Kakofonija izjava visokih američkih zvaničnika o budućnosti Ukrajine uneli su zabunu i zabrinutost među evropske lidere koji su najavili hitan sastanak.
Nedavni telefonski poziv američkog predsednika Donalda Trampa ruskom kolegi Vladimiru Putinu i najava početka pregovora o miru u Ukrajini, uzburkali su duhove na Starom kontinentu.
Američki sekretar za odbranu Pit Hegset zaprepastio je evropske saveznike govorom u kojem je izneo ono što su mnogi protumačili kao niz ustupaka koje bi Ukrajina morala da učini da bi potpisala bilo kakav mirovni sporazum sa Rusijom uz posredovanje predsednika Trampa.
„Nerealno" je misliti da bi Ukrajina mogla da povrati njenu teritoriju koju je okupirala Rusija, kao i njen zahtev za članstvo u NATO, rekao je Hegset.
Kaže i da je je na evropskim, a ne američkim trupama da održavaju mir.
Kritičari, među kojima i neki republikanci u Vašingtonu, osudili su govor, rekavši da je time oduzeo svu moć Ukrajine pre bilo kakvih pregovora.
To bi, tvrde, bila kapitulacija SAD pred Putinom.
Na Hegsetove opaske, treba dodati i verbalne šamare američkog potpredsednika Džej Di Vensa upućenim evropskim liderima na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Vens nije govorio o Ukrajini, već je kritikovao Evropsku uniju (EU), rekavši da najveća pretnja po evropsku bezbednost nisu Rusija i Kina, već da dolazi „iznutra".
U sali u Minhenu šok i neverica.
Dva dana kasnije, evropski lideri najavljuju hitan samit o ratu u Ukrajini.
Oni bi trebalo da se sastanu u Parizu kako bi dogovorili zajedničku poziciju usred zabrinutosti da Sjedinjene Države insistiraju na mirovnim pregovorima sa Rusijom iz kojih bi bila isključena Evropa.
Sastanak bi mogao da bude održan već u ponedeljak, prenosi Rojters, pozivajući se na četiri evropska diplomatska izvora.
Da se priprema takav samit saznalo se u subotu uveče iz reči poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog.
On je naveo da francuski predsednik Emanuel Makron „već poziva evropske lidere u Pariz".
„Predsednik Tramp ima metod rada koji Rusi nazivaju opipavanjem snage: počnete da delujete i vidite šta se dešava, a zatim promenite stav...
„I mi [u Evropi] moramo da odgovorimo", rekao je poljski ministar, misleći na dug telefonski razgovor predsednika SAD i Rusije 12. februara.
Jelisejska palata još objavila zvanično saopštenja o samitu, ali su pojedini evropski lideri nagovestili da bi mogli da učestvuju na neformalnom sastanku.
Jedan od njih je britanski premijer Keir Starmer.
Kasno u subotu, 15. februara, rekao je da je ovo „trenutak koji se dešava jednom u generaciji za našu nacionalnu bezbednost" i da Evropa mora da igra aktivniju ulogu u NATO.
„Treba da se suočimo sa realnošću današnjeg sveta i pretnjom koju predstavlja Rusija.
„Jasno je da Evropa mora da preuzme veću ulogu u NATO-u, dok radimo sa Sjedinjenim Državama na obezbeđivanju budućnosti Ukrajine i suprotstavljanju pretnji za nas od Rusije", naveo je britanski premijer u saopštenju.
„Velika Britanija će raditi na tome da SAD i Evropa ostanu zajedno", dodao je Starmer.
Posle Evropskog samita, Starmer planira da razgovara o njegovim rezultatima sa Trampom, a njihov sastanak se očekuje u Vašingtonu krajem februara.
Upitan o čemu će razgovarati sa Starmerom, Tramp je odgovorio: „Ne znam, on je tražio da razgovaramo. Već smo se videli dva puta, on je ok momak".
Po povratku iz Vašingtona očekuje se još jedan samit na kome će učestvovati evropski lideri i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
Samitu će prisustvovati i generalni sekretar NATO-a Mark Rute.
On je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekao da Evropa mora da iznese „dobre predloge" da obezbedi mir u Ukrajini ako želi da učestvuje u pregovorima koje vode SAD.
„Ako Evropljani žele da se pitaju, moraju da pokažu svoju vrednost", rekao je Rute.
Starmerova izjava da Evropa mora da igra aktivniju ulogu u NATO-u usledila je nekoliko sati nakon što je potpredsednik SAD Džej Di Vens, govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, ponovio tvrdnju Trampove administracije da Evropa mora „da iskorači da obezbedi sopstvenu odbranu".
U Minhenu je i Kit Kelog, specijalni izaslanik Donalda Trampa za Ukrajinu i Rusiju, rekao da „ne vidi" Evropu za pregovaračkim stolom za okončanje rata u Ukrajini.
„Razmatrali smo problem sporazuma iz Minska. Za stolom je bilo mnogo ljudi i nisu imali priliku da se uključe u mirovni proces, pa kao rezultat nije uspeo.
„Nećemo ponoviti Minsk", bio je izričit Kelog.
Posle razgovora sa Putinom, Tramop je jasno stavio do znanja da će pregovori početi ako ne drugačije onda direktnim kontaktima Vašingtona i Moskve.
Zelenski je u Minhenu rekao da Kijev smatra neprihvatljivim da se o budućnosti Ukrajine odlučuje bez njenog učešća.
Administracija bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena držala se istog principa – „Ništa o Ukrajini bez Ukrajine".
Bela kuća je kasnije objasnila da će Ukrajina takođe učestvovati u mirovnim pregovorima, pri čemu će SAD biti posrednik između Kijeva i Moskve.
Očekuje se da će se visoki zvaničnici Bele kuće sastati sa ruskim i ukrajinskim pregovaračima u Saudijskoj Arabiji u narednim danima, rekao je Rojtersu Majkl Mekol, predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Marko Rubio već su u subotu uveče telefonom razgovarali o pripremama za sastanak.
Debata o ulozi i mestu Evrope u mirovnom rešenju dolazi usred poziva Zelenskog da se stvori „vojska Evrope".
Zelenski je u Minhenu rekao da je govor potpredsednika SAD Džej Di Vensa jasno pokazao da se stari odnosi Evrope i Amerike „završavaju" i da kontinent „treba da se prilagodi".
Pozivajući se na četiri evropska diplomatska izvora, Rojters je preneo da je američki Stejt department poslao diplomatsku notu evropskim prestonicama sa pitanjem šta su spremni da obezbede da bi garantovali bezbednost Ukrajini, između ostalog i koliko vojnika mogu da obezbede.
Prijem takve beleške sa pitanjima potvrdio je Rojtersu finski predsednik Aleksandar Stub.
Prema njegovom mišljenju, „ovo će naterati Evropljane da se zamisle, a onda će na Evropljanima biti da odluče da li će odgovarati na ovo pitanje i da li će na sve zajedno odgovarati".
Portparol Stejt departmenta je Rojtersu objasnio značenje pisma: Vašington je „jasno stavio do znanja da očekujemo da naši evropski partneri preuzmu vođstvo u uspostavljanju snažnog bezbednosnog okvira i očekujemo da oni daju predloge".
„Snažna, nezavisna Evropa je u njihovom interesu, kao i u našem", rekao je američki zvaničnik koga citira Rojters.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 6
Fotinija
Aleksandar
Mary Poppins
Ni on ni Scholz,Makron,Melone,svi su oni dužnici Americi i ne bi postojali da im nije Amerike.
To je isto kao kada biste rekli da je Vulin bitan,ili Dodik,Vučić to su sve pajaci. Samo jedan telefonski poziv je dovoljan. Ne dolazak i pretnje termini, razgovori, samo jedan poziv. Vi ste umislili da su to vazni nezamenjivi likovi.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar