dodatno da se rafinišu sa više podataka.
Kritični minerali su materijali koji održavaju svetsku ekonomiju u životu, a opet ih je sve teže naći.
Oni su posebno važni za prebacivanje na čistu energiju – stručnjaci procenjuju da bi potražnja za mineralima i izvorima metala mogla da se učetvorostruči do 2040. godine kako pokrila potražnju za energetskim tehnologijama.
Sve od baterija za električna vozila do vetroturbina i solarnih panela zahteva kritične minerale.
Iako se mnogi od ovih minerala iskopavaju na mestima kao što su Kina i Afrika, ima nekoliko razloga zbog kojih moraju da se uzmu u razmatranje nove rudarske lokacije, među njima i geopolitika, transport i pristup, kao i ekonomija.
En Merild, šefica održivosti i planiranja na Univerzitetu Alborg u Danskoj, ističe da kako rudnici u drugim regionima počinju da presušuju, tako „talozi na Arktiku postaju sve zanimljiviji".
I dok kritični minerali verovatni zaista postoje na Grenlandu, nije najjasnije da li su oni ekonomski održivi.
Tu na scenu stupaju istraživanja.
„Pronalaženje minerala spada među najveće i najrizičnije izazove u vezi sa rudarenjem", kaže Sajmon Džovit, direktor Centra Ralf Dž. Roberts za istraživanje i ekonomsku geologiju na Univerzitetu u Nevadi, u Rinu.
On ističe da na svakih 100 projekata istraživanja minerala, u rudnik bi mogao da se pretvori samo jedan od njih.
Ako istraživanje minerala pokaže potencijal za rudnik, u proseku bi i dalje moglo da prođe oko 10 godina da bi se prešlo sa otkrića na proizvodnju, kaže Džovit.
„To sve zavisi od toga gde se nalazite, kakva je infrastruktura, kakve dozvole i druge stvari imate da biste osigurali da se bavite rudarstvom na savestan način."
Na Grenlandu je upadljivo odsustvo infrastrukture – jednom kad izađete iz gradova, nema puteva niti železničkih pruga kroz seoske predele.
„Kretanje nije lako – ne možete da vozite terenska vozila preko terena na Grenlandu", kaže Džovit.
Putuje se brodom ili vazduhom, a ne automobilima.
Odsustvo razrađene infrastrukture, ističe Džovit, moglo bi da predstavlja izazov za rudarske operacije.
Obrada minerala takođe može da bude mukotrpan trud.
Za razliku od minerala kao što je zlato, koje može da se nađe u prirodnom stanju u steni, retki zemljani elementi zaključani su u nekom drugom komplikovanom mineralu, objašnjava Gudeno.
„Te taloge je veoma, veoma teško obraditi, i ponekad su tesno povezani sa uranijumom ili nekim drugim elementom koje baš i ne želite da iskopavate."
I zaista, ako je mineral zaključan u tandemu sa radioaktivnim mineralima, rudnik bi mogao da prekine sa radom pre nego što je obrađen i jedan jedini gram.
Godine 2021, Grenland je usvojio zakon koji ograničava količinu uranijuma u rudarskim resursima, što je korak koji je zamrznuo razvoj rudnika retkih zemljanih elemenata na Južnom Grenlandu.
Aktuelni parlament odražava zabrinutost Grenlanđana zbog dugotrajnih posledica rudarenja.
Tri stara rudnika na Grenlandu izazvala su upadljivu štetu po životnu sredinu, naročito u vodi oko ostrva.
Merild objašnjava da u rudarenju preostale stene iz procesa spadaju u dve kategorije: otpadne stene i jalovine.
„Jalovine su najzagađeniji ostaci, dok se otpadne stene smatraju manje štetnim", kaže ona.
Zbog ovog stava, otpadne stene su bile bacane duž reka i obala.
Ali otpadne stene nisu bile nepokretne.
„Nivoi teških metala bili su veoma visoki u nekim otpadnim stenama", kaže Merild.
Naučnici su pronašli povećane nivoe metala u svemu od paukova do lišajeva, riba i školjki blizu rudnika.
Hladne temperature i nizak salinitet oko Grenlanda učinili su oporavak životne sredine bolno sporim, a efekti i dalje mogu da se osete 50 godina kasnije, kaže Merild.
„Oštećivanje vode stvarno oštećuje čitav lanac snabdevanja hranom za Grenlanđane i njihovu priliku za sredstva za život od ribarenja i lova."
Klimatske promene drastično utiču na Arktik, sa temperaturama koje rastu skoro četiri puta brže nego na ostatku planete.
Nove procene pokazuju da grenlandski ledeni pokrivač gubi 30 miliona tona leda na sat.
I dok će povlačenje kopnenog leda otkriti još zakopanih stena, Merild ističe da otapanje baš i nije pokretački faktor za povećano interesovanje za istraživanje.
Na kraju krajeva, topljenje glečera dugo traje.
Količina leda na arktičkom moru smanjuje se tokom proteklih pet decenija.
Ovaj aspekt klimatskih promena predstavlja neobičnu dihotomiju za Grenland – zagrevanje klime znači promenu ekosistema, rast nivoa mora i ometanje morskih struja.
Ali to znači i otvaranje prolaza u Arktičkom okeanu, stvarajući lakši transport kritičnih minerala korišćenih u tehnologijama zelene energije – što će, nadamo se, usporiti klimatske promene.
Merild, koja je odrasla na Grenlandu i nastavila da radi tamo na raznim projektima, ističe da iako se Grenlanđani ne protive rudarskim aktivnostima, neke stvari ih ipak brinu.
Jedna od njih je samo zemljište.
Na Grenlandu, vlada je vlasnik i administrira zemlju za stanovnike.
„U tom smislu, svi su vlasnici zemlje i niko nije njen vlasnik", objašnjava Merild.
Kao posledica toga, zatvorene privatne rudarske lokacije kulturološka su anomalija i dozvole ili ograničenja pristupa moraju pažljivo da se rešavaju.
Da bi unapredili saradnju sa međunarodnim kompanijama i izbegli pogrešne korake, Merild kaže da Grenlanđani moraju da učestvuju u rudarskom procesu od samog početka do kraja.
„Ljudi vide rudarenje kao potencijalnu šansu, ali bi i te kako voleli da učestvuju u razvoju, da budu suvlasnici, i da budu sastavni deo planiranja projekta", kaže ona.
Dakle, da li se Grenland sprema da postane sledeći Divlji zapad?
Premijerka danske Mete Frederiksen kaže da je to na narodu Grenlanda da odluči.
Ali, takođe, male su šanse da će međunarodno interesovanje za njihovo ostrvo iole popustiti u skorije vreme.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar