Obojene revolucije početkom 21. veka dovele su do promena režima u Kirgistanu, Gruziji i Ukrajini.
Nazvane su simbolično po cveću koje su demonstranti koristili tokom nenasilnih protesta u pokušajima da svrgnu nedemokratske režime, sa manje ili više uspeha.
Poslednjih nedelja, u jeku blokada fakulteta i uličnih protesta kojim studenti traže utvrđivanje odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, visoki zvaničnici u Srbiji redovno govore da je reč o 'obojenim revolucijama'.
„Njihova poruka je jasna - ne priključujte se, u suprotnom sledi vam kazna. Možete da izgubite posao ili će se posledice osetite vaša porodica u budućnosti na mnogo različitih načina", kaže Vera Stojarova, docentkinja političkih nauka na češkom Masarikovom fakultetu.
U Srbiji je osvanuo i transparent sa crvenim srednjim prstom i porukom - odgovor srpskog naroda na obojene revolucije.
Vlasti se pozivaju na ovaj termin kada vide opoziciju i kad se plaše da protesti možda mogu biti uspešni, objašnjava politikološkinja.
„Lako je pozivati se na termin revolucije u boji, jer nema unutrašnje korene, već je orkestrirana spolja", kaže Stojarova za BBC na srpskom.
Svakog dana u 11.52, trenutak kada se 1. novembra 2024, srušila nadstrešnica nedavno rekonstruisane novosadske železničke stanice, studenti i građani blokiraju ulice i trgove širom Srbije, odajući poštu za 15 žrtava.
Jedan od najmasovnijih antivladinih protesta u Srbiji poslednjih decenija, uz obustavu rada pojedinih delatnosti i firmi održan je 24. januara.
Tri dana kasnije, studenti Beogradskog univerziteta organizovali su 24-časovnu blokadu jedne od najprometnijih saobraćajnih petlji u glavnom gradu kao novi vid pritiska na vlasti u Srbiji da utvrde odgovornost za pogibiju 15 ljudi u Novom Sadu.
Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da je „sve što se trenutno radi u zemlji pokušaj obojene revolucije", američki profesor Linkoln A. Mičel kaže da „aktuelna dešavanja u Srbiji imaju potencijala da prerastu u njih, ali je rano prognozirati".
„Sve dok ne dođe do neke velike promene, to nije revolucija", ukazuje profesor Kolumbija univerziteta za BBC na srpskom.
Pogledajte studentsku blokadu Autokomande u 60 sekundi
Slabe ili poludemokratske vlasti su se u ovim protestima svrgavale, ali mnogi režimi koji su potom usledili nisu dugo trajali, upozorava Mičel, autor knjige Obojene revolucije.
U lepezu obojenih revolucija ubrajaju se pre svega promene režima u postsovjetskim republikama: revolucija ruža u Gruziji, narandžasta u Ukrajini i tulipanska (lala) u Kirgistanu.
Ruže i lale su opozicionari u ovim zemljama koristili kao suprotnost nasilju i oružju kojim su se služili tadašnji režimi, objašnjava profesorka Stojarova.
Među glavnim odlikama revolucija u boji su veliko učešće građanskih i nevladinih organizacija, masovna upotreba interneta kojim se poziva na proteste, ali i međunarodna podrška, dodaje ona.
U Gruziji je „revolucija ruža" počela posle parlamentarnih izbora u novembru 2003. godine.
Centralna izborna komisija saopštila je da je većinu glasova dobio blok „Za novu Gruziju" predsednika Edvarda Ševarnadzea i njegovih koalicionih partnera, ali je opozicija optužila vlast za nepravilnosti i prevaru.
Posle 20 dana masovnih protesta, demonstranti, predvođeni Mihailom Sakašvilijem, noseći ruže u rukama, zauzeli su zgradu parlamenta, a Ševarnadze ubrzo podneo ostavku.
Ali dve decenije kasnije, na ulicama ove bivše sovjetske republike videle su se slične scene.
Više od 300 ljudi je pritvoreno od početka masovnih protesta posle najave vladajuće partije Gruzijski san da će obustaviti pregovore o pridruživanju EU.
Ova proruska partija je proglasila pobedu na izborima u oktobru 2024, ali je opozicija tvrdila da su rezultati lažirani.
Pogledajte video sa poslednjih protesta u Gruziji: Suzavcem protiv vatrometa
Prva narandžasta revolucija u Ukrajini trajala je dva meseca 2004. godine.
Demonstranti su pomogli da na vlast dođe Viktor Juščenko, prozapadni predsednik, koji je pobedio rivala Viktora Janukoviča na ponovljenim izborima.
Gotovo deceniju kasnije, na Majdanu, istom trgu u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine, ponovo su počeli protesti, ali sada protiv Janukoviča, koji je 2010. ponovo izabran za predsednika.
Janukovič je, pod pritiskom Moskve, zvanično odložio potpisivanje sporazuma o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji (EU).
Demonstranti na Majdanu su, za razliku od njega, želeli blisku saradnju sa Briselom i protivili se ulasku zemlje u carinski savez sa Rusijom.
Usledili su krvavi sukobi između policije i demonstranata, sa desetinama povređenih na obe strane.
Uz posredovanje EU, Janukovič i opozicioni lideri su postigli sporazum o privremenim izborima i privremenoj vladi jedinstva.
Privremena vlada je 24. februara 2014. optužila Janukoviča za masovno ubistvo u vezi sa smrću demonstranata na Majdanu i izdala nalog za njegovo hapšenje.
U martu te godine, Rusija je anektirala poluostrvo Krim, a na istoku Ukrajine u regionima Donjecka i Donbasa započeli su sukobi ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika.
Dve godine kasnije, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu, koja još traje.
Pogledajte video: Istorijat neslaganja Rusije i Ukrajine
Posle Gruzije i Ukrajine, bunt je zahvatio još jednu bivšu sovjetsku republiku - Kirgistan.
Protesti, poznati kao „revolucija lala", izbili su posle izbora 2005, kada je vladajuća partija tvrdila da je pobedila, a opozicija osporavala rezultate.
Demonstracije su se prošile širom zemlje, a kulminirale u glavnom gradu Bišeku, smenom tadašnjeg predsednika Askara Akajeva.
On je napustio zemlju, a vlast je preuzeo opozicioni lider Kurmanbek Bakijev.
Posle revolucija u Gruziji i Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin je govorio da ih podržavala američka Centralno-obaveštajna agencija (CIA), ali profesor Linkoln Mičel kaže da te tvrdnje nisu tačne.
„Njih podržava Zapad, pre svega Amerika, ali ne i CIA.
„Kada se neke vlasti (uglavnom autoritarne) pozivaju na obojene revolucije, kod njihovih pristalica se stvara slika o tajnoj američkoj aktivnosti", kaže.
U studentskim protestima u Srbiji uticaj stranog faktora videla je i Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, tvrdeći da „Zapad pravi planove za destabilizaciju situacije u zemlji koristeći mehanizme 'obojenih revolucija'".
Istog dana, 24. januara, kada su desetine hiljada ljudi izašle na ulice Srbije, i u Slovačkoj su buknuli protesti.
Gnev protiv Roberta Fica, premijera države, zbog sve prisnijih odnosa sa Rusijom nedeljama ključa širom države.
Na Fica je pucano u maju 2024, što je dodatno uzburkalo, već podeljeno slovačko društvo.
On se vratio na vlast u septembru 2023, na čelu populističko-nacionalističke koalicije i odmah povukao nekoliko kontroverznih poteza.
U januaru 2024. je zaustavio vojnu pomoć Ukrajini, a doneo je odluku o ukidanju javnog medijskog servisa RTVS.
Fico je optužio demonstrante za „pokušaj državnog udara".
Srđa Popović, jedan od osnivača Centra za primenjene nenasilne akcije i strategije (CANVAS), uporedio je proteste u Slovačkoj sa dešavanima u Srbiji.
„Ne tako dobar dan za autokrate. Slovačka se priključila Srbiji i Gruziji u suprotstavljanju koruptivnih režima masovnim protestima", napisao je Popović na društvenoj mreži Iks.
Njegovu objavu su Ana Brnabić, predsednica skupštine i Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, ocenili su kao potvrdu da se u Srbiji odvija „obojena revolucija", jer je Popović, kako su rekli, „stručnjak za njih".
Srđa Popović bio je jedan od osnivača studentske organizacije Otpor, jednog od pokretača demonstracija koje su dovele do rušenja režima Slobodana Miloševića 2000. godine.
Not really the best day for aspiring autocrats...as #Slovakia joins #Serbia and #Georgia in challenging corrupt governemnt through mass protests. https://t.co/B1upuwmwbm
— Srdja Popovic (@SrdjaPopovic) January 24, 2025
Vera Stojarova ukazuje da je Fico izabran na izborima, uprkos podeljenom društvu.
„Režim u Slovačkoj je daleko demokratskiji u odnosu na srpski i ima veći legitimitet.
„Vučićev legitimitet bi mogao biti sporniji zbog nedemokratske prakse (sumnje na kupovinu glasova, duplo glasanje, pritisak na medije i pravosuđe..)", ocenjuje ona.
Uprkos protestima, „režim i dalje uživa veliku podršku" u Srbiji, kaže Stojarova.
„Protesti u Srbiji traju duže od obojenih revolucija, ali je problem u rascepkanjoj opoziciji zbog čega su ljudi frustrirani i nevoljni da se pridruže demonstracijama u onom broju koji bi mogao da svrgne režim".
Opozicija mora da bude ujedinjena, da bi „ako protesti uspeju, pa uslede izbori, mogla da vodi državu", zaključuje Stojarova.
Pogledajte video: „Fakultet nam je postao druga kuća" - dva meseca studentskih blokada u Srbiji
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Napadnuti novosadski studenti: Vijali ih s palicama i kolima, devojci dislocirali vilicu")
Komentari 8
Zemlja čudesa
Nenad
Da, to tvrdi vlast. Vucic cak dodaje pricu o secesiji Vojvodine, gradonacelnik Subotice laze da su ustase ponovo napale nasu Srbiju.
Vucic zna najsigurniji nacin da zadrzi vlast : da objavi da je Srbija napadnuta. Zato on i njegovi poslusnici stalno lazu da je studentski bunt uperen protiv Srbije. “Ne dam vam Srbiju” - zavrsava govor u Jagodini sa suzom u ocima masuci srpskom zastavom.
ideja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar