Rušenje sirijskog predsednika Bašara al-Asada krajem prošle godine bukvalno je preko noći uklonilo jedno od najvažnijih uporišta ruskog uticaja na Bliskom istoku.
To je takođe ozbiljno kompromitovalo mutno okruženje u kom su Moskva i Teheran produbili odnos dok su kanalisali tajnovite isporuke oružja širom okruženja.
BBC razotkriva logistiku sumnjive trgovine oružjem tokom Asadove vladavine – i pita šta bi moglo dalje da se dešava sada kada njega više nema.
Ruski propagandni kanal RT emitovao je izuzetan snimak 1. oktobra 2024. godine.
Pet minuta, bez ikakvog komentara, kamera je beležila događaje na aerodromu u sirijskom obalskom gradu Latakiji.
Aerodrom je nosio ime Asadovog starijeg brata Bazila do svrgavanja režima, a od 2015. godine bio je glavna baza ruskih oružanih snaga raspoređenih u zemlji.
Snimak započinje kadrom koji se zadržava na imenu aerodroma pre nego što prikaže teretni Boingov avion sa logoom iranske avio kompanije Kešm Fars Er, u trenutku kad sleće na pistu.
Na snimku se potom vidi istovar iz aviona
Iz aviona je istovaren veliki broj džakova, a dvojica ljudi u kamuflažnim uniformama sa oznakama ruske vojne policije snimali su čitav proces na njihovim mobilnim telefonima.
Džakovi se potom seku za kameru da bi otkrili hrpe zelene ćebadi.
I snimak se tu završava.
Zvaničnik je na brifingu koji je usledio rekao da je Sirija pozdravila isporuku humanitarne pomoći iz Rusije za „izbeglice i raseljene osobe".
Dva dana kasnije, međunarodni mediji izvestili su o izraelskom vazdušnom napadu na skladište blizu ruske vojne baze Hmeimim.
Snimak posle napada pokazao je ne samo požar koji je usledio već i nešto što je bilo identifikovano kao sekundarne eksplozije.
Neki veruju da RT-ov snimak i vazdušni napad koji je usledio tesno povezani.
„Svi znaju da i ćebad mogu da detoniraju", sarkastično je prokomentarisao BBC-jev izvor upoznat sa dešavanjima u Hmeimimu koji je tražio da ostane anoniman.
Kad smo ga pitali da li je Iran isporučivao oružje koristeći ruske vojne kanale zadužene za isporuku 'pomoći', naš izvor je rekao: „Šta hoćete da vam kažem? Ta 'ćebad' su eksplodirala toliko žestoko da su skoro uništila čitav Hmeimim."
Hmeimim nije ključno iransko tranzitno čvorište za Liban, prema Nikiti Smaginu, stručnjaku za region.
On je rekao: „Iran je imao kopneni logistički koridor koji je Izrael redovno napadao. Ali većina onoga što je prolazilo preko njega ipak je stizalo do Sirije i Libana – a ne preko ruskih baza."
On smatra tu bazu relativno beznačajnom rutom za takve isporuke, koja bi – posle promene režima u Siriji – mogla da postane još beznačajnija.
„Iran je izgubio bukvalno sve u Siriji, zato što je zemlja izašla iz njegove sfere uticaja. U teoriji, izolovane isporuke mogle bi i dalje da idu preko Hmeimima", rekao je Smagin.
„Ali ako je Rusija to dozvolila, to će ozbiljno narušiti njene šanse da postignu sporazum sa novim sirijskim vlastima."
Sarit Zehavi je penzionisana potpukovnica Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) specijalizovana za vojni obaveštajni rad.
Ona sada vodi Istraživački i obrazovni centar Alma u Izraelu.
„Prvo smo primetili određene iranske letilice, poznate po isporuci oružja širom regiona, u vojnoj bazi Hmeimim početkom 2023. godine", rekla je ona.
„Izrael je gađao druge aerodrome u Siriji, u Damasku i Alepu, i Iran nije mogao da sleti tamo. I zato su pronašli alternativu", rekla je Zehavi.
Ona kaže da je njen istraživački centar upozorio kad su prvi iranski avioni sleteli u Hmeimim da bi to moglo postati čvorište za isporuke oružja – sa Rusima koji služe kao živi štit od izraelskih napada.
U novembru su IDF objavile video, navodno snimljen u južnom Libanu.
Na njemu se vidi soba ispunjena kesama, kutijama i igračkama – kao da su se vlasnici iselili u žurbi.
Na snimku stoji jedan vojnik.
Kamera se potom udaljava da bi pokazali razbijeni deo jednog ćoška sobe.
„Ušli smo u dečju sobu koja je imala lažni zid", rekao je jedan učesnik racije za BBC pod uslovom da ostane anoniman.
„Srušili smo zid i tad smo naišli na naše prvo otkriće."
Bio je to kontingent oružja ruske proizvodnje, a vojnici IDF-a pronašli su ne samo kalašnjikove, već i bojeve glave za protivtenkovski raketni sistem po imenu „kornet".
Slične stvari našli su i u drugim kućama u ovoj oblasti.
„Ova vrsta oružja je za napade na gradove, a ne za okršaje sa IDF-om", rekao je vojnik.
„U proseku, svaka kuća je verovatno imala dovoljno oružja za odrede od pet-šest ljudi."
Militanti koji su se povlačili poneli su sa sobom kornetov lanser – ali su ostavili kutiju u kojoj je on stigao.
Ona može da se vidi na slikama u koje je imao uvid BBC.
Na fotografijama se vide dve verzija sistem kornet.
Jedna koristi u tandemu bojevu glavu koja probija oklop i detonira se drugi put unutar vozila.
Druga, sa visokoeksplozivnim projektilom, gađa pešadiju.
U oba slučaja, domet može biti veći od pet kilometara.
Vazdušnom linijom od ovih sela do izraelskih gradova ima tri kilometra, rekao je jedan od vojnika IDF-a.
On je sugerisao da su rakete kornet bile napuštene zato što ih je teško prenositi okolo diskretno.
Arsenal je verovatno bio isporučen u južni Liban iz Sirije preko druma.
Do jeseni, dotične drumove počele su da gađaju izraelske vazduhoplovne snage.
Vojnik sa kojim smo pričali smatrao je da je oružje stiglo u Liban iz Sirije.
Vojnici IDF-a su u kućama pronašli sirijski novac, što potkrepljuje ovu teoriju.
Ali žigovi i pečati pronađeni na oružju, od ruske agencije za izvoz municije, znače da su korneti bili prodati zvaničnoj organizaciji za prijem, kaže izvor BBC-ja.
„Prva organizacija koja vam pada na pamet u ovoj situaciji je sirijska vojska, Asadova armija.
„Kao što znamo, ona je imala bliske veze sa sirijskim Hezbolahom, koji je opet imao bliske veze sa libanskim Hezbolahom", kaže on.
Zapadni obaveštajni izvor, koji je govorio za BBC pod uslovom da ostane anoniman, potvrdio je da je većina ruskog oružja koje je IDF otkrio u Libanu potekla od Sirijske nacionalne armije.
Izveštaj u Vol strit žurnalu, koji se takođe poziva na anonimne izvore, rekao je da su projektili kornet pronađeni u južnom Libanu proizvedeni još koliko 2020. godine, i da su stigli u Siriju iz ruskih zaliha.
Pre njihovog otkrića, pretpostavka izraelskog vojnog vođstva bila je da je Hezbolah posedovao samo stare sovjetske zalihe.
Smagin kaže da je Asadov režim snabdevao sirijski Hezbolah ruskim oružjem do samog kraja; nakon čega je oružje bilo prebacivano u Liban.
Rusija je naprosto žmurila na to.
„Nisu mogli da ne znaju da im curi roba. Ali ili nisu mogli ništa da urade po tom pitanju ili su odlučili da to ne rade", kaže Smagin.
Sve do 2022. godine, Rusiji je bio suviše važan njen odnos sa Izraelom da bi počela otvoreno da dozvoljava isporuke oružja Hezbolahu, ističe Smagin.
„A onda se situacija očigledno promenila i manje je davano na važnosti izraelskom mišljenju. Ali, ipak, još uvek nema potvrde da je Rusija direktno slala oružje Hezbolahu", kaže Smagin.
Hezbolah je bio ključni saveznik sirijske vojske i delovao je u koordinaciji sa ruskim snagama raspoređenim u Siriji.
Ali teški gubici koje je pretrpeo u izraelskim napadima ozbiljno su oslabili pokret.
Zauzvrat, to je bio jedan od faktora koji je doveo do strmoglavog pada samog Bašara al-Asada.
Nakon toga, izraelske vazdušne snage delovale su brzo i gađale preostala skladišta oružja u Siriji.
Tvrdi se da je uništeno i do 80 odsto sirijskog arsenala.
Ostalo je malo toga što su nove vlasti u zemlji mogle da prebace Hezbolahu, čak i da su to želele.
Takođe, moć u Siriji sada je prešla u ruke vojnih frakcija koje su neprijateljski raspoložene prema Iranu.
Šta će biti sa ruskim bazama – i drugim načinima isporuke oružja Teherana u Siriji – ključno je, i još uvek otvoreno, pitanje.
Urednička napomena: Iranski zvaničnici rutinski ne odgovaraju na naše zahteve za odgovore ili komentare.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar