Posle inauguracije, potpisao je desetine izvršnih naredbi, među kojima su proglašenje vanrednog stanja na granici Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Meksika, označavanje narko-kartela terorističkim organizacijama i pomilovanje učesnika nereda u američkom Kapitolu 6. januara 2021.
Tokom predsedničke kampanje, republikanac je obećao da će sprovesti „najveću deportaciju" u istoriji Sjedinjenih Država, pojednostaviti državnu birokratiju, smanjiti poreze, i uvesti nove carine na uvoz stranih proizvoda.
Za ostvarenje njegovih ciljeva, Tramp računa na većinu koju Republikanska stranka ima u Kongresu i konzervativne sudije koji čine većinu u Vrhovnom sudu.
Međutim, postoje mehanizmi provere i ravnoteže, kao i drugi izazovi sa kojima može da se suoči.
Evo šest činilaca za koje stručnjaci kažu da bi mogli da ograniče Trampove planove.
Republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa, ali tesnu.
U donjem, Predstavničkom domu, republikanci su na izborima osvojili 220, a demokrate 215 mesta.
Međutim, od tada su dva republikanska kongresmena podnela ostavke, a očekuje se da isto učini i treći, čime bi se prednost stranke smanjila na samo dva mesta, mada će izbori za upražnjena mesta biti održani u narednim mesecima.
„To je najslabija većina u savremenom dobu", kaže za BBC Mundo profesor Mark Piterson, stručnjak za politiku, pravo i političke nauke sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu.
On kaže da su republikanci „čvrsto ujedinjeni", ali dodaje da je čak i u takvim slučajevima teško održati jedinstvo u pogledu složenih pitanja.
U gornjem domu Senatu, republikanci imaju 53, a demokrate 47 predstavnika.
To znači da nemaju „supervećinu" od 60 glasova koja je potrebna da se izbegne filibuster, pravo manjinske stranke ili protivničkih zakonodavaca na neograničenu raspravu o određenom pitanju koje im omogućava da odlože ili čak osujete glasanje.
Međutim, poseban postupak poznat kao budžetsko „usaglašavanje", osmišljen da se ubrza donošenje zakonskih predloga u vezi sa budžetom, omogućava Senatu da odobri budžetske mere prostom većinom od samo 51 glasa.
Profesor Piterson smatra da bi republikanci mogli da ostvare neke od njihovih ciljeva tako što će određene mere stavljati u budžetski paket, ali dodaje da „gotovo sve drugo, demokrate mogu da zaustave".
Tokom prve polovine prvog predsedničkog mandata Tramp je imao većinu u oba doma Kongresa, ali je jedini bitan pravni akt koji je tada usvojen bio zakon o smanjenju poreza, napominje profesor Piterson.
Vrhovni sud je najviši organ sudske vlasti u SAD-u, a sudije bira predsednk kada se uprazni mesto.
Trenutno, od devet sudija šest su konzervativci, od koji je troje imenovao Tramp tokom njegovog prvog mandata.
Međutim, to ne jemči da će sve presude podržati inicijative njegove administracije.
Vrhovni sud jeste, uz podršku sudija koje je imenovao Tramp, poništio ustavno pravo na abortus 2022. godine, kao što je i obećao tokom kampanje 2016.
Međutim, suprotno očekivanjima republikanaca, sud je takođe podržao određene odredbe Zakona o zaštiti pacijenata i pristupačnoj nezi (poznatog kao Obamaker - Obamacare, jer ga je potpisao tadašnji američki predsednik Barak Obama), kao i neke mere zaštite pripadnika LGBT zajednice protiv diskriminacije na radnom mestu.
Vrhovni sud je takođe odbacio pokušaje da se ponište rezultati predsedničkih izbora 2020. i da se ukine program DACA, koji pruža zaštitu migrantima koji su kao deca nezakonito ušli u SAD.
Pored Vrhovnog suda, prema istraživanju Istražvačkog centra Pjua (Pew Research Center), 60 odsto aktivnih sudija okružnih sudova imenovali su demokratski predsednici, a 40 odsto republikanci.
Profesor Piterson ističe da se sudije vode zakonima i presedanima koje postavlja Vrhovni sud i dodaje da pravosuđe „ostaje značajna treća grana vlasti koja ima visoki stepen nezavisnosti".
Federalna struktura SAD-a ograničava promene koje želi da nametne Bela kuća.
Deseti amandman Ustava SAD-a daje široka ovlašćenja vladama saveznih država, koje tradicionalno odlučuju od bezbednosnim pitanjima, zdravstvu, obrazovanju, socijalnim davanjima, krivičnom pravu, radnim propisima i zakonima o imovini.
Okruzi i gradovi su zaduženi za javnu bezbednost, urbanističko planiranje i korišćenje zemljišta.
Profesor Piterson smatra da će demokrate iskoristiti ova ovlašćenja da se na lokalnom nivou suprotstave Trampovoj administraciji.
On napominje da je Kalifornija, gde on živi, najmnogoljudnija američka savezna država i „peta po veličini ekonomija u svetu".
„Nije u potpunosti demokratska, liberalna i progresivna, ali je izrazito okrenuta u tom pravcu", kaže on.
Očekuje da će Kalifornija, kao i mnoge druge države, „raditi nezavisno od onoga što Trampova administracija želi ili će se otvoreno suprotstaviti njenim planovima, baš kao što su Teksas i druge države prkosile administracijama (Džozefa) Bajdena i Obame u prošlosti".
Trenutno, guverneri 23 od 50 saveznih država SAD-a su iz Demokratske stranke.
Neki od Trampovih planova, poput masovnih deportacija, zahtevaće lokalnu podršku i stoga bi mogli da se suoče sa otporom na državnom ili lokalnom nivou.
Mnogi gradovi i države su se proglasili „utočištima" za migrante, čime su ograničile saradnju sa saveznom vladom.
Tokom prvog mandata Donalda Trampa, republikanci su se žalili da je sprovođenje njihovih planova bilo ograničeno zbog otpora službenika u državnoj administraciji.
Pred kraj njegovog prvog mandata, Tramp je potpisao dekret koji mu je omogućio da otpusti hiljade državnih službenika i zameni ih njegovim pristalicama.
Bivši predsednik Džozef Bajden ukinuo je ovu meru, ali je Tramp prvog dana njegovog novog mandata usvojio sličnu.
Naredio je i državnim službenicima koji rade na daljinu da se vrate u kancelarije.
Konzervativne grupe bliske Trampu napravile su baze podataka profesionalaca koje smatraju pogodnim da zamene trenutne državne službenike.
Jedan od sindikata, Nacionalni sindikat zaposlenih u Ministarstvu finansija, već je pokrenuo upravni spor protiv nove uredbe.
Profesor Piterson predviđa da će ovakvi potezi predsednika Trampa naići na snažan institucionalni, pravni, politički i sindikalni otpor.
U najnovijem potezu, osmiščjenom da skreše broj zaposlenih u feredalnoj vladi, Tramp je ponudio je otkupne pakete skoro svim zaposlenima koji ne žele da se vrate u kancelariju.
U mejlu poslatom milionima zaposlenih 28. januara, njegova administracija je poručila radnicima da do 6. februara moraju da odluče da li žele da budu deo 'programa odloženih ostavki'.
Ukoliko pristanu da napuste posao do tog datuma, navodi se u poruci, dobiće oko osam meseci plate kao otpremninu.
Trampova administracija očekuje da će do 10 odsto zaposlenih prihvatiti ponudu, ili oko 200.000 od više od dva miliona radnika koje zapošljava savezna vlada, navodi BBC-jev američki partner CBS Njuz.
Visoki Trampovi zvaničnici rekli su američkim medijima da bi ovo moglo da dovede do godišnje uštede vladi do 100 milijardi dolara.
Tramp će se verovatno suočiti sa stalnim kritikama medija koji zastupaju liberalne stavove i organizacija civilnog društva kao što je Američki savez za građanske slobode (ACLU).
Ovaj savez koji ima 1,7 miliona članova najavio da će pokušati da blokira neke od Trampovih predloga, tvrdeći da bi oni doveli do razdvajanja porodica imigranata, ugrozili reproduktivno zdravlje i omogućili saveznoj vladi da se obračunava sa demonstrantima i političkim protivnicima.
U ponedeljak 20. januara, ACLU i druge grupe podnele su tužbu protiv Trampovih planova da ukine pravo na državljanstvo po rođenju, kojim se američko državljanstvo automatski dodeljuje svima koji su rođeni na teritoriji SAD-a.
Neki Trampovi protivnici zabrinuti su zbog ponašanja nekih medijskih kuća, naročito nakon odluka listova Vašington posta (Washington Post) i Los Anđeles tajmsa (LA Times) da uoči izbora ne objave podršku nijednom od predsedničkih kandidata.
Očekivalo se da će oba lista podržati Trampovu protivkandidatkinju iz Demokratske stranke, Kamalu Haris.
Vlasnik Vašington posta, osnivač kompanije Amazona i milijarder Džef Bezos, izjavio je da je odluka doneta zbog sve rasprotranjenijeg mišljenja da su „mediji pristrasni".
Bezos je u decembru najavio donaciju za Trampov inauguracioni fond i večerao je s njim na njegovom imanju Mar-a-Lagu na Floridi.
Vlasnik Los Anđeles tajmsa, milijarder Patrik Sun-Šiong, rekao je da list nije objavio podršku nijednom od kandidata da ne bi dodatno produbljivao podele u zemlji.
Američki predsednik će takođe pažljivo pratiti javno mnjenje.
Profesor Piterson ističe da je Tramp osvojio manje od polovine glasova, 49,9 odsto, i da je imao prednost od 1,5 procentnih poena u odnosu na Kamalu Haris.
„To je jedna od najmanjih razlika u pobedi na predsedničkim izborima", kaže on.
Profesor Piterson dodaje da Trampove politike ne podržavaju svi koji su glasali za njega na izborima.
Neki od njih su republikanci koji lično ne simpatišu Trampa, ali žele niže poreze i manje propisa, dok su drugi glasali za njega jer su smatrali da je on najbolji izbor za borbu protiv visoke inflacije, objašnjava on.
Ovakva raznolikost stavova može da izvrši pritisak na vladu da ublaži neke od njenih stavova kako bi očuvala popularnost predsednika i povećala šanse za reizbor republikanaca na opštim izborima koji će se održati na polovini predsedničkog mandata 2026. godine.
Pojedini stručnjaci smatraju da bi Trampova obećanja o jačanju ekonomije i smanjenju inflacije mogli da ugroze neki njegovi drugi planovi, kao što je uvođenje carina i deportacija migranata.
Ekonomista Džon Kokrun iz konzervativnog Huverovog instituta ističe da je ključno pitanje kako će Tramp balansirati između frakcija u njegovoj koaliciji koje zagovoraju biznis i „nacionalista" kojima su glavna pitanja kontrola granice i rivalstvo sa Kinom.
„Jasno je da ne mogu oba tabora da dobiju ono što žele", kaže Kokrun.
„To je glavno pitanje i zato ne možemo da predvidimo šta će se dogoditi".
Pogledajte video: Ilon Mask - čovek od Trampovog poverenja, zaduđen za kresanje federalnih troškova
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Napadnuti novosadski studenti: Vijali ih s palicama i kolima, devojci dislocirali vilicu")
Komentari 1
K
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar