Predsednik Donald Tramp najavio je da će se američki, ruski i ukrajinski zvaničnici sastati na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu u petak kako bi razgovarali o načinima okončanja rata u Ukrajini koji traje skoro tri godine.
„Rusi će doći i razgovaraće sa našim ljudima", rekao je američki predsednik.
„Ukrajina je takođe pozvana, uzgred, ne znam tačno ko će tamo biti iz ovih zemalja, ali biće to visoki zvaničnici Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država".
Rusija, koja zvanično ne prisustvuje godišnjem forumu u Nemačkoj, nije komentarisala, a visoki ukrajinski zvaničnik je rekao da se „ne očekuju razgovori sa Rusima u Minhenu".
Tramp je iznenadio saveznike u NATO-u i Evropskoj uniji objavom da je ranije ove nedelje razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i da su se dogovorili da počnu pregovore o okončanju rata.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski trebalo bi da se sastane sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom u Minhenu.
Očekuje se da će se Zelenski sastati i sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.
Američki predsednik najavio je trilaterani sastanak u Minhenu tokom konferencije za novinare u četvrtak, ne iznoseći više detalja.
Međutim, savetnik Zelenskog Dmitro Litvin rekao je novinarima da ukrajinska delegacija ne planira da prisustvuje takvom sastanku.
Rusija nije odmah odgovorila na zahtev BBC-ja za komentar o ovom pitanju.
Trampova najava usledila je dan nakon što je imao odvojene telefonske razgovore prvo sa Putinom, a zatim sa Zelenskim.
Opisujući razgovore kao „sjajne", Tramp je rekao da postoji „dobra mogućnost da se okonča taj užasan, veoma krvav rat".
Rekao je i da nije „praktično" da se Kijev pridruži vojnom savezu NATO-a i da je „malo verovatno" da bi Ukrajina mogla da se vrati na granice pre 2014. godine kada je Rusija anektirala poluostrvo Krim.
Zelenski, koji je priznao da „nije baš prijatno" što je Tramp razgovarao sa Putinom pre nego što je to učinio sa njim, upozorio je da Ukrajina neće pristati ni na jedan mirovni sporazum koji predlažu SAD i Rusija bez učešća Kijeva.
„Ne možemo to da prihvatimo, kao nezavisna zemlja", rekao je on, ističući da su mu prioritet „bezbednosne garancije", što, kaže, ne vidi bez podrške SAD.
Ranije su iz Amerike poručivali da će Ukrajina teško močći da računa da će se vratiti na teritorije pre ruske invazije koja je počela 24. februara 2022.
Zelenski je rekao i da evropski saveznici „treba da budu i za pregovaračkim stolom", usred sve većeg straha širom Evrope da bi Trampov poziv Putinu mogao da dovede do odvojenog sporazuma SAD i Rusije o budućnosti Ukrajine i Evrope.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je za Fajnenšel tajms da samo Zelenski može da pregovara u ime svoje zemlje sa Rusijom, upozoravajući da bi „mir koji je kapitulacija" bio „loša vest za sve".
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla je: „Svako brzo rešenje bilo bi prljav posao".
Ciljevi Zelenskog na sastanku sa Vensom u Minhenu izgledaju jasni: da ohrabri SAD da nastave da stoje uz Ukrajinu i da imaju na umu najbolje interese njegove zemlje dok pokušavaju da pregovaraju o okončanju rata.
Neizvesnije je šta Amerikanci žele od ovog sastanka.
Vens će možda pokušati da uveri Zelenskog da će Ukrajinci biti uključeni u predstojeće mirovne pregovore, čak i ako se u poslednje vreme čini da će dobiti 'manju stolicu', odnosno biti na neki način marginalizovani.
Vens, u stvari, možda prenosi grubu poruku - onu koju je ministar odbrane Pit Hegset javno rekao u ponedeljak, čak i ako je kasnije donekle odstupio.
SAD ne zamišljaju NATO koji uključuje Ukrajinu.
A da bi okončala rat, Ukrajina će morati da se odrekne teritorije koja je trenutno pod ruskom kontrolom
Možda je to gorka pilula za Zelenskog koju treba da proguta, ali vrsta dodatne američke vojne pomoći Ukrajini koja bi joj na kraju bila potrebna da nastavi borbu u ovom trenutku izgleda malo verovatna.
Ni Tramp ni Republikanska partija u Kongresu nemaju mnogo interesa da održe podršku.
Pogledajte video: Istorijat neslaganja Rusija i Ukrajine
Posle svrgavanja proruskog predsednika Ukrajine 2014. godine, Moskva je anektirala crnomorsko poluostrvo Krim i podržala proruske separatiste u krvavim borbama na istoku Ukrajine.
Sukob je izbio u veliki rat kada je Rusija napala Ukrajinu pre skoro tri godine.
Pokušaji Moskve da preuzme kontrolu nad glavnim gradom Kijevom su osujećeni, ali su ruske snage zauzele oko jedne petine teritorije Ukrajine na istoku i jugu i izvele vazdušne udare širom zemlje.
Ukrajina je uzvratila artiljerijom i udarima bespilotnih letelica, kao i kopnenom ofanzivom na rusku zapadnu oblast Kursk.
Teško je reći koliko je ljudi izgubilo život u trogodišnjem ratu, ali se procenjuje da je stotine hiljada ljudi, većinom vojnika, ubijeno ili ranjeno.
Milioni ukrajinskih civila su pobegli iz zemlje ili su raseljeni unutar Ukrajine.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Sremska Mitrovica umesto Novog Sada:")
Komentari 2
Opažanje
Naime tamo negde 60-ih je tadašnji predsednik SSSR Ukrajinac Hruščov se napio i deo Rusije Krim (sa 98% stanovništva Rusa) poklonio Ukrajini.
Kad se SSSR raspao Krim je ostao Ukrajini i Rusija nije pravila problem, bio miran razlaz. I u okviru Ukrajine se to poluostrvo vodilo kao Republika Krim.
I onda negde posle 2010 god Ukrajinci krenuli da progone 2 miliona Rusa na Krimu koji su dobili na poklon od Rusije ( ukinuli im jezik, crkvu, političke stranke, centralizovali finansije i usmerili na Kijev, i krrenuli da status Republike Krim ukidaju i da je prebace u status Pokrajine, i doveli Nato baze i to sve upereno protiv 98% stanovnika Krima da bi ih preumili, slomili i pretvorili u Ukraince )
To je neviđena gadost da tako urade sa stanovnicima teritorije koju su dobili na poklon ?!
Posle te gadosti i činjenice da se graniče sa Rusijom najvećom vojnom i nuklearnom silom kako god da Ukrajina prođe dobro je prošla
Viktorija
Ko je još smatra nezavisnom?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar