Analiza BBC urednika: Rusija o sovjetskim žrtvama na godišnjicu oslobođenja Aušvica

Na obodu Sankt Peterburga je spomenik visok više od 40 metara. Na samom vrhu je lik majke sa decom.

U donjem delu, prikazane u bronzi, stvarne su priče o ljudskoj patnji.

U dnu stepenica gori večni plamen okružen nazivima nacističkih koncentracionih i logora za istrebljenje.

Aušvic, Sobibor, Belžec, Treblinka…

Zastrašujući sinonimi za holokaust.

Ipak, ovo nije spomenik holokaustu. Zvanični naziv mu je „Spomen-obeležje sovjetskim civilima koji su pali kao žrtve nacističkog genocida".

• Šta je Holokaust
• Jevreji koji su bili prisiljeni da šalju druge Jevreje u gasne komore Aušvica
• Preživeli strahuju da Evropa zaboravlja lekcije iz Aušvica

Slušam turističkog vodiča dok grupi đaka priča o koncentracionom logoru za istrebljenje Treblinka-2. Tamo su nacisti ubili do 900.000 Jevreja.

„Treblinka-2 je bio logor smrti u kome je veliki broj ljudi ubijen u gasnim komorama", kaže ona, ne precizirajući da su većina žrtava bili Jevreji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin otkrio je spomenik prošle godine, 27. januara, datum od dvostrukog istorijskog značaja za Rusiju.

Na taj dan 1944. godine sovjetske snage su prekinule skoro 900-dnevnu opsadu Lenjingrada.

Tačno godinu dana kasnije, Crvena armija je ušla u logor smrti Aušvic.

Dan kad je Crvena armija oslobodila Aušvic, 27. januar, kasnije je proglašen Međunarodnim danom sećanja na holokaust.

Međutim, kada je otvorio spomenik sovjetskim civilima, Vladimir Putin nije govorio o holokaustu, već o „genocidu sovjetskog naroda".

Tvrdio je da je cilj nacista bio „da zauzmu bogate prirodne resurse i teritorije naše zemlje, kao i da istrebe većinu njenih građana".

Nije da je Rusija ćutala o holokaustu. Uoči 80. godišnjice oslobođenja Aušvica, širom zemlje je bilo nekoliko događaja vezanih za to.

Ipak, u današnjoj Rusiji primetno je pomeranje sa holokausta na to kako je sovjetski narod u celini, uključujući i ruski narod, stradao u Drugom svetskom ratu.

Više od 27 miliona ljudi iż Sovjetskog Saveza je ubijeno u onome što je ovde poznato kao Veliki otadžbinski rat.

Ova promena nije prošla nezapaženo.

„Niko ne tvrdi da su tokom Drugog svetskog rata bilo milioni žrtava", kaže mi ambasadorka Izraela u Moskvi Simon Halperin.

„Plan da se sistemski ubije, eliminiše, izbriše sa lica zemlje rasa: to je bilo protiv jevrejskog naroda. Mislim da je od ključne važnosti zapamtiti da je holokaust osmišljen kao genocid nad jevrejskim narodom."

„To nije zato što [ruske vlasti] ne žele da govore o holokaustu ili Jevrejima", sugeriše istoričar i istraživač Konstantin Pahaljuk.

„Ideja je da se Rusi predstave kao žrtve, da osećamo da smo žrtve zapadnih sila, u istoriji. To je osnovna ideja ovog narativa."

Konstantin živi i radi u inostranstvu. Kod kuće je proglašen „stranim agentom", etiketom koja se često koristi za kažnjavanje kritičara ruskih vlasti.

Tvrdi da je narativ o Rusiji kao žrtvi postao posebno jak od početka ruskog rata u Ukrajini.

„Ako ste žrtva, ne možete snositi odgovornost", kaže Pahaljuk.

U Sovjetskom Savezu je bilo malo javnih diskusija o holokaustu.

Na mestima gde su nacisti masovno ubijali Jevreje, na sovjetskoj teritoriji, bilo je nekoliko spomenika ili ploča koje su spominjale njihove žrtve.

To je počelo da se menja posle pada komunizma. Ruski zvaničnici počeli su sa ponosom da govore o istorijskoj ulozi svoje zemlje u pobedi nad Hitlerom i spasavanju jevrejskog naroda od istrebljenja.

Pre dvadeset godina predsednik Putin je pozvan u Poljsku da učestvuje u događajima povodom obeležavanja 60. godišnjice oslobođenja Aušvica.

Govoreći u Krakovu 27. januara 2005, primetio je:

„Nacisti su izabrali Poljsku kao mesto planiranog masovnog istrebljenja ljudi, pre svega, Jevreja... mi vidimo holokaust ne samo kao nacionalnu tragediju za jevrejski narod, već i katastrofu za celo čovečanstvo.

„Naša je dužnost da se sećamo holokausta", dodao je.

• Kako je logor smrti Aušvic postao središte holokausta

Od tada, odnosi Rusije sa Poljskom, Evropom i Zapadom uopšte postaju sve zategnutiji, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine.

Ruski zvaničnici nisu pozvani u Poljsku na 80. godišnjicu oslobođenja logora Aušvic.

„Ovo je godišnjica oslobođenja. Sećamo se žrtava, ali slavimo i slobodu", napisao je prošlog septembra direktor Muzeja Aušvica Pjotr Civinski.

„Teško je zamisliti prisustvo Rusije, koja očigledno ne razume vrednost slobode.

Odluku da se ne uputi poziv Moskvi osudio je jedan od najuticajnijih jevrejskih lidera u Rusiji.

„Nepozivanje Rusije je uvredljivo za sećanje na oslobodioce i njihov doprinos pobedi nad fašizmom", rekao je na konferenciji za novinare nedavno u Moskvi rabin Aleksandar Boroda, predsednik Federacije jevrejskih opština Rusije.

„To je veoma loš znak, jer je sećanje važno i delimo zajedničke vrednosti koje su pomogle da se fašizam pobedi.

„Uprkos razlikama, zemlje antihitlerovske koalicije, različiti politički sistemi i ideologije uspele su da se ujedine... za zajedničku pobedu."

U međuvremenu, jevrejske grupe ovde čine sve što mogu da podsete Ruse na prošlost kako sen e bi ponovila.

„Desnica je svuda u usponu. Broj onih koji negiraju holokaust se povećava", kaže Ana Bokšickaja, izvršna direktorka Ruskog jevrejskog kongresa.

„Zbog toga je od ključne važnosti da se ljudi upoznaju sa događajima koji su se desili pre više od 80 godina", poručila je.

• Zaboravljeni Holokaust nad Romima: „Zašto su želeli da nas pobiju“
• „Mi za njih nismo bili ljudi - mi smo za njih bili gamad“
• „Užasna izdaja": Jevrejski bokserski šampion koji je preživeo nacistički logor

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk