Pri kraju našeg razgovora, Bil Gejts otkriva nove iznose koje je njegova humanitarna fondacija do sada izdvojila za suzbijanje bolesti koje mogu da se spreče i smanjenje siromaštva.
„Dao sam više od 100 milijardi, ali imam još da dam", kaže on.
Da budemo jasni, reč je o dolarima, što iznosi oko 96 milijardi evra.
To je otprilike jednako veličini ekonomiji Bugarske.
Ali, da stavimo stvari u kontekts - to je otprilike iznos godišnje prodaje automobilske i elektroenergetske kompanije Tesle.
Vlasnik Tesle Ilon Mask trenutno je najbogatiji čovek na svetu, što je Gejts bio godinama.
Suosnivač Majkrosofta i njegov kolega filantrop Voren Bafet udružuju njihove milijarde kroz Fondaciju Gejts, koju je prvobitno osnovao sa bivšom suprugom Melindom.
Gejts kaže da mu je načelo dobročinstva usađeno još u ranom detinjstvu.
Njegova majka mu je često govorila: „Bogatstvo nosi odgovornost da ga podeliš sa drugima".
U maju, njegova fondacija obeležava 25 godina od osnivanja, a Gejts je ekskluzivno za BBC otkrio da je u dobrotvorne svrhe izdvojio 100 milijardi dolara.
Kaže da mu davanje novca pričinjava zadovoljstvo, a do sada je oko 60 milijardi dolara njegovog bogatstva izdvojeno za Fondaciju.
Kada je reč o njegovom svakodnevnom životu, zapravo ne primećuje nikakvu razliku.
„Nisam napravio nikakvu ličnu žrtvu.
„Nisam naručivao manje hamburgera ili gledao manje filmova".
Naravno, i dalje može da priušti privatni avion i brojne ogromne kuće.
Planira da pokloni „veliki deo" njegovog bogatstva, ali kaže da je „mnogo" razgovarao sa njegovo troje dece koji iznos bi bio primeren da im ostavi.
Hoće li biti siromašni kada on više ne bude tu, pitam ga.
„Neće", odgovara uz osmeh.
„Sveukupno gledano, biće im dobro, ali u procentima to nije ogroman iznos", kaže.
Gejts je u duši matematičar, i to se vidi.
U školi Lejksajdu u Sijetlu, u osmom razredu, učestvovao je na regionalnom takmičenju iz matematike, na kom su se nadmetali učenici iz četiri savezne američke države, i ostvario je toliko dobar rezultat da je sa samo 13 godina bio jedan od najboljih srednjoškolskih matematičara u tom delu zemlje.
Matematički izrazi su mu potpuno prirodni.
Ali, da prevedemo - ako imate bogatstvo od 160 milijardi dolara, koliko iznosi Gejtsovo prema Blumbergovom indeksu milijardera, čak i kada vašoj deci ostavite samo mali procenat, oni će i dalje biti izuzetno bogati.
Razgovaram sa jednim od samo 15 ljudi na planeti čije je bogatstvo veće od 100 milijardi dolara, prema podacima američke tehnološke, finansijske i medijske kompanije Blumberga.
Sastali smo se u njegovom rodnom domu u Sijetlu, modernoj kući sa četiri spavaće sobe iz sredine prošlog veka, smeštenoj na padini brda.
Razlog našeg susreta je njegova nedavno objavljena autobiografija Izvorni kod: Moji počeci (Source Code: My Beginnings), u kojoj priča o ranim godinama života.
Želela sam da saznam kako je jedno zahtevno, opsesivno dete koje se nije uklapalo u kalupe postalo jedan od tehnoloških pionira našeg doba.
Došao je sa njegovim sestrama Kristi i Libi, i svo troje uzbuđeno obilaze kuću u kojoj su odrasli.
Nisu je posetili godinama, a sadašnji vlasnici su je renovirali.
Dok ulaze u kuhinju naviru im uspomene, pa se prisećaju i već davno uklonjenog sistema interfona između soba koji je njihova majka obožavala.
„Koristila ga je da nam ujutru peva", priča mi Gejts, da ih izmamila iz kreveta na doručak.
Meri Gejts je takođe svima podešavala satove da žure osam minuta kako bi se cela porodica prilagodila njenom rasporedu.
Njen sin se često bunio protiv njenih pokušaja da ga oblikuje, ali sada mi priznaje: „Moja ambicija se kovala kroz taj odnos".
A takmičarski duh pripisuje baki „Gami", koja je često boravila kod njegove porodice u ovoj kući i još u detinjstvu ga je naučila kako da nadmudri konkurenciju kroz partije kartanja.
Pratim ga niz drvene stepenice dok ide ka njegovoj staroj dečjoj sobi u podrumu.
Sada je to uredna gostinska soba, ali kao mlad, kažu njegove sestre, Bil je ovde provodio sate, čak i dane, „razmišljajući".
U jednom trenutku, njegova majka je bila toliko umorna od nereda da bi uzela svu odeću koju bi zatekla na podu i naplaćivala njenom tvrdoglavom sinu 25 centi za svaki komad koji je želeo da mu se vrati.
„Počeo sam da nosim manje odeće", kaže kroz smeh.
U to vreme već je bio potpuno opsednut kodiranjem.
Sa nekoliko školskih drugova koji su takođe bili zaljubljenici u tehnologiju, dobio je pristup računaru u lokalnom preduzeću, a zadatak im je bio da prijavljuju moguće probleme.
Opsednut učenjem programiranja u ranim danima tehnološke revolucije, krišom bi noću izlazio kroz prozor njegove sobe, bez znanja roditelja, da bi što više vremena provodio za računarom.
„Mislite li da biste to mogli i sada da uradite?", pitam ga.
„Nije to tako teško", kaže uz osmeh, dok se, nakon što je otvorio prozor, penje i izlazi napolje.
„Uopšte nije teško".
Postoji poznat snimak iz njegovih ranih dana kada ga TV voditelj pita da li je tačno da može da preskoči stolicu iz mesta.
I istog trenutka je to učinio u studiju.
Sad sam u njegovoj dečačkoj sobi i čini mi se kao da prisustvujem tom trenutku.
Ove godine će proslaviti 70. rođendan, ali je i dalje spreman na izazov.
Deluje opušteno, a to nije samo zato što smo u poznatom okruženju.
U njegovoj autobiografiji po prvi put javno otkriva da veruje da bi, da odrasta danas, verovatno dobio dijagnozu iz skupine autističnih poremećaja.
Pre ovog susreta, jedini put kada sam ga srela bio je 2012. godine.
Tokom kratkog intervjua o njegovom cilju da zaštiti decu od smrtonosnih bolesti, jedva da me je pogledao u oči.
Nije bilo nikakvog časkanja pre intervjua.
Nakon tog susreta, pitala sam se da li zaista ima neki poremećaj iz autističnog spektra.
Knjiga to jasno opisuje: njegovu sposobnost da se potpuno usredsredi na teme koje ga zanimaju, njegovu opsesivnu prirodu, nedostatak društvene svesti.
Još u osnovnoj školi, predao je izveštaj na 177 strana o američkoj državi Delaveru.
Pisao je državnim institucijama da mu pošalju brošure i čak je slao koverte sa unapred plaćenom poštarinom da dobije godišnje izveštaje lokalnih kompanija.
Imao je tada 11 godina.
Njegove sestre kažu da su oduvek znale da je drugačiji.
Kristi, starija sestra, kaže da je imala zaštitnički odnos prema njemu.
„Nije bio kao druga deca… sedeo bi u njegovoj sobi i grizao olovke dok ne dođe do grafita", kaže ona.
Jasno je da su i danas bliski.
Libi, koja je terapeutkinja, kaže da je nije iznenadilo to što njen brat veruje da ima neki poremećaj iz autističnog spektra.
„Veće iznenađenje je bilo to što je bio spreman da kaže: 'Možda je to slučaj'", kaže ona.
Gejts kaže da nikada nije dobio zvaničnu dijagnozu i da ne planira da je traži.
„Pozitivne strane koje su mi pomogle u karijeri bile su korisnije nego što su mi nedostaci predstavljali problem", kaže on.
Veruje da je neurodiverzitet „svakako" veoma prisutan u Silicijumskoj dolini, jer „ako u mladosti naučite nešto do tančina, to vam pomaže u određenim složenim oblastima."
Ilon Mask je takođe izjavio da ima poremećaj iz autističnog spektra - Aspergerov sindrom.
Vlasnik kompanije Tesle, društvene mreže Iksa (X) i kompanije za izradu svemirskih letelica Spejs iksa (SpaceX) trenutno se otvoreno ulaguje američkom predsedniku Donaldu Trampu, kao i drugi tehnološki magnati novog doba, među kojima su Mark Zakerberg iz Mete i Džef Bezos iz Amazona, koji su prisustvovali Trampovoj inauguraciji.
Gejts mi kaže da, iako „možete da budete biti cinični" u pogledu njihovih motiva, i on je kontaktirao predsednika.
Večerali su zajedno 27. decembra, i to tri sata, jer „on donosi odluke o zdravlju u svetu i načinu na koji pomažemo siromašnim zemljama, što je sada jedna od mojih glavnih preokupacija".
Pitam Gejtsa, koji je i sam bio meta nekih neverovatnih teorija zavere, šta misli o odluci Zakerberga da posle Trampovog izbora ukine proveru činjenica na njegovim platformama u SAD-u.
Kaže mi da nije „previše zadivljen" načinom na koji vlade i privatne kompanije rešavaju granicu između slobode govora i istine.
„Ni ja lično ne znam kako ta linija treba da se povuče, ali brine me to što se time ne bavimo onako kako bi trebalo", kaže on.
Smatra i da decu treba zaštititi od društvenih mreža i kaže da je „vrlo verovatno" da je zabrana korišćenja ovih mreža mlađima od 16 godina „pametan potez".
„Društvene mreže, čak više od video-igrica, mogu da vam oduzmu vreme i učine da se previše brinete o tome da li vas drugi odobravaju, i zato moramo da budemo veoma pažljivi kako ih koristimo," naglašava on.
Što se tiče Roberta F. Kenedija Mlađeg, Trampovog kandidata za američkog sekretara za zdravstvo koji tvrdi da nije protiv vakcina, ali podržava raskrinkavanje zvaničnih tvrdnji o njima, Gejts ne okoliša.
„On obmanjuje ljude", kaže mi.
Priča o Bilu Gejtsu nije klasična priča o siromašnom dečaku koji se obogatio.
Njegov otac je bio advokat, novca nije manjkalo, ali je odluka da ga pošalju u privatnu školu da bi ga motivisali bila „finansijski izazovna, čak i za očevu platu".
Da to nisu uradili, možda nikada ne bismo ni čuli za Bila Gejtsa.
Prvi put je došao u dodir sa ranom verzijom mejnfrejm računara preko teleprintera u školi, koji je kupljen novcem prikupljenim na humanitarniom bazaru koje su organizovale majke učenika.
Nastavnici nisu znali kako da je koriste, ali su četvorica učenika provodila dane i noći za njom.
„Dobili smo priliku da koristimo računare kada ih gotovo niko drugi nije imao", kaže on.
Mnogo godina kasnije, osnovao je Majkrosoft sa jednim od tih školskih drugova, Polom Alenom.
Drugi, Kent Evans, Gejtsov najbolji prijatelj, tragično je poginuo u nesreći tokom planinarenja kada je imao samo 17 godina.
Dok šetamo oko škole Lejksajda, prolazimo pored kapele u kojoj je održana njegova sahrana.
Gejts se priseća trenutka kada je plakao na stepenicama ispred kapele.
Zajedno su imali velike planove.
Kada nisu bili za računarima, čitali su biografije da otkriju šta ljude čini uspešnim.
Sada je Gejts napisao njegove memoare.
A koja je njegova filozofija?
„Veći deo onoga što jeste, tu je u vama od samog početka".
Pogledajte video: Pet najčešćih teorija zavere o vakcinama protiv kovida-19
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Vesić rekao tužiocu: Nadstrešnica bi pala i da je bilo upotrebne dozvole")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar