'Predstava i nameštaljka': Beloruska opozicija ne priznaje izbore

Svetlana Tihanovskaja odbija da naziva ono što se održava ovog vikenda u Belorusiji izborima.

„To je nameštaljka", kaže prognana lidera opozicije.

„Ovo je vojna operacija, predstava koju je režirao režim da bi ostao na vlasti."

Tri decenije zemlju predvodi sve autoritarniji Aleksandar Lukašenko, koga sad čvrsto podržava Vladimir Putin, koji koristi suseda za potpunu invaziju na Ukrajinu.

U nedelju će Belorusi još jednom videti Lukašenkovo ime na glasačkom listiću, uz četiri druga imena pažljivo odabrana tako da mu ne predstavljaju pretnju.

Nezavisnim posmatračima nije dozvoljen pristup.

• „Balet po minskom polju“: Kako su beloruske vlasti razgradile građansko društvo
• Redak slučaj: Belorusija pomilovala pet političkih zatvorenika
• 'Pravda je na mojoj strani': Beloruski aktivista Andrej Gnjot napustio Srbiju

Uvedena je stroga kontrola zato što poslednji put kad su Belorusi glasali za predsednika, zemlju su zahvatili masovni protesti.

Aleksandar Lukašenko je 2020. dozvolio Svetlani Tihanovskaji da se kandiduje protiv njega, misleći da mu politički novajlija, pritom i žena, neće predstavljati pretnju.

Bila je to ogromna greška u proračunima.

Tihanovskaja, koja je odlučila da se kandiduje umesto muža pošto ga je Lukašenko strpao u zatvor, proglasila je pobedu.

Kad je zvanično saopštena Lukašenkova pobeda sa 80 odsto osvojenih glasova, mase su počele da izlaze na ulice u do sada najvećoj pretnji po njegovu vlast.

Proteste je na kraju ugušila policija za razbijanje demonstracija masovnim hapšenjima i brutalnom silom.

Evropska unija je tada odbila da prizna Lukašenku legitimitet predsednika.

Danas su sve ključne opozicione ličnosti iz tog perioda u zatvoru ili su pobegle u inostranstvo, kao Tihanovskaja.

Bivši demonstranti koji su još uvek u Belorusiji zaplašeni su tako da ćute.

I zbog toga ih liderka opozicije ne poziva da izađu ponovo na ulice u nedelju.

„Pozivamo Beloruse da odbace ovu lakrdiju, a međunarodnu zajednicu da ne priznaju rezultate", kaže ona za BBC.

„Ali Belorusima poručujem da moraju da ostanu bezbedni sve do trenutka kad se ukaže prava prilika."

„Zbog toga što ljudi žive u neprestanom strahu i režim sada pojačava represiju."

Vi osetite taj strah čim počnete da pričate sa Belorusima.

Mnogi od njih ni ne žele javno da govore o politici.

Drugi traže da im promenite ime, a potom pažljivo biraju reči.

Neki koji su još uvek u Belorusiji razgovaraju samo preko enkriptovanih poruka koje odmah potom brišu.

Svi kažu da je otvorena politička aktivnost u zemlji ugušena.

Bisol, neprofitna organizacija koja pomaže pri evakuaciji osoba u opasnosti, prijavljuje porast zahteva na oko 30 do 40 mesečno.

Od 2020. godine, grupa je evakuisala više od 1.500 ljudi.

Ona takođe podržava bivše političke zatvorenika u pokušaju da započnu novi život u egzilu nakon puštanja na slobodu.

Za Janu Žuravlevu, veterinarku, to je bilo teško.

Pre 2020. godine, ona je bila posvećena radu i nije bila posebno politički aktivna.

Ali tog leta se pridružila ogromnoj masi, nadajući se promenama.

Kasnije je osuđena na tri godine zatvora zbog „teškog narušavanja javnog reda i mira".

„Bili bismo kažnjavani za sve", priseća se ona vremena provedenog u zatvoru.

Prema njenoj računici, otprilike svaka deseta žena bila je tamo zbog protesta.

Poput njih, Jana je bila uvedena u registar osoba „sklonih ekstremizmu i destruktivnim aktivnostima".

„Ne smete da idete u sportsku salu, jedina pisma koja smete da dobijete su od rodbine i imate manje prava na posete. Ako se žalite, uvek dobijete isti odgovor: ne zaboravi zbog čega si ovde", kaže mi ona iz Poljske, gde se preselila nakon nedavnog puštanja na slobodu.

Jana priznaje da su bili potrebni „titanski" napori da ne padne u depresiju.

„U zatvoru jedva da sam plakala. Ali čim sam izašla, odjednom sam imala želju da jecam sve vreme, ne znam zbog čega."

Nekoliko ljudi koje sam kontaktirala pomenuli su da su zatražili psihološku pomoć nakon što su saslušani, dobili pretnje ili bili zatvoreni.

Oni opisuju službu bezbednosti koja lovi svakoga makar i sa najslabijom vezom sa opozicijom, a potom traži druga imena od svakoga koga zatvori.

Pritisak nikad ne popušta.

Jedna žena koja je ostala u Belorusiji, nekadašnja kontrolorka ljudskih prava, kaže da je prestala da odlazi na sudska ročišta zato što je zapala za oko vlastima.

Ako bi uspeli da dokažu bilo kakvu vezu između nje i zabranjene organizacije za zaštitu ljudskih prava Viasna, mogla bi da bude optužena da je „ekstremista".

„Mogu da pružam neke konkretne oblike podrške, ali moram da budem veoma oprezna", priča mi ona anonimno.

„Obuzima vas veoma jak osećaj bespomoćnosti kad vidite svu tu nepravdu."

Viasna navodi da u Belorusiji trenutno postoji 1.256 političkih zatvorenika.

Desetine su nedavno pomilovane, ali su ubrzo bile zamenjene novim zatvorenicima.

Za one koje uspeju da pobegnu iz ekspres-lonca Belorusije, tu je dodatna borba sa svešću da se možda još dugo vremena neće vratiti.

Zbog toga je Natalija, kojoj to nije pravo ime, odlučila da ostane u Belorusiji, čak i nakon što je dvaput bila pritvorena zbog učestvovanja u protestima.

„Vrlo ste ranjivi jednom kad se nađete na spisku 'potlačenih'", objašnjava ona.

„Ne možete da odlazite na posao jer ste u policijskog bazi podataka, a vlasti vas neprestano drže na oku."

Za Nataliju je to značilo nova hapšenja, isprva zato što je vodala psa bez povoca.

„Tvrdili su da sam bila agresivna i da sam glasno psovala i mlatila rukama", priseća se ona privođenja iz 2023. godine.

Zadržana je deset dana sa i do 14 ljudi u ćeliji namenjenoj za dve osobe sa stalno uključenim svetlom.

Više od nedelju dana je spavala na drvenom podu.

„Ozbiljno je uzdrmalo moj osećaj sigurnosti, postala sam mnogo nervoznija", poverava se Natalija.

Ona je trenutno u inostranstvu, ali planira uskoro da se vrati, prevashodno svojim mačkama.

Njene komšije, međutim, kažu da je policajac nedavno posetio njenu kuću, proveravajući sve potencijalne demonstrante pred izbore u nedelju.

Svetlana Tihanovskaja veruje da tekuća represija pokazuje da se Lukašenko i njegovi saveznici plaše.

„Trauma iz 2020. godine još je živa i on mora da eliminiše svaku mogućnost ustanka", tvrdi liderka opozicije.

„On zna da ga Belorusi nisu prihvatili niti mu oprostili, i da i dalje žele promene."

Ali ona priznaje da je malo znakova za njih na kratke staze.

Jedno vreme nakon pokretanja potpune ruske invazije na Ukrajinu, Belorusi su se nadali da će komšije uspeti da poraze Putina uz pomoć Zapada i da će Lukašenko sledeći biti srušen s vlasti.

Neki su se i sami uputili na front, odabravši silu nakon što njihovi mirni protesti nisu urodili plodom.

Ali ukrajinska vojska sada ima problema da zadrži položaje, a predsednik Donald Tramp vrši pritisak za vođenje mirovnih pregovora.

„Demokratski svet ne sme da pravi ustupke Putinu", tvrdi Tihanovskaja, opisavši Lukašenka kao jednako opasnog po svet.

On je dozvolio Rusiji da ispaljuje projektile na Ukrajinu iz Belorusije i da šalje svoje tenkove preko njegove teritorije.

Takoše je dozvolio slobodan protok migranata do poljske granice i u EU.

„On dozvoljava Putinu da razmešta nuklearno naoružanje i vlastitu vojsku po Belorusiji, a odatle je veoma kratak put do Poljske i Litvanije", ističe Tihanovskaja.

„On i Putin su par, a zajedno podržavaju druge diktatore. On je deo istog tog lanca zla."

Malo ko sumnja u to da potvrđivanje vlasti Aleksandra Lukašenka u nedelju neće proći po njegovom planu.

„Ti ljudi su veoma sposobni", objašnjava Jana, bivša politička zatvorenica.

„Oni jesu uspeli da uguše svaki potencijal za proteste."

Ona sada pokušava da se vrati veterinarskoj profesiji, ali u Poljskoj, i da se oporavi od tri teške godine provedene iza rešetaka.

Oni sa kojim sam razgovarala sada govore o Lukašenkovoj penziji ili možda smrti kao njihovoj najvećoj nadi da dožive demokratiju.

U međuvremenu, mnogi menjaju centar pažnje: u međuvremenu je došlo do velikog interesovanja za oživljavanje beloruske kulture i jezika, što je postala zvanična borba opozicije.

To je najviše na šta se većina usuđuje u ovim okolnostima.

„Niko to ne kaže otvoreno, ali osećamo kao da nema drugih mogućnosti. Zavladala je depresija", priznaje Natalija.

Ali uprkos tome, otvoreno se ne žali ni za čim.

I Svetlani Tihanovskaji se život dramatično promenio otkako je gurnuta u svet politike.

Odsečena je od vlastite zemlje, a njen muž je takođe politički zatvorenik – koji je u potpunoj izolaciji proveo skoro dve godine.

Liderka opozicije insistira na tome da i dalje „istinski veruje" u promene.

„Godina 2020. predstavljala je ogromnu promenu u mentalnom sklopu za Belorusiju. Ne znam koliko će ona potrajati, ali ta promena neće tek tako nestati."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk