Trg Ilidžanske brigade i Trg Vilijama Šekspira u Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine, na prvi pogled izgledaju kao deo iste mesne zajednice, ali slika vara.
Ovaj prostor ispunjen stambenim zgradama i poslovnim prostorima nalazi se u istoj državi, ali u dva različita entiteta odnosno administrativne jedinice na koje je Bosna i Hercegovina 1995. podeljena Dejtonskim mirovnim sporazumom kojim je zaustavljen krvavi rat.
Podeljenost po entitetskoj liniji često znači da s jedne strane ulice važi jedan, a prekoputa drugi zakon.
Tako je u entitetu Republika Srpska dozvoljena upotreba duvana i duvanskih proizvoda bez ograničenja, dok je u Federaciji Bosne i Hercegovine zakonom ograničena.
„U Republici Srpskoj su imuni, otporniji, snažniji, pa njima ne smeta duvan.
„U Federaciji nisu imuni na duvan", kaže za BBC u ironičnom tonu Amir Hadžić, predsednik Udruženja hotelijera i vlasnika restorana BiH.
Zakon kojim se ograničava upotreba duvana i duvanskih proizvoda u FBiH smatra populističkim.
„Stvorena je nelojalna konkurencija. Kad taj zakon zaživi mnogi će otići iz Sarajeva u Istočno Sarajevo (u RS) da uživaju uz cigaretu tokom ručka", zabrinut je Hadžić.
Pušenje ubija osam miliona ljudi godišnje u svetu, a svaka treća osoba starija od 15 godina u Bosni i Hercegovini je aktivni pušač, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.
Na globalnom nivou konzumacija duvana je vodeći sprečivi uzrok smrti.
„Više od 80 odsto ovih smrtnih slučajeva događa se u zemljama sa niskim i srednjim nivoom prihoda poput Bosne i Hercegovine", kaže Ervin Korman, specijalni predstavnik Svetske zdravstvene organizacije u BiH.
Dan pošto je Sarajevo proglasilo stanje uzbune zbog nečistog vazduha „bolje da se vlasti bave time, a ne zabranom pušenja", kaže za BBC Denis Zukanović, višegodišnji konzument cigareta.
Iako nikada nije bila pušač, Sarajka Maja Hadžiosmanović Popović, celi život je okružena pušačima. Uvek ju je, priča za BBC, ljutila činjenica da mora udisati duvanski dim.
„Stavimo na jednu stranu da smrdiš kao pepeljara, da ti bude muka ujutro, da čistu kosu moraš odmah oprati ponovo - ali ključno je da si prisiljen satima udisati dim i trovati svoja pluća radi tuđih izbora."
Po broju pušača BiH je i neslavni lider u regionu.
Zakon koji reguliše ovo pitanje usvojen je 2022. ali je na snagu stupio tek u maju 2023.
Tada je krenuo period izrade podzakonskih akata i pravilnika za ugostititeljske objekte koji je stupio na snagu krajem 2024, ali ugostiteljima je ostavljen rok od pola godine (13. jun 2025) za potpunu eliminaciju duvanskog dima.
Tako će od usvajanja zakona do potpune implementacije proći tri godine.
Pušenje je zabranjeno u svim zatvorenim javnim prostorima, ali i privatnim automobilima ukoliko se u njima nalaze maloletnici.
Ukoliko zapalite cigaretu u automobilu dok vozite dete rizikujete kaznu od 50 evra.
Pušenje je zabranjeno i u radnim prostorima.
Zakon predviđa zabranu konzumacije cigareta, vodenih lula i električnih cigareta, ali ne zabranjuje upotrebu proizvoda na zagrevanje, takozvani bezdimni duvanski proizvodi.
„Duvanski proizvodi zagrevaju duvan, a ne gore.
„U njima se duvan zagreva do 350°C (dok je 600°C u cigaretama) koristeći baterijski sistem za omogućavanje zagrevanja", kaže za BBC Aida Ramić Čatak, rukovoditeljka sektora Zavoda za javno zdravstvo Federacije BiH.
Pasivno pušenje kojem su mnogi ljudi poput Maje Hadžiosmanović godinama izloženi je kancerogeni faktor klase A.
„Posledice pasivnog pušenja kod odraslih su rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova te raka pluća, grla, nazalnih sinusa, dojke, debelog creva i mokraćnog mehura, a kod dece: sindrom iznenadne smrti novorođenčeta, akutne i kronične infekcije disajnih puteva, limfomi, leukemije, tumori mozga", kažu za BBC iz Federalnog zavoda za javno zdravstvo.
Hadžiosmanović Popović podržava zakon, ali smatra da je mogao biti restriktivniji.
„Razočarana sam što su kafei i dalje izuzeti ili koriste period prilagođavanja."
Iako je pušenje zabranjeno u javnim prostorima i na poslu, dozvoljeno je u posebnoj prostoriji na aerodromu, navodi se u zakonu.
Izuzeci od zabrana mogu biti u odeljenjima za zaštitu mentalnog zdravlja u zdravstvenim ustanovama, ustanovama koje pružaju psihosocijalnu rehabilitaciju ljudima s duševnim smetnjama, u ustanovama za palijativnu negu, ustanovama za negu starijih lica i u zatvorima.
U ovim slučajevima moraju postojati odvojene prostorije za pušenje, sa posebnim ventilacijskim sistemima, i ne manje od 10 metara kvadratnih.
Te prostorije ne smeju zauzimati više od petine ukupnog prostora objekta i u njima je zabranjena konzumacija hrane i pića.
U izuzetke spadaju i ugostiteljski objekti.
U njima je dozvoljeno pušenje ukoliko je objekat manji od 50 metara kvadratnih i ukoliko se u njemu ne poslužuje hrana.
U većim ugostiteljskim objektima pušenje je dozvoljeno samo u odvojenim prostorijama koje moraju ispunjavati niz kriterijuma koji propisuje pravilnik.
Za ugostitelje je teško ispuniti tražene uslove da bi u posebnim prostorijama bilo dozvoljeno pušenje pa će mnogi u potpunosti zabraniti pušenje.
„Preskupa je investicija za obezbeđivanje potrebnih uslova za pušenje. Vazduh mora biti kao za bebe", kaže Hadžić nezadovoljan brojnim aspektima zakona.
Zakon je dozvolio i upotrebu takozvanih bezdimnih duvanskih proizvoda. To su proizvodi poput GLO ili IQOS uređaja.
Prvobitnim tekstom zakona i takvi proizvodi su bili zabranjeni, ali je gornji dom Parlamenta Federacije BiH ublažio ograničenje konzumacije.
„To je očiti uticaj duvanske industrije na samog zakonodavca, što otvara pitanje kako naši parlamentarci donose odluke", kaže za BBC Jasmina Čekrić izvršna direktorka udruženja PROI koje je 2016. pokrenulo inicijativu za zabranu pušenja.
U jeku zabrane pušenja cigareta i električnih cigareta, bezdmini duvanski proizvodi postaju sve popularniji što ne pomaže pušačima da se odviknu od nezdravih navika već samo menjaju način unosa nikotina i niza drugih štetnih materija u organizam.
„Korisnik u usta stavlja nastavak preko kojeg inhalira aerosol ili duvansku paru.
„Para koja se otpušta duvanskim proizvodima koji se zagrevaju sadrži 84 odsto nikotina sadržanog u cigaretama", kaže za BBC Ramić-Čatak koja je bila i federalna koordinatorka za kontrolu duvana.
Osim nikotina u bezdimnim duvanskim prizvodima su i drugi sastojci koji su i dalje predmetom naučnih istraživanja.
„Nažalost, još nema puno naučnih dokaza koji jasno definišu stvarne zdravstvene posledice i uticaj duvanskih proizvoda na zagrevanje".
Podaci u studijama kojima proizvođači potkrepljuju pozitivne tvrdnje o duvanskim proizvodima na zagrevanje obično analiziraju samo 40 od 93 supstanci.
„Ne postoji dovoljno dokaza da bi se utvrdilo jesu li ovi proizvodi manje štetni od običnih cigareta", rekao je Ervin Korman iz SZO.
Pojašnjava da uređaji čiji upotreba nije zabranjena mogu pušače izložiti nižim nivoima nekih toksičnih supstanci, ali ih istovremeno višim nivoima drugih toksičnih supstanci.
SZO smatra da su zdravstveni efekti ovih proizvoda i dalje nejasni pa ih tretira jednako štetne kao obične cigarete.
Kardiolog u privatnoj sarajevskoj poliklinici Milan Gluhović, koji živi na Palama gradiću udaljenom 13 kilometara od Sarajeva i gde je pušenje dozvoljeno, smatra da se medicinska struka posebno specijalisti kardiologije i pulmologije ne konsultuju u dovoljnoj meri kada su u pitanju javne politike za zabranu pušenja.
„Mislim da je kroz zakonsko rešenje praktično zabranjeno jedno zlo, a odobreno drugo."
Prisutnost nikotina u bezdimnim duvanskim proizvodima za njega je dovoljan pokazatelj da ta alternativa klasičnim cigaretama nije „zdravija navika."
„Odmah posle korišćenja nikotinskih aparata diže se krvni pritisak, podiže se srčana frekvenca, naprežemo kardiovaskularni sistem", pojašnjava Gluhović.
Zabrinut je zbog izostanka ozbiljnih studija i znanja o dugoročnim posledicama korišćenja ovakvih aparata.
Marketinškim kampanjama se „stvara privid da govorimo o nekim zdravijim preparatima koji nemaju efekat na zdravlje".
„To nije istina", dodaje.
Problem je i što manje nikotina ne znači i proporcionalno manji rizik.
„Osoba koja puši jednu cigaru dnevno ima 46 odsto manji rizik od kardivaskularnih oboljenja nego osoba koja puši 20 cigara dnevno, dakle nije linearno."
Dugotrajna upotreba proizvoda koji su u FBiH izuzeti od zabrane pušenja može dovesti i do srčanog i moždanog udara, ali i upale disanjih puteva, kaže pulmološkinja Aida Forto za BBC.
„Iako kod tih uređaja ne dolazi do sagorevanja duvana, oni oslobađaju kancerogene tvari poput formaldehida, acetaldehida i akrilamida koje povećavaju rizik od razvoja raka."
Duvanski proizvodi, čak i u formi zagrevanja, mogu izazvati upalu desni i povećati rizik od parodontopatije, a negativno utiču i na oralno zdravlje i zdravlje zuba.
„Nikotin koji se nalazi u takvim uređajima kod muškaraca može dovesti do problema s erekcijom, dok kod žena utiče na plodnost i izaziva prevremeni porođaj", govori Forto.
Upozorava i da dugotrajna izloženost nikotinu može pospešiti anksioznost i depresiju.
Zakon kojim se ograničava pušenje na području Federacije BiH treba unaprediti, ali on za razliku od ostatka BiH predstavlja korak napred ka potpunoj zabrani pušenja u javnim prostorima.
U Brčko distriktu i entitetu Republika Srpska nema naznaka da će takav zakon uskoro biti usvojen.
Različite politike kontrole duvana zavise o samom ustavnom uređenju, a politike javnog zdravstva su pod entitetskom nadležnoću dok su politike kontrole proizvodnje i prodaje duvana na državnom nivou.
„Vrlo je važno da se usklade politike ne samo u drugom entietu nego i Brčko distriktu", smatra Čekrić.
Bosna i Hercegovina je još 2009. potpisala i usvojila Konvenciju o kontroli duvana SZO, u kojoj se od zemalja članica očekuje da preduzmu zakonske i druge mere za zaštitu zdravlja ljudi od izloženosti duvanskom dimu.
Republika Srpska je pre pet godina usvojila nacrt zakona o zabrani pušenja, ali je proces usvajanja zakona zakočen.
Iz SZO za BBC kažu da konvencija od BiH zahteva radnje koje će državu približiti cilju 3.4. UN-a za smanjenje prevremenih smrti od bolesti poput srčanih i plućnih oboljenja, raka i dijabetesa za jednu trećinu do 2030. godine.
„Pozivamo Vladu Republike Srpske da usvoji propise koji dodatno ograničavaju pušenje na javnim mestima, u skladu sa međunarodnim najboljim praksama", rekli su iz SZO.
Sprovođenje zakona koji još nije u punoj primeni nadgledaće sanitarni inspektori što će biti izazov za institucije.
„Nema od tog zakona, da vam kažem, ništa jer je nesprovodiv.
„U Federaciji BiH je 100.000 ugostiteljskih objekata koje mora da se kontroliše, ali najviše će kontrola biti u Sarajevu", uveren je Hadžić iz Udruženja hotelijera i vlasnika restorana BiH.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar