Zašto su masovne ubice gotovo uvek muškarci

Aco Martinović, maloletni K.K., Uroš Blažić, Vučko Borilović, Igor Nađ, Ivan Korade, Damir Voškion, Siniša Zlatić, Rade Šefer, Ljubiša Bogdanović, Nikola Radosavljević, Dragan Čedić, Josip Vujić, Jožef Mender, Nandor Kiš, Aziz Keljmendi, Vinko Palić…

Počinioci masovnih ubistava u bivšim jugoslovenskim republikama tokom prethodnih decenija isključivo su bili muškarci.

„Zvanično smo imali 13 ubistava u kojima je ubijeno više od 100 ljudi tokom prethodnih 13 ili 14 godina na Balkanu.

„Među izvršiocima nema nijedne žene", kaže Zvonimir Ivanović, profesor Kriminološko-policijskog univerziteta, za BBC na srpskom.

Situacija je slična i u Americi, među rekorderima po ukupnom broju masovnih ubistava - muškarci su počinili 98 odsto ovih zločina od 1966. godine, podaci su istraživačkog centra Projekat sprečavanja nasilja.

„Muškarci su mnogo češće umešani u pokušaje ubistava i samoubistava, mnogo su skloniji posedovanju vatrenog oružja koje daleko češće koriste za ubistva i samoubistva u odnosu na žene", kaže Adam Lakford, šef katedre za kriminologiju Univerziteta Alabama.

Oni su „skloniji ubijanju nepoznatih iz ideoloških razloga ili zbog pokušaja da postanu poznati", kaže.

„Ubistva koje počine žene uglavnom za žrtve imaju ljude koje su im bliski, poput partnera, člana porodice ili poznanika, a razlog je često neki lični sukob", rekao je Lakford za BBC na srpskom.

• „Mediji nisu okidač, nego vodič": Šta je efekat kopiranja zločina
• Šta je potrebno da se zajednica oporavi posle masovne pucnjave - američko iskustvo
• Psihološkinja iz Velike Britanije: „Kada prođe trauma, ostaje dugačak proces tugovanja“

'Teško je, gotovo nemoguće ući u glavu počinioca'

Iako podaci deluju ubedljivo, još nema zaključka koji bi ih stručno objasnio.

„Mogu se analizirati individualni slučajevi i okolnosti, iznositi pretpostavke, ali teško je doneti validan zaključak, jer mi svako ubistvo analiziramo kada se tragedija već dogodila", kaže psihološkinja Leposava Kron za BBC na srpskom.

Teško je ili „gotovo nemoguće ući u glavu i kožu počinioca" posle teških zločina, ukazuje Ivanović.

„Od izvršioca gotovo nikad nećete dobiti potpune informacije šta mu je prolazilo kroz glavu u trenucima kada je zločin počinio.

„Može da kaže, na primer, 'prekipelo mi je', ali treba razmotriti koji su sve elementi, motivi, stanja, činjenice i okolnosti do tog trenutka uticali da motivacije postane toliko ogromna kako bi realizovao to što mu je u tom trenutku palo na pamet", objašnjava Ivanović.

Muškarci takođe učestvuju sa „90 do 95 odsto" u svim oblicima kriminaliteta, ukazuje Velimir Rakočević, kriminolog i profesor Pravnog fakulteta u Podgorici,

U izvršenju krvnih delikata, zločina protiv života, više od 95 odsto počinilaca su muškarci, kaže Rakočević za BBC na srpskom.

„Zato za kriminal kažemo da je uglavnom 'muški posao'", objašnjava.

Fizička snaga i spretnost za izvršenje zahtevnih zločina mogu biti razlozi, ali i „pogrešno shvatanje muškosti", često u Crnoj Gori i na Balkanu, ukazuje Rakočević.

„'Mačo muškarci' koji misle da su kadri da ni pred kim ne ustuknu i misle da treba da se pitaju za sve, proizvode svojevrsnu vrstu nasrtljivosti.

Oni često reaguju „na neprimeren, prek, nasilan, gotovo brutalan način", objašnjava kriminolog.

„Među društvima na Balkanu u tom smislu nema neke prevelike razlike, ali se zato znatno razlikujemo od zapadnih društava", smatra Rakočević.

Pogledajte video: Tragični maj- ubistva koja su promenila Srbiju

Do masovnih ubistava, prema kriminološkim teorijama, dovode četiri grupe faktora: „biopsihološki, socijalni, kulturološki i situacioni", objašnjava Rakočević.

Njegov kolega Ivanović, koji je izučavao masovna ubistva poput počinjenih u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar", Duboni i Malom Orašju u maju 2023, kaže da je „kulturološko okruženje na Balkanu vrlo patrijarhalno"

Na njega se može „nadovezati i ratno okruženje na ovim prostorima i oružje koje je relativno dostupno, što stvara uslove, odnosno sredstva, za izvršenje najtežih dela", smatra.

„Testosteron je takođe značajan faktor: uz izvesnu dozu negativnih emocija, muškarac u fizološkom smislu dobija podizanje ovog hormona u organizmu", nabraja Ivanović.

• Kako su pucnji Aziza Keljmendija uticali na sudbinu SFRJ
• Zločin na Cetinju: Ubio 13 ljudi, među njima i dvoje dece
• Uroš Blažić osuđen na 20 godina zatvora za masakr u Duboni i Malom Orašju

Da li su muškarci agresivniji od žena?

Iako je agresija u psihologiji decenijama izučavana kao muški fenomen, nedavna istraživanja u nekim sferama, poput digitalnog okruženja, pokazuju da je sve češća i među ženama.

Neka studije pokazuju da su muškarci i žene slični po „ukupnom nivou agresije", ali se ona drugačije ispoljava, kaže Lankford.

Agresija se definiše kao osećaj besa ili antipatije koji rezultuje neprijateljskim ili nasilnim ponašanjem.

Nema dovoljno naučnih dokaza koji ukazuju da su joj muškarci skloniji, ali agresija koju muškarci ispoljavaju je „socijalno upadljivija", kaže psihološkinja Kron.

„Agresija i destruktivno ponašanje imaju različite modalitete i oblike ispoljavanja, od kojih su neki skriveni, imaju 'socijalnu masku' i nisu široko socijalno prepoznatljivi.

„Ali njihove posledice mogu biti veoma traumatične, ponekad čak i razorne po osobe koje su objekat te agresije", objašnjava.

Dok agresija nije samo muška stvar, nasilje koje proizvodi najčešće jeste, posebno kao „odgovor na nešto što prepoznaju kao pretnju ili prepreku ispunjavanju tradicionalnih uloga polova", ukazuje Lankford.

„Kada muškarci osete da je njihova muškost dovedena u pitanje, skloni su da reaguju preterano, hipermuški i ponekad nasilno", kaže profesor.

Glavno pitanje je „koliko muškarac može da kontroliše impulse i koliki mu je prag frustracione tolerancije" a oni su „znatno ranjiviji", smatra Velimir Rakočević.

„Žene to mogu uspešnije da kanališu, nađu racionalni izlaz i odlože trenutno zadovoljstvo nakon frustracija.

„Muškarci većinom deluju na prvu loptu i agresivno reaguju na frustraciju", objašnjava .

Pogledajte video: Dubona i Malo Orašje - dan posle masovnog ubistva za koje je osuđen Uroš Blažić

Razlika između masovnih i serijskih ubica

Masovno ubistvo je zločin kada je najmanje troje ljudi ubijeno na istom mestu, definiše američki savezni zakon.

Federalni istražni biro (FBI) međutim „masovnu pucnjavu" (mass shooting) definiše kao ubistvo četiri ili više lica vatrenim oružjem.

Postoji i razlika u načinu i motivima izvršilaca, koji mogu biti mahnite ubice (rampage shooters) i serijske ubice (serial killers).

„Zločini serijskih ubica su organizovani, planirani i pripremljeni.

„Uz njih ide i specifična psihološka struktura ličnosti, vrsta patologije koja se ogleda u pripremanju ubistava, razmišljanju o tome ili uzbuđenja zbog toga što će se detalji i fotografije zločina pojaviti u medijima", objašnjava Ivanović.

Mahnite ubice imaju „pomračenu ili suženu svest" i zločin se povezuje sa činjenicom iz njihove prošlosti.

Postoje i veze sa ubijenima koji su često članovi porodice, prijatelji ili neko sa kim imaju neizmirena dugovanja, objašnjava.

„Oni obično ne planiraju zločin, već u datom trenutku nastaje motivacija i izrasta u neverovatnom opsegu iz afekta.

„Izvršenje takvih ubistava po pravilu naleže na neka psihička oboljenja, počinioci su često u nekom od stanja psihoze, iako to nije apsolutna zakonitost", kaže Ivanović.

Uticaj porodice i društva

Psihologija prepoznaje odlučujući uticaj porodice na razvoj ličnosti kod dece, posebno u ranom, formativnom periodu do pete godine života ili rane adolescencije, kaže Leposava Kron.

Ali naučna istraživanja nisu ustanovila koji tačno faktori mogu dovesti do masovnih ubistava, naglašava ona.

„Svi poznati faktori rizika, poput razorenog doma zbog smrti, razvoda ili napuštanja, istorijata mentalnih bolesti i zloupotrebe supstanci u porodici postoje i kod drugih oblika antisocijalnog ponašanja.

„Kao što postoje i deca koja su se iz svega toga 'izvukla' nekako", ističe psihološkinja.

Koncept „scenarijskih odluka" kanadskog psihijatra Erika Berna podrazumeva da deca koja su na sopstvenoj koži osetila zločin i nasilje ili mu svedočila, mogu da donesu odluku o sopstvenom životu, svetu ili odnosima sa drugima već u prvih pet godina života, objašnjava ona.

„Dete može doneti 'scenarijsku odluku' tipa 'ovo je loš svet, ubiću nekog jednog dana' i kasnije u životu, to se i dogodi", objašnjava Kron.

Porodično nasilje je „izrazito traumatično" za decu, a taj efekat ne zavisi od pola deteta, naglašava.

Pogledajte video: Godinu dana posle masovne pucnjave u školi Juvalde u Teksasu

Počinioci porodičnog nasilja su, kao i masovnih ubistava, pretežno muškarci.

„Zloupotreba fizičke moći, težnja za kontrolom i dominacijom koju imaju muškarci, zategnuti odnosi između očeva i sinova, neuspela emocionalna razmena...

„Svi ovi faktori često dovode do nasilja u porodici", kaže Rakočević.

Bilo je slučajava da „posle žučnih svađa u porodici, napadači izađu iz kuće i izvrše teške zločine", ukazuje.

U Crnoj Gori, ali i na Balkanu, sinu je namenjena uloga da se pita i odlučuje, nasleđuje imovinu, a i danas se vrše rodno selektivni abortusi, kada se prekidaju trudnoće kad majka sazna da čeka devojčicu, podseća on.

„Sve je to generator težnje za dominacijom, primenom nasilja i kontrolom kod muškaraca, a kao da se kroz vaspitanje muškaraca dodatno usađuju agresivne crte i legitimizuje pravo da upotrebi silu ukoliko se drugi ne pokore njegovoj volji", kaže.

Ali muškarci su uglavnom počinioci najtežih zločina i u društvima koja se ne smatraju izrazito patrijarhalnim, poput američkog ili onih u Skandinaviji.

„Muškarci su skloniji da se upuste u nasilje i to nije uslovljeno vremenom ili zemljom u kojoj živimo, što ukazuje da su koreni ove pojave daleko dublji od specifičnosti koje može da ima jedno društvo", tvrdi profesor Lankford.

• Zločin u Crnoj Gori: „Oslobodite čoveka koji je zaustavio krvavi pir"
• Ko je bio Ted Bandi i šta je uradio
• Norveška pamti - 12 godina posle masakra Andreasa Brejvika

Oružje kao 'najlošiji mogući saveznik'

Dostupnost vatrenog oružja civilima često ide pod ruku sa brojem masovnih ubistava.

Amerika je ubedljivi lider u svetu sa 1,25 komada vatrenog oružja po glavi stanovnika, pokazuju rezultati istraživanja za 2024. godinu organizacije World Population Review.

Kada muškarci osete da im je „muškost ugrožena ili se dovodi u pitanje", koriste naoružanje kao „simbol, oruđe ili čak oružje kojim vraćaju osećaj muškosti", nabraja Lankford.

„Kombinacija muškaraca koji očajnički žele da se dokažu i sklonosti upotrebi vatrenog oružja kao načina da to postignu, vrlo je opasna.

„Evidentno je da je to važan faktor zbog kojeg dolazi do velikog broja masovnih ubistava širom sveta", kaže.

I žene i muškarci u Americi lako mogu da dođu u posed oružja.

Ali žene manje privlači, i u oružju ne vide sredstvo za dokazivanje ženstvenosti, niti veruju da moraju da je dokazuju kroz masovno nasilje, dodaje Lankford.

Daleko iza Sjedinjenih Država, Srbija i Crna Gora sa 0,39 komada vatrenog oružja po glavi stanovnika dele peto mesto u svetu.

Njegova dostupnost je „najlošiji mogući saveznik" izvršenja teških zločina, kaže Rakočević.

„Možda je i vekovna borba za slobodu i preživljavanje učinila da se na ovim prostorima uspostavi kult oružja, a kad god je ono bilo lako dostupno, problem je nastao", zaključuje.

Rodna neravnopravnost, u Crnoj Gori i na Balkanu vekovima vrlo izražena, možda je jedan od razloga što muškarci većinski upotrebljavaju vatreno oružje kao sredstvo za izvršenje masovnih zločina.

„Oružje je bilo vezano samo za muškarce, to je išlo tako daleko da je postojalo verovanje i da je 'šteta potrošiti municiju' da se ubije žena, što je užasavajuće.

„Danas žene ponekad ravnopravno učestvuju u kriminalnim grupama i izvršavanju nekih dela, ali najteža dela, posebno ubistva, i dalje su posao gotovo isključivo za muškarce.

„Ponekad se čini da muškarci ljubomorno čuvaju tu dominaciju u sferi nasilja", rezignirano zaključuje Rakočević.

• „Džon Biblija“: Zaboravljene žrtve misterioznog serijskog ubice iz Glazgova
• Ubica žena koji se zamalo izvukao nekažnjeno
• Džek Trbosek - misterija koja traje

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk