„Neću stati dok ne vratim mojih 744 miliona evra u bitkoinima", kaže čovek kojem je parnerka bacila hard disk

Prošlo je više od decenije otkako je hard disk Džejmsa Hauelsa, koji sadrži bitkoine sada vredne stotine miliona evra, završio na deponiji.

Ali uprkos brojnim preprekama, on je odlučan da nastavi potragu za diskom.

„Ovo je moj posao, od 9 do 17", kaže on i dodaje da nikako ne planira da odustane.

Poslednjih meseci vrednost bitkoina je drastično porasla, a s obzirom da hard disk trenutno vredi oko 744 miliona evra, Hauels kaže: „Ima smisla da usmerim moju energiju na ovo", iako se bavi i drugim poslovima vezanim za kriptovalute.

Hauels, koji je iz Njuporta, u Velsu, tvrdi da je njegova bivša partnerka greškom bacila hard disk sa 8.000 bitkoina još 2013. godine, koji je završio na deponiji kojom upravlja Gradsko veće Njuporta.

U januaru je sudija Višeg suda odbacio njegov zahtev da dobije pristup deponiji ili odštetu od 594 miliona evra, navodeći da ne postoji pravni osnov za pokretanje tužbe i „nikakav realni izgled" da dobije tužbu.

• Ništa od bitkoina bačenih na deponiju, vrednih 715 miliona evra
• Tehnološki trendovi u 2025.: Kriptovalute i personalizovana veštačka inteligencija

Sada planira da samostalno pokrene novi slučaj pred Apelacionim sudom, koristeći veštačku inteligenciju kao pomoć.

Takođe je izrazio interesovanje da kupi deponije nakon što je Gradsko veće najavilo da planira da je zatvori u fiskalnoj 2025/26. godini.

Gradsko veće Njuporta saopštilo je da neće dalje komentarisati slučaj.

Hauels je bio jedan od prvih korisnika kriptovaluta i rudario je bitkoine još 2009. godine, kada su vredeli samo delić današnje cene.

Kaže da je 2013. godine njegova bivša partnerka slučajno bacila hard disk veličine mobilnog telefona na kom se nalazio njegov bitkoin novčanik.

Kako je cena bitkoina rasla, angažovao je tim stručnjaka da pokuša da pronađe i povrati disk.

Više puta je tražio dozvolu od Gradskog veća Njuporta za pristup deponiji, nudeći im deo bitkoina ako se pronađe hard disk.

Nakon što je pokrenuo sudski postupak, Gradsko veće je podnelo zahtev Višem sudu da odbaci njegovu tužbu pre suđenja, što je sudija i učinio prošlog meseca.

Veće je tvrdilo je zbog ekoloških zabrana ne može da se vrši iskopavanje deponije radi pretrage, a ranije je saopštilo da bi takav poduhvat „imao ogroman negativan ekološki uticaj na okolinu".

Hauels ne želi da odustane i veruje da ima dve mogućnosti da povrati njegov digitalni novčanik.

Jedno je da pokrene postupak pred Apelacionim sudom ili da sarađuje sa investitorima i pokuša da otkupi deponiju od Gradskog veća, nakon najave da je lokacija „pri kraju životnog veka" i da se planira njeno zatvaranje u naredne dve godine.

Hauels za BBC kaže da je bio zadovoljan radom njegovog pravnog tima tokom suđenja pred Višim sudom, ali da će sada samostalno zastupati slučaj pred Apelacionim sudom, koristeći „agenta veštačke inteligencije" kao pomoć.

Opisuje veštačku inteligenciju kao „apsolutno neverovatnu tehnologiju" koja mu je pomogla da bolje razume sudske postupke i pravo.

Veruje da ima oko sedam „čvrstih pravnih osnova" za njegov slučaj i nada se da će moći lično da ih predstavi Apelacionom sudu.

Koji su pravni argumenti Džejmsa Hauelsa?

Jedan od ključnih argumenata u njegovom slučaju odnosi se na plan Gradskog veća da zatvori deponiju, što, kako tvrdi, nije bilo izneto tokom postupka pred Višim sudom.

„To je ključna informacija koja je morala da bude izneta pred sudom, i sudija je to trebalo da zna, kao i ja", kaže on.

Hauels takođe tvrdi da bi prodajom i iskopavanjem deponije Gradsko veće uštedelo značajan iznos novca, jer bi troškove održavanja deponije nakon njenog zatvaranja snosilo upravo ovo telo.

„Svaki delić bi bio izvađen ili recikliran, a na kraju bismo imali hard disk u rukama i potpuno praznu deponiju", rekao je Hauels.

Tokom postupka pred Višim sudom, Gradsko veće je tvrdilo da je hard disk postao njegovo vlasništvo čim je završio na deponiji.

Međutim, Hauels to osporava i ističe da ga je bacila njegova bivša partnerka.

„Uzet je bez mog pristanka ili saglasnosti", rekao je.

Rani „sporazumi" sa investitorima

Hauels je rekao da takođe istražuje mogućnost kupovine deponije od Gradskog veća, dodajući da ima „preliminarne sporazume" sa investitorima, među kojima su i oni sa Bliskog istoka i iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koji bi mogli da obezbede sredstva ukoliko dobije dozvolu da je kupi.

„Neće mi tek tako staviti milione funti u džep... ali ako gradsko veće pokaže spremnost da proda deponiju, sredstva će biti dostupna", rekao je.

Gradsko veće nije dalo nikakav znak da planira da proda deponiju, a već je obezbedilo građevinsku dozvolu za izgradnju solarne elektrane na delu zemljišta posle zatvaranja deponije.

Posle dugogodišnje borbe i nekoliko pravnih postupak, Hauels kaže da je siguran da se hard disk i dalje nalazi na deponiji na kojoj je odloženo više od 1,4 miliona tona otpada.

Kaže da je sve potrebne informacije dobio u razgovoru sa upravnikom deponije.

„Sve što je bačeno na tu deponiju i dalje je tamo. Dakle, gde bi drugo moglo da bude?"

Na pitanje da li će ikada odustati od portage za hard diskom, odgovorio je: „Nipošto. Ovo je poput poslednje bitka u filum Hrabro srce".

Šta je bitkoin?

Bitkoin je kriptovaluta, virtuelna ili digitalna valuta koja nema fizički oblik.

Bitkoini mogu da se dele na manje jedinice, a najmanja monetarna jedinica je satoši.

Satoši je nazvan po misterioznom tvorcu bitkoina Satošiju Nakamotu, što se veruje da mu je pseudonim, koji je 2008. godine napisao ključni dokument o ovoj valuti.

Oni koji su u to vreme uložili u bitkoin, kao Hauels, pripadali su „veoma maloj" kripto zajednici poznatoj kao sajferpanks (cypherpunks), kaže Bili Bembro, autor biltena CryptoCodex.

Bitkoin nije bio prva kriptovaluta koja je izmišljena, ali je brzo privukao pažnju, a oni koji su rano počeli da ga koriste „vrlo brzo su se njime oduševili", kaže Bembro.

Cena je počela da raste oko 2016. i 2017. godine, a zatim ponovo 2020. tokom pandemije korona virusa, kada su „berze, kriptovalute i mim novčići zabeležili ogroman porast".

„Mnogi su se obogatili, ali su mnogi i izgubili novac", dodaje Bembro.

Kriptovaluta je takođe doživela nagli rast krajem 2024. godine, ubrzo nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD-u, jer se njegova administracija smatra znatno naklonjenijom kriptovalutama nego prethodna Džozefa Bajdena.

„Mnogi ljudi u svetu kriptovaluta i bitkoina kažu da je cena toliko porasla u tako kratkom periodu i tvrde da bi mogla da nastavi da raste", kaže Bembro.

„Zato mogu da razumem zašto Džejms Hauels toliko želi da pronađe njegov hard disk".

• Amerika odobrila bitkoin kao ETF-ove, uzbuđenje u svetu kriptovaluta
• Sedam najluđih momenata u istoriji bitkoina
• Da li ćemo nekada saznati ko je tvorac bitkoina

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk