Izbori na Kosovu: Kurtijeva Pirova pobeda ili novi premijerski mandat

Pata karte.

Kosovo se našlo na političkoj klackalici posle parlamentarnih izbora na kojima je stranka Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija osvojila ubedljivo najviše glasova, ali nedovoljno da ponovo samostalno formira vladu.

Dosadašnja vladajuća partija osvojila je oko 40 odsto glasova, što bi moglo da znači 47 od 120 poslaničkih mandata, pokazuju preliminarni rezultati nevladine organizacije Demokratija na delu.

Očekuje se da dosadašnja opozicija, Demokratska partija Kosova (PDK) osvoji 21 odsto glasova, a Demokratski savez Kosova (LDK) 17 odsto, što bi obema strankama donelo nešto više od 20 mandata.

Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Nisma, koalicija Ramuša Haradinaja i Fatmira Ljimaja, nekadašnjih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova, mogla bi da računa na sedam odsto glasova.

Iako nije ni blizu rezultata od pre četiri godine, Aljbin Kurti najavljuje da će i treći put biti premijer Kosova.

„Prvi smo i to je potvrda dobrog i demokratskog upravljanja koje je zemlju vodilo napretku.

„Ljudi su pobedili, Samoopredeljenje je pobedilo. Svima je jasno da oni koji su završili kao drugi i treći ne bi radili dobro kao mi", poručio je Kurti pristalicama koje su slavile pobedu.

Za izbor vlade Kosova potrebno je više od 60 mandata, a u parlamentu koji broji 120 mesta, po 10 je garantovano srpskoj zajednici i manjinama.

Srpska lista, koja ima podršku zvaničnog Beograda, saopštila da je osvojila svih deset srpskih mandata.

To je rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, obrativši se preko Instagram naloga.

Prištinska Koha prenosi međutim, da je, prema preliminarnim rezultatima, jedno mesto pripalo stranci Nenada Rašića, ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi.

• Kurti uveren da će formirati novu vladu, Srpska lista tvrdi da je apsolutni pobednik u srpskoj zajednici
• Кoliko je Kurti promenio Кosovo, a koliko je Кosovo promenilo njega
• Кo se nadmeće na izborima na Кosovu

Izbornu noć obeležio je i krah sajta Centralne izborne komisije, kao i sumnje da li su glasovi do tada prebrojani kako treba.

Izborna komisija saopštila je da je tokom večeri bilo problema sa onlajn platformom za objavljivanje rezultata, ali da je unošenje podataka nastavljeno ručno.

Slavi i dosadašnja opozicija

Dok je Ramuš Haradinaj, lider četvtoplasirane Alijanse za budućnost Kosova, poručio slavodobitno da je „opozicija pobedila i da je spreman da učestvuje u formiranju nove vlade", iz ostalih stranaka stižu drugačije poruke.

Ljumir Abdžidžiku, lider Demokratskog saveza Kosova (LDK), kaže da preuzima odgovornost za izborni rezultat i da će za njega odgovarati pred članovima partije.

„Iako smo značajno uvećali rezultat u odnosu na prethodne izbore, to za nas nije dovoljno.

„Pošto me birači ovoga puta nisu videli na mestu premijera, nemam ništa protiv ni da budemo deo opozicije u narednom sazivu Skupštine Kosova", rekao je Abdižiku.

Nema nameru da podnosi ostavku na mesto šefa stranke, dodao je.

LDK, stranka koju je osnovao Ibrahim Rugova, politički lider kosovskih Albanaca u bivšoj Jugoslaviji, pre četiri godine osvojila je skoro 13 odsto glasova.

Bolji rezultat u odnosu na 17 odsto na prethodnim izborima ostvarila je i PDK, stranka koju je osnovao Hašim Tači, nekadašnji predsednik Kosova, ali se njen lider Memlji Krasnići nije obraćao u izbornoj noći.

O koalicijama će se razgovarati kada se prebroje svi glasovi, rekao je Bljerand Staviljeci, portparol kampanje ove stranke.

„Većina građana okrenula je leđa dosadašnjoj vlasti i oni nemaju većinu.

„Rezultati pokazuju da građani žele novu, drugačiju vladu", kaže on.

Pirova ili sigurna pobeda

Posle 18 godina, ovo su bili prvi redovni parlamentarni izbori na Kosovu.

Politički mirne četiri godine omogućilo je to što je na prethodnim izborima 2021. Kurtijevo Samoopredeljenje osvojilo više od 50 odsto glasova, pa je sa poslanicima manjina imalo stabilnu vlast.

Sada bi stvari mogle biti potpuno drugačije.

Aljbin Kurti, koji je pre izbora rekao da ne želi koaliciju ni sa jednom strankom, verovatno će pokušati da sa manjinskim poslanicima ponovo napravi vladu, dok će opozicija nastojati da skupi potrebnu većinu za smenu vlasti.

Međutim, i opozicione partije imaju dug istorijat međusobnog neslaganja, te bi takvi savezi mogli biti krhkog karaktera.

Ako rezultati ostanu takvi da Kurti dobije oko 47 mandata, uz deset glasova poslanika manjina i nekoliko „preletača", on će sigurno formirati vladu, uveren je Nedžmedin Spahiu, profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini.

Bez obzira na to što je dobio oko deset odsto glasova manje, to je ipak Kurtijeva „velika pobeda", kaže on za BBC.

„Ako mu zafali samo nekoliko mandata, potkupiće poslanike, za toliko malo neće ostati gladan.

„Amerika i Evropa će nastaviti, kao i dosad, da se igraju miša i mačke sa Kurtijem, ali će naravno priznati rezultate, jer izbori su bili demokratski i bez primedbi", kaže Spahiu.

Zbog jednostranih poteza Vlade Кosova, Evropska unija (EU) uvela je sankcije Кosovu, koje su i dalje na snazi.

Veći problem od evropskih sankcija, koje su veoma ograničene na projekte EU, Kurtiju bi mogla da predstavlja promena vlasti u Sjedinjenim Državama.

Iako nije bio u dobrim odnosima ni sa administracijom Džozefa Bajdena, iz tima Donalda Trampa glasno i otvoreno kritikuju kosovskog premijera.

Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika, koji je u prethodnom Trampovom mandatu vodio pregovore Hašima Tačija i Aleksandra Vučića, tadašnjih predsednika Kosova i Srbije, tvrdi da Kurti ima iluzije da ima dobre odnose sa Amerikom.

Mogućnost da sve tri opozicione liste naprave koaliciju nije realna, kaže Spahiu.

„Ako je LDK prešao 15 odsto, to je za njih veliki uspeh i neće taj trend da izgube ulaskom u vladu, da bi na sledećim izborima mogli da pobede.

„Kurtiju je ovo poslednji mandat, a toga su svesni u opoziciji i sad predstoji njihova međusobna trka", kaže profesor.

Koalicija „za skidanje Kurtija s vlasti" je izvesna, ali teško da će u njoj učestvovati i Srpska lista, suprotnog je stava Miodrag Marinković iz nevladine organizacije CASA iz Severne Mitrovice.

„Njena namena neće biti da potraje ceo mandat, već da dovrši preostali posao oko sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a do tada će imati snažnu podršku Amerike i Evropske unije", kaže Marinković za BBC na srpskom.

Ukoliko bi Aljbin Kurti ostao u opoziciji, to bi značilo snažne proteste protiv vlade i verovatno konstantne tenzije u društvu, po kojima je Samoopredeljenje i ranije bilo poznato, dodaje Marinković.

„Sve u svemu, ulazimo u izuzetno nestabilan period", zaključuje on.

Na Kosovu bi moglo da se desi ono što je bilo u Bugarskoj, kada se, za dve godine, pet ili šest puta išlo na glasanje, ocenjuje analitičar Iljir Deda.

„Bojim se da bi bugarski scenario i nama mogao da se desi jer političke stranke nisu zadovoljne rezultatima i nisu u stanju da naprave stabilnu vladajuću većinu", rekao je Deda za Kljan Kosova.

Novi mandat - stari problemi

Ko god bude činio sledeću vladu, trebalo bi da najpre poboljša zdravstveni sistem Kosova, za koji se godinama izdvajaju mala sredstva iz budžeta, kaže Ahmed Krasnići iz Prištine.

Ovaj 33-godišnji vlasnik IT kompanije kaže da su, zbog loših bolničkih uslova, on i njegova porodica često prinuđeni da idu u susednu Albaniju i Severnu Makedoniju čak i za laboratorijske analize.

„Već 25 godina živimo u slobodi, a stanje u bolnicama je veoma loše.

„Ni privatne klinike nemaju kvalitetne i obučene doktore, nije problem cena", kaže Krasnići.

Očekuje da Kurti, ako ostane premijer, u narednom mandatu da sve od sebe da to popravi, jer u prethodnom nije ništa učinio, dodaje.

Bolnicama na Kosovu nedostaje specijalistička oprema i često se suočavaju sa nestašicama lekova i drugih osnovnih potrepština.

Drugačije probleme navodi Dragan Stolić, koji je iz rodne Prištine izbegao u Gračanicu 17. marta 2004. u vreme nasilnog proterivanja Srba i paljenja pravoslavnih crkava, što su zvaničnici NATO poredili sa etničkim čišćenjem.

On već dve decenije živi u ovoj obližnjoj opštini sa većinski srpskim stanovništvom i ne očekuje da će bilo koja vlada u Prištini učiniti nešto dobro za nealbance.

„Od 1999. do sad nikakve promene nisu nastupile, traje nasilje nad manjinskim zajednicama i srpskim narodom.

„Koja god vladajuća većina da bude u Prištini - isto je, samo drugo pakovanje, a cilj je raseljavanje Srba i otimačina prostora", kaže 68-godišnjak za BBC.

Za loš položaj Srba, odgovornost snose i sve srpske vlasti u poslednjih četvrt veka.

„Beograd non-stop laže sopstveni narod.

„Kažu 'ne damo Kosovo', a dali ste međunarodni pozivni broj, kažeš ne daš državu, a nezavisna carina, sudstvo, policija, vojska. Kosovo ima sve atribute državnosti", ističe Stolić.

• O pravu i politici: Šta Kosovu nedostaje na putu do potpune nezavisnosti
• Dve decenije martovskog nasilja na Kosovu koje je menjalo živote i politike
• Ko je odgovoran za martovsko nasilje na Kosovu

Kakav bi mogao da bude sledeći Kurtijev mandat?

I sa dva dosadašnja mandata, Aljbin Kurti jedan je od najdugovečnijih premijera Kosova u posleratnom periodu.

Za eventualni treći mandat, najavljivao je razvoj privrede uz podršku države, socijalne olakšice za ugrožene i borbu protiv korupcije.

U više navrata je govorio da će nastaviti oštru politiku prema Srbiji, kao i dalju integraciju severa Кosova, uz opasku da ni u narednom mandatu neće raditi na osnivanju zajednice opština sa srpskom većinom, dogovorenom 2013. u Briselskim pregovorima Srbije i Кosova uz posredovanje Evropske unije.

Od narednog Kurtijevog mandata, Spahiu ne očekuje previše, ali smatra da je dosadašnji premijer indirektno „poručio da je spreman da primeni nemačko-francuski sporazum sa Beogradom iz Ohrida, ako srpski predsednik Aleksandar Vučić reši da učini isto".

„Čitajući između redova, on je rekao 'moramo da završimo pitanje sa Srbijom, ne možemo to ostavljati budućim pokolenjima'."

Na severu Kosova, Kurti je „završio posao", smatra Spahiu, dodajući da će četiri opštine na predstojećim lokalnim izborima dobiti srpske gradonačelnike koji će raditi u składu sa kosovskim zakonima, ali će nastaviti da imaju kulturne i obrazovne veze sa Srbijom, što je njihovo pravo.

Povezano

• Srbi na severu Kosova: Izbori na sopstvenu odgovornost
• Kosovo: Kako se živi južno od Ibra
• Kako žive manjine na Kosovu i zašto retko ko tu vidi budućnost za decu

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk