LGBT aktivisti su zabrinuti zbog izvršne naredbe američkog predsednika Donalda Trampa o programima diverziteta i transrodnih i LGBT prava.
Tvrde da je „opasna" i da bi mogla da ugrozi njihov rad u drugim zemljama.
Konzervativne grupe su pozdravile ovaj potez, a za BBC su rekle da bi to moglo da pomogne u preusmeravanju sredstava.
Ova naredba nazvana „Zaštita žena od ekstremizma rodne ideologije i povratak biološke istine u federalnu vladu" proglašava da SAD zvanično priznaju samo dva roda: muški i ženski.
Svi zaposleni u vladi zvanično moraju da koriste reč „pol" a ne „rod" u svim merama i dokumentima.
Zvanični dokumenti, među njima i pasoši, moraju da budu zasnovani na polu zabeleženom po rođenju, koji se opisuje kao „nepromenjiva biološka klasifikacija pojedinca" i, još jednom, mora biti muški ili ženski.
Predsednik Tramp je naredio i da zaosleni u američkoj vladi koji rade na programima diverziteta, ravnopravnosti i inkluzije (DEI) odu na plaćeni prisilni odmor, pre nego što te kancelarije i programi budu ugašeni.
Ovo je promena politika ustanovljenih pod administracijom Džozefa Bajdena koje su podržavale zakone za zaštitu službenika od diskriminacije zasnovane na rodnom identitetu ili seksualnoj orijentaciji.
Bajden je uveo promene kako bi omogućio američkim stanovnicima da na njihovoj aplikaciji za pasoš izaberu Iks (X) kao obeležje roda kao alternativu za muški ili ženski.
Novi pravac predsednika Trampa je „opasan", kaže Džulija Ert, izvršna direktorka pri ILGA Vorldu, globalnoj federaciji LGBT+ organizacija, dodajući da bi mogao da „naraste u nazadovanje istorijskih napredaka u globalnoj LGBT ravnopravnosti".
Strahuje da to „donosi presedan koji bi mogao da inspiriše na slične inicijative i u drugim zemljama" i da će „retorika novog američkog predsednika ohrabriti autoritarne lidere širom sveta da pojačaju vlastite inicijative za omalovažavanje manjina i njihovo pretvaranje u žrtvene jarce".
Na neke načine, izvršna naredba Trampa odražava postupke Havijera Mileija, argentinskog predsednika, koji je na vlast došao u decembru 2023. godine.
Milei je ukinuo Ministarstvo za žene, rod i diverzitet i Nacionalni institut protiv diskriminacije, ksenofobije i rasizma (INADI), i rekao da je neophodno smanjiti „nepotrebne javne troškove".
Naredba Trampa počela je da privlači javnu podršku nekih izvan SAD.
„Tramp je snažna i uticajna snaga", kaže Alma Sančez, 25-godišnja doktorka u Hondurasu.
„Bajdenova administracija je finansirala rodne i programe diverziteta u našoj zemlji, a Trampova izvršna naredba znači da će finansiranje ovakvog tipa programa u zemljama kao što je Honduras biti obustavljeno, što je dobra stvar za nas."
Sančez je deo Generacije Selest, konzervativne grupe za lobiranje u Hondurasu u ime ljudi mlađih od 30 godina.
„Naša predsednica Siomara Kastro rasipala je resurse imenovavši sekretara za rodnu inkluziju i diverzitet, posle primera koji mu je dala Bajdenova administracija."
Sančez se nada će njena zemlja sada promeniti put i umesto toga slediti primer predsednika Trampa.
„Honduras je hrišćanska zemlja, sa tradicionalnim vrednostima. Sredstva treba da odlaze na obrazovanje i zdravstvo", kaže ona.
Potez su podržale i grupe kritički nastrojene prema konceptu rodnog identiteta, baš kao i neke verske zajednice.
Biskup Džon Prejs Danijel, potpredsednik Pentekostalnog društva Nigerije, rekao je za Glas Amerike da pozdravlja izvršnu naredbu u kojoj su rodne uloge razjašnjene kao binarne - muške i ženske - a ne fluidne.
„Ne treba nam ta konfuzija
„Vratite pravičnost, red i zdrav razum u društvo", rekao je on.
U Sjedinjenim Američkim Državama, oko 1,6 odsto odraslih identifikuje se kao transrodno ili nebinarno, prema Istraživačkom centru Pju.
Prema svetskoj anketi Statistike, tri odsto ispitanika iz 30 zemalja identifikovalo se kao transrodno ili nebinarno.
Neki aktivisti za svetska ljudska prava zabrinuti su da bi američka izvršna naredba mogla da utiče na narodne organizacije u zemljama u kojima je malo podrške za transrodne ljude.
U nekim zemljama, kao što je Kenija, ne priznaju se transrodni ljudi i male lokalne organizacije se oslanjaju na američku Agenciju za međunarodni razvoj (USAID) za finansijsku podršku LGBT+ ljudima.
Grupe koje podržavaju žene i rodnu ravnopravnost takođe dobijaju sredstva od USAID-a - 2023.
Budžet Bajdenove administracije tražio je otprilike 2,6 milijarde dolara za programe strane pomoći koji su promovisali rodnu jednakost i ravnopravnost širom sveta, više nego udvostručivši tu sumu u odnosu na 2022.
Ali „Trampova izvršna naredba znači da je ugrožen ključni rad koji zavisi od USAID-a od mogućnosti ostajanja bez finansiranja", kaže Petsi Gitindži, transrodna aktivistkinja i influenserka u Najrobiju.
„Finansiranje pomaže ugroženim zajednicama u Keniji da se povežu među sobom, a i pomaže da se pruži zdravstvena nega i psihosocijalna podrška", dodaje.
Međunarodni stručnjaci za rod strahuju i da će se antitransrodna retorika preneti na druge delove sveta.
Indija zvanično priznaje „Hidžru" kao treći rod, posle naredbe Vrhovnog suda iz 2014. godine.
Reč je o identitetu koji može biti obeležen na zvaničnim dokumentima, među njima i u pasošima.
Međutim, američka izvršna naredba brine mnoge u Južnoj Aziji, kaže Rohit K. Dasgupta, docent roda i seksualnosti u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
„Razgovarao sam sa mnogim kvir i trans aktivistima u Indiji, gde najviše istražujem i radim i oni su zabrinuti jer takve politike retko ostaju svedene u okvirima američkih granica", kaže on.
„Ovi koraci unazad mogli bi neproporcionalno da utiču na najugroženije, među njima trans ljudi obojene kože", dodaje.
Američke izvršne naredbe često imaju ograničenja i njihova primena može biti odložena ili blokirana pravnim osporavanjima ili protivljenjem Kongresa.
Iako je Tramp delovao brzo, biće potrebno određeno vreme da bi se odredilo šta ovo tačno znači, ne samo za Amerikance, nego i za ljude u ostatku sveta.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Vule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar