Ekstremisti koje je svet prihvatio kao državnike

Nekoliko zemalja, među njima SAD, Velika Britanija i Turska, uspostavilo je diplomatske odnose sa de fakto vladarom Sirije Ahmedom al-Šarom.

On je sada zvanično imenovan za privremenog predsednika zemlje, javili su sirijski mediji.

Upostavljanje diplomatskih odnosa sa novim sirijskim vođom usledilo je uprkos što je oružana grupa koju predvodi, Hajat Tarir al-Šams (HTS), bila proglašena terorističkom grupom u mnogim državama zbog ranijih veza sa Al Kaidom.

SAD su nedavno otkazale nagradu od 10 miliona dolara koju su nudile za hvatanje Al-Šare.

Al-Šara (koji je prethodno bio poznat pod nadimkom Abu Muhamed al-Džolani) mogao bi da se pridruži čitavom nizu ljudi proglašenih teroristima, prema kojima se na kraju postupalo kao prema legitimnim političkim vođama.

Ovo su još četiri slavna primera iz čitavog sveta.

• Кakvi su odnosi Srbije i zemalja Bliskog istoka
• Novi sirijski vođa je politički verziran, ali hoće li uspeti da održi obećanja - analiza BBC urednika
• Lider HTS-a nije jedini igrač u budućnosti Sirije koja se ubrzano menja

Menahem Begin - od lidera Irguna do laureata Nobelove nagrade

Menahem Begin je bio izraelski premijer koji je potpisao mirovni sporazum sa egipatskim predsednikom Anvarom Sadatom 1978. godine, okončavši 30 godina neprijateljstava dve susedne zemlje.

Ovaj dogovor, poznat kao Sporazum iz Kemp Dejvida, doneo je obojici lidera Nobelovu nagradu za mir.

Međutim, Begin je 1940-ih bio vođa Irguna, jevrejske oružane grupe koja je napadala i britanske vlasti i Arape u Palestini pre nastanka savremenog Izraela.

Rođen 1913. godine u bivšoj carskoj Rusiji, Begin je studirao pravo u Poljskoj, gde se pridružio Jevrejskom omladinskom pokretu, delu tvrdokornog Revizionističkog cionističkog pokreta koji je predvodio Zev Jabotinski.

U Drugom svetskom ratu zarobile su ga sovjetske snage i postavile u poljsku vojsku da se bori protiv Nemaca.

Po napuštanju vojske i preseljenju u Jerusalim, postao je lider militantne grupe Irgun Zvai Leumi (Nacionalna vojna organizacija) koja je podrivala britansku vlast u Palestini.

Irgun je 1946. godine bombardovao hotel Kralj David u Jerusalimu, ubivši 91 osobu.

Dve godine kasnije, grupa je učestvovala u ubistvu mnoštva Palestinaca u gradu Deir Jasinu, nadomak Jerusalima.

Glasine o ovome ubrzale su arapski egzodus iz Palestine neposredno pred osnivanje Izraela.

Posle nastanka Izraela u maju 1948. godine, Begin je postao vođe desničarske partije Herut, a 1977. godine je postao izraelski premijer kao vođa saveza Likud.

Iste godine je Begin započeo mirovne pregovore sa egipatskim predsednikom Anvarom Sadatom.

Oni su kulminirali Sporazumom iz Kemp Dejvida 1978. godine, kad je Egipat postao prva arapska zemlja koja je priznala Izrael.

Nobelova nagrada za mir dodeljena je 1978. godine zajednički Beginu i Sadatu za njihove doprinose miru na Bliskom istoku.

Međutim, izbili su toliko nasilni protesti protiv Begina kad je posetio norvešku prestonicu Oslo da primi nagradu da je ceremonija morala biti preseljena pod okrilje tvrđave Akeršus.

Tri decenije pre nego što je Begin postao laureat Nobelove nagrade za mir, britanske vlasti u Palestini nudile su nagradu u visini od 50.000 dolara za njegovo hvatanje kao traženog teroriste.

Jaser Arafat - od „borca za slobodu" do tvorca mira sa Izraelom

Bivši palestinski lider Jaser Arafat postigao je 1993. godine Sporazum iz Osla između Izraela i Palestine, koji je doveo do nastanka Palestinske uprave (PA) i dao Palestincima samoupravu u Pojasu Gaze i delu Zapadne obale.

Arafat je postao prvi predsednik Palestinske uprave 1994. godine, a na tom položaju je ostao sve do smrti 2004. godine.

I on je dobio Nobelovu nagradu za mir.

Arafat je rođen 1929. godine u egipatskoj prestonici Kairu.

Njegov otac je bio palestinski trgovac.

Kao student u Egiptu, odlučio je da otpočne oružanu borbu protiv Izraela da bi poništio ono što su Palestinci zvali Nakba, iliti Katastrofa, iz 1948. godine.

Ona se dogodila kad je osnovana država Izrael, a nekih 750.000 Palestinaca bilo prisiljeno da pobegne iz vlastitih domova.

Arafat je krajem 1950-ih bio suosnivač Fataha - Pokreta za oslobođenje Palestine - zajedno sa kolegama izgnanicima i postao je šef njegovog vojnog krila.

Od decembra 1964. godine, izvodio je gerilske napade na Izrael sa susednih teritorija.

Arapska liga, organizacija arapskih država na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, izglasala je 1969. godine Arafata za vođu Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).

Tokom čitavih 1970-ih i 1980-ih, frakcije ove grupe vršile su atentate, bombaške napade i otmice.

Arafat nikad nije komentarisao te epizode, ali je tvrdio da odbacuje terorizam.

Opisao je samog sebe kao „borca za slobodu".

Godine 1974, u Generalnoj skupštini UN rekao je da je došao „noseći u jednoj ruci maslinovu grančicu, u drugoj pištolj borca za slobodu - ne dozvolite da mi maslinova grančica ispadne iz ruke".

SAD su 1987. godine proglasile PLO terorističkom organizacijom i zabranile Arafatu ulazak u zemlju.

Godinu dana kasnije, Arafat se javno odrekao terorizma u ime PLO.

On se 1993. godine pomirio se sa Izraelom i priznao njegovo pravo na postojanje u Sporazumu iz Osla.

U zamenu su Palestinci dobili samoupravu u Pojasu Gaze i deo Zapadne obale pod Palestinskom upravom.

Za to je dobio Nobelovu nagradu za mir.

Kad je Arafat umro, predstavnici iz više od 50 zemalja, među njima i SAD, došli su na njegovu sahranu u Kairu.

• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o dugogodišnjem sukobu
• Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto
• Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku

Martin Mekginis - komandant IRA koji se rukovao sa kraljicom

Martin Mekginis je bio viši komandant Privremene IRA (Irska republikanska armija), koja je izvodila terorističke akte u Severnoj Irskoj od kraja šezdesetih do devedesetih, čiji je cilj bio okončanja britanske vladavine u Severnoj Irskoj i dovođenja do ujedinjenja Irske.

Međutim, nakon njegove uloge u postizanju Sporazuma na Veliki petak 1998. godine, koji je priveo kraju tri decenije nasilja poznate kao Nevolje, Mekginis je postao zamenik premijera Severne Irske.

Mekginis je rođen 1950. godine u osiromašenoj oblasti Londonderija po imenu Bogsajd u Severnoj Irskoj i pridružio se IRA krajem šezdesetih.

Kad su britanski padobranci 1972. godine ubili 13 ljudi tokom Krvave nedelje u Londonderiju, bio je drugi po komandi u IRA u tom gradu.

Kasnija istraga pokazala je da niko od ubijenih ljudi nije predstavljao nikakvu pretnju po vojnike.

Mekginis je bio zatvoren 1973. godine, nakon što je uhvaćen blizu automobila koji je nosio eksploziv i 5.000 komada municije.

Optužen je da je stajao iza ubistva više doušnika i talaca, a tvrdi se da je unapred znao za bombaški napad na Dan sećanja u Eniskilenu u Severnoj Irskoj 1987. godine, u kom je poginulo 11 ljudi, a bilo ranjeno još njih 60.

On je to negirao.

Međutim, učestvovao u pregovorima sa britanskim agentima, utrvši put primirju sa IRA-om i mirovnom sporazuma poznatom kao Sporazum na Veliki petak.

Nakon što je postao zamenik premijera Severne Irske, osudio je disidentske republikance koji su nastavili sa nasiljem „kao izdajnike irskog ostrva".

Susreo se sa kraljicom Elizabetom Drugom više puta, rukujući se sa njom.

Bio je to znak koliko su se vremena promenila.

IRA je 1979. godine ubila kraljičinog rođaka lorda Luisa Mauntbatena, dok je plovio ribarskim brodićem uz irsku obalu.

• Šta je Krvava nedelja u Severnoj Irskoj
• Smrt koja je promenila tok sukoba u Severnoj Irskoj

Gustavo Petro - član gerilske grupe koji je postao kolumbijski predsednik

U njegovoj 62. godini, Gustavo Petro je 2022. izabran za predsednika Kolumbije - bio je prvi levičar koji je ikada postao šef ove države.

Međutim, on je takođe bio član pokreta 19. april (M-19), jedne od najnasilnijih oružanih grupa u zemlji, i boravio je u zatvoru zbog posedovanja oružja.

Gustavo Petro je odrastao u Zipakviri, siromašnom gradu sa rudnikom soli blizu prestonice Bogote.

U 17. godini, dok je studirao ekonomiju na univerzitetu u Bogoti, učlanio se u M-19.

Bila je to gerilska grupa nazvana po datumu predsedničkih izbora iz 1970. godine u Kolumbiji, za koje su mnogi na levici smatrali da su bili namešteni.

Pripadnici M-19 iskopali su 1979. godine tunel sve do vojne baze u Bogoti i ukrali veliku količinu oružja.

Godinu dana kasnije, grupa je upala u ambasadu Dominikanske Republike i držala za taoce 50 ljudi koji su bili prisutni na koktelu.

Petro je negirao da je učestvovao u bilo kakvom nasilnom činu.

Međutim, on je 1985. uhvaćen sa municijom i eksplozivom kod sebe.

Govorio je da su mu oni bili podmetnuti i tvrdio je da je bio mučen posle hapšenja.

Odslužio je 18 meseci u vojnom pritvoru i u zatvoru.

Dok je Petro boravio u zatvoru, M-19 je izveo do tada najkrvaviji čin, upavši u Palatu pravde u Bogoti, kada je držao stotine ljudi za taoce.

Kolumbijske oružane snage vodile su 27-časovne borbe za ponovno zauzimanje zgrade tokom kojih je poginulo skoro 100 ljudi.

M-19 se demobilisala 1990. i postala legitimna politička partija, Demokratski savez M-19.

Petro je postao član kongresa, senator i gradonačelnik Bogote.

Pobedio je na predsedničkim izborima 2022. godine.

• Mosad: Kada je izraelska obaveštajna služba bila uspešna, a kada nije
• Navodna pripadnica Frakcije crvene armije privedena posle 30 godina u bekstvu
• Šta je ISIS-K

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk