Svako ko pati od nesanice vrlo dobro poznaje nestrpljenje i nezadovoljstvo koje prati odsustvo sna, dok se borite da ugasite svetlo u vlastitoj glavi i stišate unutrašnji glas.
Žudite za dugmetom ili prekidačem koji može momentalno da smanji svu tu mentalnu aktivnost.
Ideja o mentalnom prekidaču za prigušivanje nije toliko preterana kao što bi na prvi pogled mogla da izgleda.
Većina neuronaučnika danas slaže se da naša budnost postoji na nekoj vrsti kontinuuma.
Nju koordiniše složena mreža moždanih regiona, u čijem se središtu nalazi sićušni svežanj neurona poznat kao „locus coeruleus", što na latinskom znači „plava tačkica".
To je i njegov bukvalni opis: neuroni u locus coeruleus-u boje su safira od proizvodnje posebnog neurotransmitera, zvanog norepinefrin.
To je takođe nagoveštaj funkcije ove plave tačkice, budući da norepinefrin kontroliše našu fiziološku i psihološku budnost.
Dugo vremena su naučnici pretpostavljali da je locus coeruleus uspavan tokom sna, ali sada postaje jasno da on nikada nije potpuno umiren, sa niskim nivoima isprekidanih aktivnosti koje bi mogle da regulišu dubinu našeg sna.
Bolje razumevanje ovog procesa moglo bi da pomogne u lečenju ometenog sna povezanog sa stanjima kao što je anksioznost.
Locus coeruleus nalazi se u moždanom stablu, tik iznad potiljka – i sadrži oko 50.000 ćelija, što je sićušan delić od 86 milijardi neurona u prosečnom centralnom nervnom sistemu.
Lekar Marije Antoanete Feliks Vik d'Azir bio je prvi koji je zabeležio njegovo postojanje krajem 18. veka, ali dugo vremena nije uspevao da privuče veću pažnju.
To je počelo da se menja u 20. veku, kad je postalo jasno da plavi pigment locus coeruleus igra ključnu ulogu u signalizaciji u mozgu.
Norepinefrin (poznat i kao noradrenalin) povećava šansu da neuron doživi „vrhunac" naelektrisanja.
Kad postanu aktivne, ćelije u locus coeruleus prosleđuju svežnjeve ovog neurotransmitera duž njihovih projekcija do drugih oblasti u mozgu – i tako pojačavju komunikaciju između neurona u toj datoj oblasti.
Ovaj proces je prilično složen.
U zavisnosti od tipa receptora koje imaju, neki neuroni su osetljiviji na manje količine norepinefrina, dok drugi reaguju samo na više pragove.
To znači da, kako aktivnost locus coeruleus raste, on počinje da utiče na neke moždane oblasti više nego na neke druge, što može da ima dramatične efekte na stvari kao što su naša pažnja, koncentracija i kreativnost.
U njenoj knjizi „Hiperefikasan: Optimizujte vlastiti mozak da preobratite način na koji radite", istraživačica neuronauke i spisateljica Mitu Storoni opisuje locus coeruleus, i njegovu kontrolu nad signalizacijom norepinefrina, kao menjač brzina u mozgu, sa različitim režimima koji najviše odgovaraju određenim vrstama aktivnosti.
Prva brzina: vrlo nežna aktivnost u plavoj tačkici. Nizak nivo norepinefrina znači da je naša pažnja rasuta i da naš mozak luta od misli do misli.
Druga brzina: umereno paljenje u plavoj tačkici, koje prate povremeni skokovi u reakcijama na najrelevantnije stimulanse.
Prefrontalni korteks, koji učestvuje u samokontroli i apstraktnom mišljenju, najosetljiviji je na ovu koncentraciju norepinefrina.
U ovom moždanom stanju bi nam možda bilo najlakše da ostanemo usredsređeni na intelektualne zadatke.
Treća brzina: neprestano visoko paljenje u plavoj tačkici, koje ispušta visoke nivoe norepinefrina.
To počinje da pokreće aktivnost u moždanim oblastima povezanim sa reakcijom „bori se ili beži", dok prefrontalni korteks počinje da se gasi.
Zahvaljujući povećanoj komunikaciji između neurona, izuzetno ste osetljivi na okruženje, ali ume biti teško razdvojiti signale od buke.
Postaje teže usredsrediti se i možete da počnete da osećate premorenost.
Brojni različiti faktori određuju u kojoj smo brzini, kao što su doba dana, budući da se aktivnost plave tačkice menja sa našim cirkadijalnim ritmom.
Obično je niži prvo kad se probudimo, raste tokom dana i onda pada uveče.
Imajući u vidu ulogu plave tačkice pri buđenju, ima smisla da je ona najsmirenija po noći tokom sna.
Nije, međutim, potpuno tiha, već se pali sporadično, a skorašnje istraživanje Anite Luti na Univerzitetu u Lozani, u Švajcarskoj, sugeriše da ova aktivnost može da odredi kvalitet našeg sna.
Tokom čitave noći, mi smenjujemo različite faze sna.
Postoji faza sna „brzog kretanja očiju" (REM), koja je, kao što joj samo ime govori, obeležena treperenjem naših očnih jabučica.
Ona je povezana sa živopisnim snovima i smatra se da je ključna za obradu i konsolidovanje naših sećanja.
Najveći deo našeg odmora, međutim, proveden je u ne-REM (NREM) fazi sna, tokom koje bi mozak mogao da se upusti u duboko čišćenje, raščišćavanje ćelijskog otpada koji bi mogao da dovede do neuronske disfunkcije ako mu se dozvoli da se nakupi.
Mereći moždanu aktivnost kod usnulih miševa, Luti je otkrila da je NREM san povezan sa privremenim naletima aktivnosti locus coeruleus-a svakih 50 sekundi.
Čini se da to oživljava talamuse, par jajastih oblasti koje se nalazi usred mozga i učestvuju u obradi čulnih informacija.
Kao posledica toga, životinja je bila osetljivija na spoljne stimulanse, kao što je buka, a da se nije do kraja probudila.
„On generiše to stanje pojačane budnosti", kaže Luti.
„To vam daje predstavu da budnost može da ima gradaciju u mozgu."
Luti sugeriše da su ovi redovni periodi pojačane budnosti na potencijalne pretnje bili ključni za preživljavanje u divljini.
„San je od suštinske važnosti, ali on mora da se dopunjava mehanizmom koji omogućava određeni nivo budnosti", kaže on.
„Morate ostati donekle svesni vlastitog okruženja."
Nastupanje REM faze sna skoro je uvek povezano sa niskom aktivnošću locus coeruleus-a, sugerišući da on igra ključnu ulogu i u prebacivanje na ovo stanje postojanja ispunjeno snovima.
„To prebacivanje u REM fazu sna mora da bude veoma kontrolisano", kaže Luti, „zato što u REM fazi sna mi imamo atoniju."
To je privremena paraliza našeg tela, koja nas sprečava da fizički realizujemo naše snove.
„Potpuno smo odvojeni od našeg okruženja."
Luti naglašava da su njeni eksperimenti izvođeni na glodarima, tako da još uvek moramo da potvrdimo da plava tačkica igra sličnu ulogu kod sna ljudi.
Ako jeste tako, ona sumnja da promenjena aktivnost locus coeruleus-a može da igra ulogu u anksioznosti koja može doprineti poremećaju sna.
Ona je otkrila da je izlaganje laboratorijskih miševa blagim izvorima stresa, kao što je kucanje po njihovom kavezu, pojačalo aktivnost plave tačkice i povećalo njihovu budnost tokom noći, što je za posledicu imalo isprekidan san.
Veće razumevanje ovog neuralnog puta navodi neke naučnike da istražuju da li različite vrste moždanih stimulacija mogu da umire plavu tačkicu kako bi poboljšali san.
Tim u Južnoj Koreji, na primer, nedavno je testirao kacigu koja pušta blago naelektrisanje preko jednog od nerava u čelu povezanog sa plavom tačkicom da bi privremeno umanjio njene aktivnosti, mada se još ne zna da li to smanjuje nesanicu.
Za sada možemo samo malo pažljivije da razmišljamo o našem ponašanju uveče i da izbegavamo preteranu stimulaciju neposredno pre nego što idemo da spavamo.
„Ako se naterate da nastavite da gurate dalje kad ste umorni, vaš mozak izlazi na kraj s tim tako što pojačava brzinu kako bi obezbedio maksimum konjskih snaga za mašineriju koja trokira – i to čak toliko da se ona zamalo 'zaglavi' u višoj brzini", piše Storoni u Hiperefikasnom.
Prosto omogućavanje našem mozgu da se opusti pred spavanje - bez televizora, telefona ili tableta - odavno se smatra dobrom „higijenom sna".
Mogli bismo i da iskoristimo dvosmerni saobraćaj između locus coeruleus-a i tela.
Plava tačkica je deo autonomnog nervnog sistema, koji kontroliše fiziološke funkcije kao što su disanje, ritam otkucaja srca i krvni pritisak.
To je podeljeno na dve grane: simpatički nervni sistem, odgovoran za pokretanje reakcije na stres, i parasimpatički nervni sistem, koji priprema telo za odmor i opuštanje.
A čini se da možemo selektivno da aktiviramo svaku granu različitim fizičkim aktivnostima.
Umerena do intenzivna vežba - hodanje, trčanje, veslanje, vožnja bicikla ili boks - može da aktivira simpatetičku granu, ubrzavši aktivnost plave tačkice i pojačavši našu mentalnu budnost.
To je sjajna vest ako se osećate ošamućeno ujutro i morate da se razbudite, ali manje korisno kad pokušavate da smirite um nakon napornog dana.
Možete da pomislite da će vas fizička iscrpljenost izmoriti, ali ako već imate problema da zaspite, kasni večernji odlasci u teretanu su loša ideja.
Nežno istezanje, s druge strane, može da pokrene reakciju opuštanja u parasimpatičkom nervnom sistemu koji istovremeno umiruje naše misli i osećanja.
Kontrolisane vežbe disanja, kao što su pranajama - drevna tehnika disanja koja potiče iz vežbi joge - čini se da postižu isti efekat, sa sporijim ritmovima disanja koji smanjuju celokupnu budnost.
Možemo to da preokrenemo u našu korist dok se opuštamo pred počinak.
Razni testovi pokazali su da meditacija i pokreti iz svesnosti mogu da smanje vreme potrebno da bi se zaspalo i da poprave naš celokupni kvalitet sna, bolje od standardnog tretmana za nesanicu.
Mi baš i nemamo fizički prekidač koji može da isključi našu mentalnu aktivnost kad god to mi poželimo.
Ali upravljanjem našom dnevnom rutinom, međutim, i koristeći našu vezu između uma i tela, imaćemo bolje šanse da dobijemo duboki odmor koji nam je preko potreban.
* Dejvid Robson je nagrađivani novinar za nauku i pisac. Njegova najnovija knjiga je „Zakoni povezivanja: 13 društvenih strategija koje će vam preobratiti život". On je @davidarobson na Instagramu i Tredsu i piše bilten Psihologija u 60 sekundi na Sabsteku.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Uhapšen zbog ubistva svoje majke u stanu kod Novosadskog sajma")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar