Američki predsednik Donald Tramp predložio je da preuzme vlasništvo nad Pojasom Gaze i rekao da će je njegova zemlja „takođe preurediti".
On je nagovestio rekonstrukciju Pojasa i njegovo pretvaranje u „Rivijeru Bliskog istoka".
Ovo je usledilo nakon što je ranije sugerisao da bi Palestinci trebalo da budu trajno „preseljeni" u Egipat i Jordan.
Potom je Marko Rubio, državni sekretar, rekao da bi predlog Trampa za preseljenje stanovništva Gaze bio samo privremen.
Portparolka Bele kuće Karolin Livit dodatno je razjasnila Trampove komentare, metaforično se izrazivši da SAD ne planiraju da „spuste čizmu" na tu teritoriju.
Tramp je predlog izneo posle sastanka sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u Beloj kući.
Netanjahu je predlog opisao kao „vredan razmatranja", dodavši da je „to ona vrsta razmišljana koja će preoblikovati Bliski istok i doneti mir".
Ovi sentimenti momentalno su naišli na osudu svetskih lidera, među njima i britanskog premijera Kira Starmera, dok se gomilaju pitanja da li bi ovo moglo da izazove nove napetosti oko enklave na Mediteranskom moru.
Od 2007. godine, Hamas je de fakto vladajuće telo u Gazi.
Hamas je dobio parlamentarne izbore na okupiranim teritorijama prethodne godine i učvrstio moć u Gazi nakon što je proterao rivalski Fatah iz enklave.
Ekstremistička grupa, koju Izrael, SAD i neke druge zapadne vlade definišu kao terorističku organizaciju, kontroliše Pojas.
Ovo parče zemlje okruženo Izraelom, Egiptom i Mediteranskim morem dugačko je 41 kilometar, a široko 10 kilometara.
U godinama koje su usledile, Hamas i Izrael su vodili nekoliko velikih sukoba.
U svakoj rundi borbi ljudi su ginuli na obe strane, dok su ogromna većina žrtava bili Palestinci u Gazi.
Sedmog oktobra 2023. godine, Hamasovi borci pokrenuli su napad iz Gaze, ubivši oko 1.200 ljudi u Izraelu i uzevši više od 250 talaca.
To je pokrenulo masivnu izraelsku vojnu ofanzivu u Gazi, koja je trajala neprekidno 15 meseci.
Poginulo je više od 47.540 ljudi, većina njih žene i deca, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas.
U januaru 2025. godine, Izrael i Hamas pristali su na sporazum o primirju, posle više meseci mukotrpnih indirektnih pregovora, kako bi zaustavili rat.
Cilj ovog sporazuma je da se za stalno okončaju borbe i oslobode taoci koje je Hamas držao u Gazi, u zamenu za palestinske zatvorenike koje je u zatvorima držao Izrael.
Nisu obelodanjeni nikakvi detalji o tome kako Tramp tačno predlaže da preuzme Gazu.
Međutim, ova najava naišla je na osudu u svetu, a mnoge zemlje kao što su Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Brazil, Australija, Rusija i Kina, odbacile su plan.
U Zalivskoj oblasti, Saudijska Arabija je odbacila svaki pokušaj raseljenja Palestinaca opisavši vlastiti stav kao „jasan i izričit".
Jordan i Egipat su takođe bili glasni u protivljenju „raseljenju Palestinaca".
Prema međunarodnom pravu, pokušaji da se silom preseli stanovništvo strogo su zabranjeni, a Palestinci baš kao i arapske zemlje ovo će doživeti ništa manje nego kao direktan predlog proterivanja i etničkog čišćenja Palestinaca sa njihove vlastite zemlje.
U Americi, pre Trampovog izbora, upuštanje u sukobe u inostranstvu nije delovalo kao vrhunski prioritet.
Glavne teme Trampovih pristalica bile su ekonomija i imigracija.
Ankete Ipsosa i JuGova objavljene pred predsedničke izbore pokazivale su da Amerikanci žele da se vlada usredsredi na troškove života.
Nije jasno da li bi preuzimanje Gaze podrazumevalo slanje američkih trupa tamo.
Upitan da li će u planu učestvovati američke trupe, Tramp je rekao „uradićemo sve što je neophodno".
Što se Ustava tiče, američki Kongres mora da odobri rezolucije koje ovlašćuju upotrebu vojne sile.
Trenutno Kongres sa dva doma ima većinu vladajuće Republikanske stranke.
Odobrenje Kongresa je neophodno i za velike prodaje oružja, a Stejt department mora da obavesti ključne odbore pre nego što se upusti u njih.
Hasan Mneimneh, profesor na Bliskoistočnom institutu u Vašingtonu, kaže za BBC da „Tramp ne mora da se brine oko Kongresa zato što ima snažnu kongresnu podršku".
Tramp nije govorio o detaljima masovnog trošenja na renoviranje Gaze, zato što je ideja još uvek „neodređena", prema Mneimnehu, koji veruje da Tramp želi da iskoristi novac arapskih država za obnovu Gaze i Zapadne obale.
Pre osnivanja Izraela 1948. godine, Gaza je bila pod britanskom kolonijalnom vlašću.
Dan nakon što je Izrael proglasio nezavisnost, napale su ga i opkolile vojske pet arapskih zemalja.
U vreme kad su borbe bile okončane obustavom vatre iz 1949. godine, Izrael je kontrolisao većinu teritorije, a prema sporazumu Egipat je zauzeo Pojas Gaze, Jordan je zauzeo Zapadnu obalu, dok je Izrael zauzeo Zapadni Jerusalim.
Egipat je bio potisnut iz Gaze u ratu iz 1967. godine, a čitav Pojas je zauzeo Izrael, koji je tu izgradio vlastita naselja i smestio palestinsko stanovništvo Gaze pod vojnu upravu.
Izrael je 2005. jednostrano povukao trupe i doseljenike iz Gaze, mada je zadržao kontrolu nad zajedničkom granicom, vazdušnim prostorom i obalom, što mu je praktičnu dalo kontrolu nad kretanjem ljudi i robe.
Ujedinjene nacije još smatraju Gazu teritorijom pod okupacijom Izraela zbog stepena kontrole koju vrši Izrael.
Hamas je dobio palestinske izbore 2006. godine i izbacio rivale sa teritorije nakon žestokih borbi naredne godine.
Izrael i Egipat su kao reakciju uveli blokadu, dok Izrael kontroliše većinu onoga što ulazi na teritoriju.
Narednih godina, Hamas i Izrael su vodili nekoliko krupnih sukoba, među njima one iz 2008-09, 2012. i 2014. godine.
Krupan sukob između dve strane u maju 2021. godine završio se primirjem posle 11 dana.
Prema Ujedinjenim nacijama, postoji nerealizovan potencijal za naftu i gas na okupiranim Palestinskim teritorijama.
Godine 2019, izveštaj koji je objavila Organizacija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) procenio je da tamo ima više od 3 milijarde barela.
„Geolozi i ekonomisti prirodnih resursa potvrdili su da se Okupirana palestinska teritorija nalazi iznad pozamašnih rezervoara nafte i prirodnog gasa, u Oblasti C okupirane Zapadne obale i mediteranske obale uz Pojas Gaze", stoji u tom izveštaju.
Izveštaj ukazuje na nova otkrića nafte i prirodnog gasa u basenu Levanta, koji se nalazi na Mediteranu, navevši da iznosi „i do 122 biliona kubnih stopa prirodnog gasa po neto vrednosti od 453 milijarde dolara (po cenama iz 2017. godine) i 1,7 milijarde barela nafte dostupne za izvlačenje po neto vrednosti od oko 71 milijardu dolara."
Neki stručnjaci veruju da bi Trampov predlog mogao da ima veze sa izvlačenjem naftnih i gasnih izvora.
Međutim, drugi tvrde da je interes u Gazi više politički nego ekonomski.
Lauri Hajtajan, ekspertkinja za energetsku politiku sa specijalnim interesovanjem za geopolitiku energije na Bliskom istoku, kaže za BBC da su nafta i gas otkriveni u Morskim poljima Gaze 2000-ih i da je bilo govora o razvijanju tog sektora.
Ona kaže da bi „ovo mogao da bude jedan od faktora" koje je Tramp imao na umu kad je predložio preuzimanje Gaze, ali ne i jedini razlog.
„Mora da se obavi još provera kako bi se pravilno procenila količina nafte i gasa u Gazi, i moramo da zauzdamo naša očekivanja", kaže ona.
Maher Taba, još jedan ekonomski stručnjak iz Gaze, kaže: „Tramp ima Zaliv i zemlje koje su bogatije gasom i naftom u poređenju sa Gazom. Prioritet u Gazi ima više političku motivaciju."
Govoreći za BBC, bivši američki izaslanik za Izrael kaže da Donald Tramp posmatra krizu u Gazi kao „problem izgradnje nekretnina".
Denis Ros kaže: „Ja zaista mislim da je on ovo više zamislio kao: 'Transformisaćemo oblast koja je oduvek bila osiromašena'."
Palestinci ne vidi Trampov predlog kao ništa drugo do direktno proterivanje sa njihove vlastite zemlje.
Palestinski predsednik Mahmud Abas usprotivio se bilo kakvim planovima proterivanja Palestinaca iz Gaze, nazvavši Trampove pozive „ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava".
On je rekao: „Nećemo dozvoliti nikakvu povredu prava našeg naroda, za koja smo se borili decenijama i učinili velike žrtve da bismo ih postigli."
Vođa palestinske delegacije u Ujedinjenim nacijama Rijad Mansur kaže da Palestincima mora da se dozvoli da povrate ono što su nekada bili njihovi domovi, a „neka oni koji žele da pošalju palestinski narod na 'neko lepše mesto' dozvole da se on vrati u prvobitne domove u današnjem Izraelu".
U Pojasu, obični Palestinci to nazivaju kaznenim merama.
Mahmud Almasri, 43-godišnjak u Gazi, kaže za BBC da se nijedna osoba u Gazi ne slaže sa onim što je Tramp predložio.
„Čak i ako ostanemo među ruševinama, nikad nećemo napustiti naše kuće. Da li bi Tramp voleo da bilo ko zatraži od Amerikanaca da odu i trajno se presele negde drugde?", pita se on.
Sanabel Algul (28) opisuje Trampove predloge kao „ekstremno opasne".
Ona kaže da Tramp veruje da će nas „bol, gladovanje, razaranje i smrt sa kojima se suočavamo naterati da se lako odreknemo našeg prava na Gazu".
Jusef Alhadad, palestinski pravnik, kaže za BBC da Tramp koristi ideju obnove Gaze kao „sredstvo pritiska" sa ciljem da natera „stanovnike Gaze da napuste domovinu", nazvavši to „malicioznim".
Neki Palestinci kao što je Nevin Abdelal kažu da bi oni više voleli da planove za obnovu urade „palestinske ruke", navevši da stanovnici Gaze mogu da se presele „na bolja dostupna mesta u Pojasu sve dok se rekonstrukcija ne završi, ali da niko ne treba da ga napusti".
Pogledajte video: Kolona bez kraja - povratak stotine hiljada Palestinaca na sever Gaze
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Vesić rekao tužiocu: Nadstrešnica bi pala i da je bilo upotrebne dozvole")
Komentari 6
nina
Poenta: arapi i palestinci su ziveli u dobrim odnosima dok se nisu umesali...
Ako imate mogucnost gledanja programa 7 dana unazad, obavezno pogledajte, Jedno je jasno: za SVE sukobe na svetu krivi su interesi pokvarenih smdrljivih vodja velikih sila!!!
I sad nam samo fali ludak Tramp!!!
Bilo
Yo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar