Imam problem.
Imam prijatelje koje obožavam da mrzim.
Moje „frenemije", kako su poznati i oni bi mogli da utiču na moje zdravlje.
Ne shvatite me pogrešno: obožavam te ljude, ali me oni samo dovode do ludila.
Najgori od njih je sujetan, umišljen i u svakom razgovoru se gađa jedva prikrivenim uvredama.
Pitao bi me šta imam novo, samo da bih odmah počeo naglašeno da zeva.
„Dosadno!", potom bi me naglo prekidao, lažnim akcentom kalifornijske devojke (na Zapadnoj obali je to možda prihvatljivo, ali ovo je bilo u Londonu).
Zvuči bezazleno, ali bih se od toga oporavljao danima.
Kad sam posle višegodišnjeg nezadovoljstva skupio hrabrost da zahladnim naše odnose, spopao me je neobjašnjiv osećaj krivice i pokajanja, pored svih pozitivnih strana koje sam počeo u međuvremenu da osećam.
Umeo je da bude prilično duhovit kada kad nisam bio predmet njegovih podsmeha,
Otkrio sam da ova vrsta prijateljstava počinje da privlači ozbiljnu pažnju psihologa.
Oni čak imaju tehnički izraz za njih - „ambivalentni odnosi".
Prema Džulijen Holt-Lunštad sa Univerziteta Brigam Jang u Juti, u proseku polovinu mreže naših prijateljstava čine ljudi koje istovremeno i volimo i mrzimo.
„Retko je naići na nekoga ko nema makar jedan takav ambivalentan odnos", kaže ona.
To bi mogao da bude ozbiljniji problem nego što na prvi pogled izgleda.
Rad Holt-Lunštad sugeriše da bi „frenemiji" mogli da budu mnogo štetniji od ljudi koje aktivno, nedvosmisleno mrzite.
Oni bi čak mogli da štete vašem blagostanju i ugrožavaju vam zdravlje.
Zbog čega onda nastavljamo da gajimo ta toksična prijateljstva?
Da bismo ovo razumeli, moramo da proučimo kako krug prijatelja može da utiče na nas.
Najčešće se smatralo da nas mešavina prijatelja i poznanika čuva.
Analizirajući 150 objavljenih studija, Holt-Lunštad je otkrila da jake društvene veze smanjuju rizik od smrti otprilike u istoj razmeri kao i odvikavanje od pušenja.
Biti usamljen je dvostruko štetnije nego biti gojazan.
Kako to?
Prijatelji bi trebalo da nam pomognu da se opustimo i zaštite nas od stresa.
Stres diže krvni pritisak, a pojačava otpuštanje upalnih molekula koji bi mogli da pojačaju rizik od čitavog niza nedaća, dok prijatelji mogu da pomognu u umirivanju nekih od tih reakcija.
S druge strane, nesreća usamljenosti može sama po sebi da pojača mnoge od ovih procesa i dovede do drugih komplikacija, kao što je, na primer, nesanica.
Postoje, međutim, mnoge nijanse prijateljstva.
Robin Danbar sa Univerziteta u Oksfordu (čovek koji stoji iza Dunbarovog broja) ukazuje da su prevrtljivi prijatelji sastavni deo naše evolucije u velikim društvenim grupama.
Vi uvek imate posla sa nizom suprotstavljenih interesa.
„Problem je kako neutralisati te stresove i omogućiti grupi da vremenom ostane koherentna", kaže on.
„Morate, dakle, da budete pripremljeni da laskate saveznicima, a to će nužno obuhvatiti i vaše lažne prijatelje. Tolerišet ih da biste bolje upravljali njima", dodaje.
Instinkt da držimo naše prijatelje bliže uz sebe, a neprijatelje još bliže, izgleda da se baš primio.
Ranije studije koje su proučavale uticaj naših prijatelja na naše zdravlje nisu se bavile baš ovim nijansama.
I zato su Holt-Lunštad i Bert Učino sa Univerziteta u Juti istražili da li dobre osobine nazovi prijatelja nadmašuju one loše.
I bili su šokirani onim što su otkrili.
U jednoj od prvih studija, iscrtali su mreže srednjih do dugih prijateljstava volontera preko upitnika, a potom im namestili monitore za krvni pritisak, pre nego što su vratili dobrovoljce u stvarni svet na nekoliko dana.
„Svaki put kad bi oni imali interakciju sa nekim, dobili bismo očitavanje krvnog pritiska", kaže Holt-Lunštad.
Kao što ste mogli da očekujete, krvni pritisak je bio niži kad su se ljudi mešali sa prijateljima koji ih podržavaju, za razliku od „averzivnih" poznanika - bilo da se radilo o uvredljivom kolegi ili neraspoloženom šefu.
Veliko iznenađenje bilo je da im je krvni pritisak najviše skakao kad su bili sa vlastitim ambivalentnim prijateljima.
Kasniji eksperimenti su samo potvrdili i proširili te nalaze.
„Čak i kad je su oni u susednoj prostoriji u laboratoriji, ipak imaju viši pritisak i veći nivo anksioznosti", kaže Holt-Lunštad.
„To je izazivala puka primoranosti na interakciju sa njima", objašnjava.
Najmanje očekivano od svega, pripremanje učesnika subliminalnim signalima (treptanje imena „frenemija" na ekranu) delovalo je kao da pojačava neka merila stresa, kao što su otkucaji srca.
„To sugeriše da naši odnosi imaju uticaj ne samo preko direktnih interakcija, već i preko ovih manje svesnih doživljenih procesa koji operišu sve vreme u svakodnevnom životu", kaže Učino.
Sve što vas podseća na njih moglo bi da pokreće te reakcije u vašem telu.
Krvni pritisak raste kad razgovaramo sa lažnim prijateljima
Na ovaj način, lažni prijatelji spadaju među najstresnije ljude sa kojima se srećemo.
Delom je za to zaslužna njihova nepouzdanost.
„Osećate veliku neizvesnost. Pitate se hoće li vam se naći kad mi je potreban ili će ponovo pokrenuti neku bolnu temu?", dodaje ona.
Učino je saglasan i sugeriše da naše bliske trajne veze mogu da ih učine još bolnijima od ljudi koje aktivno pokušavamo da izbegavamo.
„Oni su maltene deo nas samih i zato ono što rade ili kažu može da ima mnogo većeg efekta na nas.
„Zbog toga, imate mnogo jaču emocionalnu vezu sa njima, a oni bolju priliku da vas povrede", kaže.
On smatra da bi vam zapravo bilo lakše da odbacite omalovažavanja nekog nedvosmislenog neprijatelja, jer nam mnogo manje znači.
„To nije samo u datom trenutku; vi ste skloni da i posle razmišljate o bolnim razgovorima na duže vremenske periode", kaže Učino.
Studije Učina i Holt-Lunštad najviše su se bavile kratkoročnim uticajima „frenemija", a sada bi voleli da istraže kako se talože tokom godina i decenija.
Vrlo malo je kontinuiranih studija sakupljalo do sada podatke o konkretnom kvalitetu odnosa ljudi, ali Učino ima neke rane, mada posredne, dokaze štete po DNK dobrovoljaca.
Svaki hromozom u našoj ćeliji završava se nizom DNK koji se zove „telomere".
Kako starimo, oni imaju tendenciju da se smanjuju ostavljajući ćeliju otvorenom čitavom dijapazonu problema, a među njima i rastu kancera.
Iz tog razloga, dužina telomera često se koristi kao merilo starenja ćelija, a zna se da na nju utiče stres.
Učino je otkrio da ljudi sa više ambivalentnih prijatelja takođe imaju kraće telomere.
Ako to bude bilo potkrepljeno i u daljim studijama, možda ćemo svi morati da preispitamo vlastite odnose i da li su vredni uznemirenja koje sa sobom nose.
Nažalost, nije uvek lako odstraniti ove ljude iz kruga prijatelja, naročito kad se uzme u obzir činjenica da su to često doživotna prijateljstva.
Kad su Holt-Lunštad i Učino pitali ljude za razloge zbog kojih su ostali u kontaktu sa „frenemijima", mnogi su govorili o osećanju odanosti.
„Osećamo neku vrsto privrženosti zato što ih znamo toliko dugo godina", kaže Holt-Lunštad.
Drugi su želeli da budu moralniji ljudi u odnosu na njih.
„Vlada percepcija da treba okrenuti drugi obraz, biti bolji od njih", dodaje.
Kako izaći na kraj sa „frenemijima"?
Lična strategija Učina je da razgovara sa lažnim prijateljima i objasni im šta je njegov problem u nadi da će doći do uzajamnog razumevanja.
„Kad pogledate kako ljudi izlaze na kraj sa vlastitim ambivalentnim vezama, nema mnogo direktne inicijative poput te - mi ih često lažemo, ignorišemo ili naprosto izbegavamo."
On proučava i mogućnost da bi meditacija mogla biti dobar mehanizam za izlaženje na kraj s ovim problemom.
Nekoliko studija pokazalo je da redovna meditacija o dobrim stranama vaših poznanika, pa čak i vaših „frenemija", može da popravi vaše psihološko blagostanje i zdravlje.
Ali Učino ističe da su testiranja uglavnom bila skromna i loše kontrolisana, tako da bi želeo da izgradi neke temeljnije studije.
Kad su u pitanju moja lična prijateljstva, jedan od Učinovih komentara mi se urezao u glavu.
„Svi smo zauzeti i ne primećujemo signale da je ljudima potrebna podrška, što bi moglo da dovede do pozitivnih i negativnih osećanja", kaže on.
To nije nešto što ću rado priznati, ali jesam kriv baš za to.
Postavljajući samog sebe na pijedestal, mogao bih da budem samom sebi najgori „frenemi".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
П
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar