Hiljade predstavnika društvene elite traže da se ograniče moć i samovolja jednog čoveka u državi i kreću u Kragujevac, zatim ubrzo, bez ispaljenog metka, vladar javno priznaje da su pobedili i da je spreman na ustupke.
Iako podseća na Sretenje 2025. u Srbiji kada je tokom studentske blokade Kragujevca, predsednik Aleksandar Vučić pozvao studente da „proglase pobedu" posle tromesečnih protesta širom zemlje, ova scena se odigrala u zimu 1835. godine na istom mestu.
Takozvana Miletina buna izbila je protiv kneza Miloša Obrenovića, a Kneževina Srbija bila je deo Otomanskog carstva.
Hiljade pobunjenika predvodio je Mileta Radojković, a uplašen pobunom, knez je pristao da sazove skupštinu na kojoj će biti donet Sretenjski ustav, prvi moderni liberalni ustav Srbije kojim je ograničen vladarev apsolutizam.
„Možemo reći da je i danas suština ista.
„Narod je suštinski nezadovoljan zato što u državi postoji potreba za institucijama, za ustavom, za poštovanjem ustava, uređenja države i nadležnosti tih institucija", kaže student Filozofskog fakulteta u Beogradu tokom 15-časovne blokade Kragujevca.
Studenti u Srbiji mesecima blokiraju fakultete i traže da vlasti ispune njihove zahteve da se utvrdi krivična odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu kada je život izgubilo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.
Ne pristaju na dijalog s predsednikom, kome poručuju da nije nadležan.
„Mi sada živimo u 21. veku i suočavamo se sa drugačijim kontekstom posebno po pitanju medija i striktnije kontrole.
„To u 19. veku nisu bili ključni problemi, tako da možemo reći da su načini i forme drugačiji, ali da suština ipak jeste ista", smatra ovaj student.
Vučić ponavlja pozive na razgovore i kaže da pruža ruku „onima koji unutar naše zemlje podržavaju spoljne napore za rušenje Srbije".
„Želimo da ih čujemo, saslušamo, vidimo i razumemo koji su njihovi zahtevi, njihove potrebe, da izađemo u susret koliko je to moguće, ali i sa jednakom odlučnošću da kažemo da država Srbija nema cenu, da država Srbija je postojala, danas je jača i snažnija i biće još jača i snažnija", rekao je tokom dodele odlikovanja povodom Dana državnosti.
Pozvao se i na, kako je rekao, „zavet Sretenja".
„O Srbiji i njenoj politici i njenoj budućnosti moraju da odlučuju njeni građani.
„To je zavet Sretenja, to je Karađorđev zavet, to je zavet Sretenjskog ustava, to mora da bude zavet svih nas", rekao je Vučić.
Pogledajte video: Susret na Sretenje - studentska blokada u Kragujevcu
Tridesetih godina 19. veka u Srbiji, posle priznanja autonomije unutar Turske carevine - hatišerifom iz 1830. godine, postavljeno je pitanje unutrašnjeg uređenja, kaže istoričar Radomir Popović.
„Opozicija, najbliži saradnici kneza Miloša i najviši činovnici tadašnje kneževine, plus članovi njegove porodice kneginja Ljubica i brat Jevrem Obrenović, zahtevali su da se prestane sa autokratskom vladavinom i da se postavi granica Miloševe vlasti formiranjem Saveta.
„Savet ili Senat je trebal da bude političko telo u kom bi bili najznačajniji političari koji bi kontrolisali Miloešvu vladavinu, ali je on to odbijao", kaže naučni savetnik Istorijskog instituta u Beogradu za BBC na sprskom.
U to vreme Srbija se prostire od Šapca, Beograda i Požarevca na severu, do Raške, Kruševca, od Rađevine na zapadu do Timočke i Negotinske krajine na istoku – teritorija Beogradskog pašaluka proširena za šest oblasti ili nahije.
Dok knez odugovlači da proglasi konštitucije, odnosno ustava, činovnici ga sve više pritiskaju.
„Tad su najviđenije starešine Avram Petronijević, Stojan i Aleksa Simić, Dimitrije Davidović, knežev sekretar, koji je bio u dosluhu sa njima, pa čak i Toma Vučić Perišić, napravili dogovor.
„U kući Stojana Simića u Kruševcu, na krštenju njegovog sina, a među okupljenima su bili kneginja Ljubica i knežević Mihajlo, najstariji Milošev sin, zaverenici odlučuju da organizuju bunu", kaže Popović.
Cilj je bio prisiliti kneza da donese ustav, ali zavera je prerano otkrivena i moralo se odmah krenuti u bunu.
U Pomoravlju i Šumadiji među starešinama uključenih u zaveru, bilo je komandira i zapovednika večih oblasti.
„Mileta Radojković je bio starešina u jagodinskoj nahiji, učesnik Prvog i Drugog srpskog ustanka, viđena i istaknuta ličnost.
„Snagom autoriteta uspeo je da okupi više hiljada ljudi, a onda su i ostali isto naredili narodu i da dolaze po naoružanje.
„Nisu govorili da idu protiv Miloša, nego su ih jednostavno mobilisali", objašnjava istoričar.
Miletina vojska kao najorganizovanija, kreće od Jagodine ka Kragujevcu, koji je od 1818. prestonica Srbije i vesti brzo stižu do kneza.
„Miloš je shvatio razmere te bune i da se velika vojska sprema, pa je u jednom trenutku bio spreman i da napusti Srbiju.
„Kragujevački dvor i prestoničku poziciju sačuvao je Toma Vučić Perišić koji je stupio u pregovore sa pobunjenicima i dogovoreno je da mirno uđu u grad", dodaje.
Obe strane su dobile garancije da neće biti nasilja, a knez Miloš se saglasio da sazove narodnu skupštinu.
Sve to se dešavalo krajem januara 1835, a skupština je zakazana na praznik Sretenje 2. februara po starom kalendaru.
„Sve se brzo odvijalo, za samo desetak dana Dimitrije Davidović je napisao Sretenjski ustav, kompilacija liberalnih ustava, belgijskog i francuskog.
„Tim ustavom podeljena je vlast na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, data su velika ovlašćenja knezu, ali je njegova vlast bila ograničena Savetom u koji su ušli njegovi najveći protivnici".
Srbija je dobila grb, zastavu, proglašene su nedeljivost teritorije i suverena vlast kneza - sve odlike države.
To je prevazilazilo prava autonomne kneževine Srbije, data iz Porte i međunarodnim ugovorima, zbog čega su se tri velike sile - Rusija, Turska i Austrija pobunile.
„Sile su shvatile da jedna mala država koja se tek oslobodila od turske vlasti nema pravo da donosi takve odluke".
Ustav je posle manje od dva meseca ukinut.
Tri godine kasnije biće usvojen takozvani Turski ustav, koji je u velikoj meri okrnjio autonomiju Srbije, a turskim zvaničnicima vratio pravo da se upliću u unutrašnje stvari zemlje.
Pogledajte video: Hiljadu studentskih pisama za tužiteljku Zagorku Dolovac
Miletinu bunu i studentski pohod u Kragujevcu, koje su prethodnih dana povezivali i na društvenim mrežama, ipak dele dva veka.
Sretenjski Ustav trajao je samo 55 dana, a ja se nadam da će od ove fantastične studentske proslave Srbija, postati u stvarnosti ustavna demokratija, napisala je sociološkinja Vesna Pešić na Iksu.
Za 190 godina okolnosti i u državi i u svetu su se potpuno promenile, te je nezahvalno praviti paralele.
„Ovo sad je ustavno uređenje, a Miloš je vladao u neustavnom uređenju dok nije donet Sretenjski ustav.
„Ali od Miloša do danas, Ustav se u Srbiji ne poštuje strogo, prekračuju se odredbe propisane u vezi sa vršenjem vlasti na svim nivoima", zaključuje Popović.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Jovan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar