„Ne želim da se plašim mraka", „Živeti slobodno, svetom se oriti" ili „Nikad ne boj se, s tobom neko je".
Koliko puta su vas ovi stihovi Marka Luisa i Marčela, Đorđa Balaševića i Yu Rok Misije dočekali na društvenim mrežama dok listate video snimke sa studentskih blokada i protesta?
Verovatno pregršt.
Radi se o pesmama koje za sada, između ostalih, obeležavaju dosadašnji tok tromesečnih studentskih demonstracija, a mogu se sporadično, pored pištaljki, vuvuzela i skandiranja, čuti i na ulici, opevane horski ili pojedinačno.
„Tiktok i Instagram algoritmi su shvatili da sam aktivni učesnik protesta, pa mi je svaki drugi rils vezan za blokade i tada već postaje jako zamorno slušati tri trending pesme ukrug", govori Ana Konstantinović, studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), za BBC na srpskom.
Pored starijih pesama sa drugom namenom, tokom demonstracija su objavljene neke potpuno nove, poput nezvanične himne „Svi na blokade" novosadske grupe studenata Muzička produkcija, „Ne mogu sve da nas uhapse" benda Bravi i „Za Vas" od Skelet psiho manijaka.
Uloga protestnih pesama je višestruka.
One mogu da mobilišu ljude, održavaju energiju protesta, pružaju osećaj zajedništva, kao i da postanu način izražavanja frustracija i političkih stavova kroz umetnost, kaže Selena Špica.
„Generalno muzika ima moć da emocionalno poveže ljude, jača osećaj solidarnosti, zajedništva, i predstavalja simbol otpora", govori sociološkinja sa Univerziteta Pariz 8, za BBC na srpskom.
Na protestima se slušaju, pevaju i sviraju rodoljubive pesme poput „Vostani Serbije" ili himne Srbije „Bože pravde", revolucionarna „Bella Ciao", a ponekad se studentskom masom zaori i pokoja dečija numera, recimo „Zakleo se bumbar".
Pre nekoliko dana je objavljena i kompilacija „Bunt" više od 30 domaćih di-džejeva, među kojima su i Marko Nastić, Pion, Kaligari i Nadezda, kao podrška protestima.
Rekli su da će sav prihod od izdanja biti prosleđen studentima.
Ivana Neđić iz Beograda, česta posetiteljka studentskih i građanskih protesta, „jednostavno ne kapira hajp" oko „hitova sa društvenih mreža", kako ih naziva.
„Kada čujem Ne želim i Ži-ve-ti slo… odmah me savladaju nervoza i neizdrž, gasim ton ili šaltam dalje", govori ova menadžerka za digitalni marketing za BBC na srpskom.
Pesma „Vatra u mraku" Marka Luisa i Marčela objavljena je krajem 2023. i posvećena je tragediji u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar" kada je maloletni đak usmrtio devetoro dece i školskog čuvara i ranio šestoro.
Setni delovi refrena često su muzička podloga brojnih video snimaka reka ljudi na ulicama, mostovima i raskrsnicama.
Posebno je postala popularna tokom protesta na Slaviji decembra 2024, gde se, na poziv studenata, prema nekim provenama okupilo više od 100.000 ljudi, koji su držali upaljena svetla na telefonima u mraku.
Sličnu sudbinu je doživela i „Živeti slobodno" preminulog novosadskog kantautora Đorđa Balaševića sa albuma „Devedesete" iz 2000, još jedna nezvanična himna aktuelnih protesta.
Pored njih, neretko su na repertoaru, i „Zemlja" grupe EKV, pojedine stvari Beogradskog sindikata, „Ne diktaturi" novosadskog pank sastava 5 minuta slave i „Pada vlada", Momčila Bajagića Bajage.
Neke od navedenih pesama poslužile su kao inspiracija za mimove, šaljive slike i video snimke na internetu, dok ih pojedini korisnici društvenih mreža oštrije kritikuju.
Na događajima poput studentskih blokada i protesta, postojeće pesme dobijaju novo značenje, dok se muzički izbor „uspostavlja na različite načine", smatra Marija Stojadinović.
„Ono što je zajedničko svim pesmama jeste da su se prirodno nametnule, pamtljive su, rezonuju sa učesnicima, deluju motivišuće i podstiču na zajedništvo", objašnjava Stojadinović, master teoretičarka umetnosti i medija, za BBC na srpskom.
Reč je o događajima koji „nastaju iz iskrenih pobuda i čine ljude vrlo emotivnim", dodaje.
„A muzika i zajedničko pevanje je nešto što nam prirodno dolazi kada smo u grupi i udruženi oko zajedničkog cilja, tako je bilo oduvek."
Upoređujući današnje proteste u odnosu na ranije, pre više decenija, kaže da je jedina razlika „to što su ranije angažovane pesme dolazile iz drugih žanrova, poput panka", a danas su to više pop pesme i balade.
Iako redovno posećuje mitinge i učestvuje u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti, Ana Konstantinović popularne protestne pesme, mimo mreža, kao ni muziku generalno, uglavnom nije čula na ulici.
„To mi je čudno, uzevši u obzir prethodne proteste koji su uvek bili propraćeni razglasom i eks-Ju muzikom", dodaje studentkinja.
Kako bi „povezali generacije, proširili repertoar i povećali vidljivost objava", Ana bi volela da čuje „neke hitova sa protesta 1990-ih", kao i beogradsku rok grupu Disciplinu kičme.
„Mislim da nam je potrebno nešto malo 'tvrđe', nešto što budi i poziva", dodaje studentkinja.
Podseća da je da je blokadni Instagram profil njenog fakulteta nedavno iskoristio pesmu mlađeg beogradskog sastava Šajzerbiterlemon, što je bio „pun pogodak".
Ivana Neđić voli kada na protestu čuje himnu Srbije „Bože pravde", koja pri „gromoglasnom narodnom pevanju" gasi njenu želju da ode iz zemlje, kao i „Marš na Drinu" i „Vostani Serbije".
„Ali za to je realno zaslužan tekst Dositeja Obradovića, šteta što i dvesta godina kasnije Srbija nije vostala (ustala)", ocenjuje ona.
Pored tradicionalnih klasika, na ovim protestima je otkrila da je privlačno i „navijačko skandiranje", posebno kada zagrme pojedine studentske parole poput „baci kobre da se igramo".
Ova pesma je aluzija na ranije izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kojima je pominjao kobre, elitnu vojnu jedinicu, govoreći o decembarskom protestu studenata ispred zgrade Predsedništva.
„Svi u blokade mi je i dalje superica - tamanica, uglavnom mi se sviđa sve što studenti naprave", zaključuje Neđić.
Svojevrsna himna pokreta i demonstracija „Svi u blokade", nastala je neplanirano, u decembru 2024. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Petoro kolega sa treće godine muzičke produkcije ušlo je u fakultetski studio usred blokade i tokom višečasovne džem sesije napravilo protestni rep hit.
„Baš zbog toga što je nastala spontano i bez cilja da se postigne nešto više, već da poruka bude primarna, zato je, mislim, pesma uspela da nađe put do neke šire publike", govori Mateja Janković, student i član grupe koju su nazvali Muzička produkcija, za BBC na srpskom.
Inspirisan novim albumom beogradskog repera Ajs Nigrutina, na licu mesta je napisao tekst kojim poziva na učešće u blokadi i opisuje studentske aktivnosti, te sastavio matricu.
Nadovezali su Đura Pete bas gitarom i Jovan Aleksić linijama na sintisajzeru, dok su prateće vokale otpevale Dušica Ignjatijević i Jovana Antonić.
„Pesma je u dva sata kucana i aranžirana, a u trećem satu je miksana, čisto da dođe do neke zvučnosti, produkcijski, ništa kreativno", objašnjava Janković.
„Svi na blokade" je na Jutjubu preslušana više od 120.000 puta, dok pojedini video snimci na društvenim mrežama sa ovom pesmom imaju više stotina hiljada pregleda.
Do sada su je jednom izveli uživo, gostujući na novogodišnjem specijalu televizijske emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem", na šta je Janković posebno ponosan.
Tada su shvatili da su „proizveli himnu za blokade".
Budući da su snimili još četiri pesme i da je repertoar porastao, možda će uskoro nastupiti na nekom od protestnih skupova, a planiraju da po okončanju blokada naprave bend.
Pogledajte video: Sedam dana i noći studentskih protesta - od Autokomande do novosadskih mostova
Dobar je znak što su za ovu priliku napravljene i nove stvari jer to znači da „postoji neka pokretačka snaga i neki inovativni mladi umovi", smatra Selena Špica.
„Svaka klica promene, koliko god da je korisno da se naslanjamo na dobre prakse iz prošlosti, može nešto novo i uspešno da donese.
„I mislim da je zgodno što postoje neke postojeće numere, ali da se koriste u sada nove svrhe", ocenjuje sociološkinja.
Jedna od kritika studentskih demonstracija je da su poprimile „karnevalski oblik", te da muzici nije mesto na protestu čiji je neposredni povod tragedija u Novom Sadu od 1. novembra 2024, kada je prilikom pada nadstrešnice poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.
„Muzika je kroz istoriju bila vid izražavanja političkog stava, simbolika otpora i frustracije, pa i bola, u krajnjem smislu.
„Tako da osim kada bi direktno rušila nešto što ukazuje na ogromnu tugu koju smo preživeli, u tom smislu ne bi bilo u redu, ali sve ostalo bi trebalo da razumemo", ukazuje Špica.
Sociološkinja podseća da je jedan od najvećih evropskih festivala Egzit u Novom Sadu, nastao upravo iz studentskog pokreta 1990-ih koji se borio protiv režima Slobodana Miloševića.
„Muzika kao takva definitivno može da donese ozbiljne društvene, kulturne i šire promene."
Pogledajte video: Studentski protesti - stara kamera za novi trenutak
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
@Oskare
Oskare
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar