Visoke, blistave zgrade koje se izdižu iz kukuruznih polja na mjanmarskoj strani reke Moei prizor su koji je toliko neverovatan da zatičete sebe kako ubrzano trepćete da biste bili sigurni da vam se ne pričinjava.
Pre osam godina u državi Karen tamo nije bilo ničega.
Samo drveće, nekoliko grubo izgrađenih betonskih zgrada i dugotrajni građanski rat koji je pretvorio ovu oblast Mjanmara u jedno od najsiromašnijih mesta na svetu.
Ali danas, na ovom mestu duž granice sa Tajlandom, niče mali grad poput fatamorgane.
Zove se Šve Koko ili Zlatno prašumsko drvo.
Govori se da je izgrađen na prevarama i da je dom za unosne, ali smrtonosne prevare, pranje novca i trgovinu ljudima.
Čovek koji stoji iza njega, Še Žiđijang, tavori u zatvoru u Bangkoku, dok iščekuje izručenje Kini.
Ali Jatai, kompanija Šea Žiđijanga koja je podigla grad, predstavlja Šve Koko na sasvim drugačiji način u promotivnim video snimcima – kao grad odmaralište, bezbedno odredište za odmor za kineske turiste i raj za super-bogate.
Priča o Šve Kokou je takođe priča o nesputanoj ambiciji koja je izrasla iz Kine u poslednje dve decenije.
Še Žiđijang je sanjao o tome da izgradi ovaj blistavi grad kao kartu za izlazak iz mračnog sveta prevara i kocke u kom je obitavao.
Ali u želji da postigne tako visoko postavljeni cilj privukao je pažnju Pekinga, koji je sada rešen da iskoreni prevarantske operacije duž granice Tajlanda i Mjanmara čija su meta sve češće obični Kinezi.
Publicitet o prevarama škodi tajlandskom turizmu.
Tajland gasi snabdevanje električnom energijom kompleksima sa druge strane granice, pooštrava bankarska pravila i obećava da će blokirati vize osumnjičenima za korišćenje Tajlanda kao tranzitne rute.
Šve Koko je ostavljen nasukan u ratom razorenom Mjanmaru posle državnog udara, nesposoban da obezbedi priliv ulaganja i posetioce koji su neophodni da bi grad funkcionisao.
Jatai pokušava da popravi ozloglašeni imidž grada dozvoljavajući novinarima da ga posete, u nadi da bi povoljnije izveštavanje čak moglo da izvuče Šea Žiđijanga iz zatvora.
I zato su pozvali BBC u Šve Koko.
Stići tamo nije lako.
Još od njegove izgradnje 2017. godine, Šve Koko je bio zabranjena zona, nedostupna običnim posetiocima.
Kako je građanski rat u Mjanmaru eskalirao posle državnog udara 2021. godine, doći do njega postalo je još teže.
Da biste stigli, potrebno je da putujete tri dana iz komercijalnog centra zemlje Jangona preko brojnih kontrolnih punktova, blokiranih puteva, uz realan rizik da se zateknete u oružanim okršajima.
Prelazak iz Tajlanda traje svega nekoliko minuta, ali zahteva pažljivo planiranje da bi se izbegla tajlandska policija i vojne patrole.
Kolege Šea Žiđijanga su nas povele u obilazak, ističući sveže asfaltirane ulice, luksuzne vile i drveće.
„Gospodin Še veruje u izgradnju zelenog grada", kažu oni.
Naš vodič je bio Vang Fugui, koji je rekao da je bivši policajac iz Guangsija u južnoj Kini.
Završio je u zatvoru na Tajlandu, po, kako insistira, nameštenim optužbama za prevaru.
Tamo je upoznao Šea Žiđijanga i postao jedan od njegovih najpouzdanijih poručnika.
Na prvi pogled, Šve Koko izgleda kao običan provincijski kineski grad.
Natpisi na zgradama ispisani su kineskim slovima, a ulicama neprestano prolaze kolone građevinskih vozila napravljenih u Kini.
U kompaniji Jatai govore neodređeno o stanarima njihovih zgrada, baš kao i o mnogim drugim stvarima.
„Bogati ljudi iz mnogih zemalja iznajmljuju vile", kažu nam oni.
A šta je sa firmama?
„Mnoge firme. Hotele, kazine."
Međutim, većina ljudi koje smo videli su lokalni Kareni, jedna od etničkih manjina u Mjanmaru, koji dolaze u Šve Koko svaki dan da rade.
Videli smo vrlo malo stranih posetilaca koji bi trebalo da su glavne mušterije hotela i kazina.
Jatai tvrdi da nema više prevara u Šve Kokou.
Kompanija je postavila ogromne bilborde širom grada objavljujući, na kineskom, burmanskom i engleskom, da je prinudni rad zabranjen, i da „onlajn firme" treba da odu.
Ali meštani su nam u poverenju ispričali da prevarantski poslovi i dalje postoje.
Organizatori prevara pojavili su pre decenije tokom nesputanog mahnitog kineskog ulaganja u kambodžansku obalu, da bi se potom preselili u brda bezakonja na mjanmarskoj granici sa Kinom, a sada su se skrasili duž tajlandsko-mjanmarske granice.
Svuda oko njih, mjanmarska vojska i razne na brzinu sklepane pobunjeničke vojske i gospodari rata bore se za kontrolu nad državom Karen.
Prevare su izrasle u poslovanja teška više milijardi dolara.
Na njima rade hiljade radnika iz Kine, Jugoistočne Azije i Afrike i indijskog potkontinenta koji se drže u ograđenim kompleksima gde varaju ljude iz čitavog sveta i uzimaju im ušteđevinu.
Neki rade tamo svojevoljno, dok su drugi oteti i prisiljeni na rad.
Oni koji su uspeli da pobegnu ispričali su potresne priče o mučenju i premlaćivanjima.
Neki su potekli iz Šve Kokoa.
Uspeli smo da razgovaramo sa mladom žena koja je radila u jednom od centara za prevare nekoliko nedelja pre naše posete.
Nije joj se dopalo i bilo joj je dozvoljeno da ode.
Njen posao, rekla je ona, bio je deo prevare sa foto-modelima, sačinjen uglavnom od privlačnih mladih žena, koje kontaktiraju potencijalne žrtve u pokušaju da izgrade intimnu onlajn vezu sa njima.
„Mete su stariji ljudi", kaže ona.
„Započinjete razgovor sa: 'Oh, vi izgledate baš kao jedan od mojih prijatelja'. Jednom kad se sprijateljite, podstičete ih nadalje slanjem vaših slika, ponekad u spavaćicama."
Potom se, objašnjava ona, razgovor prebacuje na šeme za brzo bogaćenje, kao što su kripto ulaganja, a žene tada počinju da tvrde da su one tako zaradile mnogo novca.
„Kad osete bliskost sa vama, prebacite ih na odeljenje za četovanje", kaže ona.
„Ljudi koji četuju nastaviće da razmenjuju poruke sa klijentom, ubedivši ga da kupi deonice kripto kompanije."
Tokom našeg kratkog boravka u Šve Kokou, bilo nam je dozvoljeno da vidimo samo ono što je Jatai želeo da vidimo.
Uprkos tome, bilo je očigledno da prevare nisu prestale i verovatno su još uvek glavni posao u gradu.
Naš zahtev da vidimo unutrašnjost bilo koje od novoizgrađenih poslovnih zgrada bio je odbijen.
One su privatne, uporno su nam govorili.
Kroz grad su nas vodali članovi obezbeđenja pozajmljeni iz paravojske koja kontroliše ovaj deo granice.
Bilo nam je dozvoljeno da snimimo građevinske radove i spoljašnjost zgrada, ali ne i da ulazimo u njih.
Mnogi od prozora imali su postavljene rešetke iznutra.
„Svi u Šve Kokou znaju šta se tamo dešava", rekla je mlada žena koja je nekada radila u centru za prevare.
Ona je odbacila tvrdnje Jataija da ne dozvoljava više centrima za prevaru da rade u Šve Kokou.
„To je laž. Čitav grad to radi u tim soliterima. Niko tamo ne ide iz zabave. Nema šanse da Jatai ne zna za to."
„Mogu da tvrdim da Jatai nikad ne bi prihvatio telekom prevare i obmane", rekao je Še Žiđijang tokom razgovora iz pritvorske jedinice u Bangkoku, gde ga drže.
Jatai je želeo da to čujemo lično od Še Žiđijanga i organizovao je nestabilnu video vezu.
Samo je Vang mogao da bude viđen kako priča s njim; mi smo morali da ostanemo van vidokruga zatvorskih čuvara i morali smo da se oslonimo na to da će mu Vang preneti naša pitanja.
Ne zna se mnogo o Še Žiđijangu, kineskom preduzetniku iz malog grada za kog Peking tvrdi da je mozak svih kriminalnih operacija.
Rođen u siromašnom selu u pokrajini Hunan u Kini 1982. godine, napustio je školu sa 14 godina i naučio kompjutersko kodiranje.
Izgleda da se preselio na Filipine u ranim dvadesetim i prešao na onlajn kocku, koja je ilegalna u Kini.
Tu je počeo da zarađuje novac.
Godine 2014. bio je osuđen na kineskom sudu za vođenje ilegalne lutrije, ali je ostao u inostranstvu.
Uložio je u kockarske firme u Kambodži i uspeo je da dobije kambodžansko državljanstvo.
Koristio je najmanje četiri različitih imena.
Godine 2016, sklopio je pogodbu sa karenskim gospodarom rata Soom Čitom Tuom, da izgrade novi grad zajedno.
Še Žiđijang bi obezbeđivao sredstva, kinesku građevinske mašineriju i materijale, dok su se So Čit Tu i njegovih 8.000 naoružanih boraca starali za bezbednost.
Šljašteći Jataijevi snimci obećavali su 15 milijardi dolara ulaganja i opisivali obećanu zemlju solitera, kazina i sajber-parkova.
Šve Koko je bio opisan kao deo Inicijative pojasa i puta Sija Đinpinga, koji donosi sredstva i infrastrukturu u svet.
Kina se javno distancirala od Še Žiđijanga 2020. godine, a mjanmarska vlada je pokrenula istragu o Jataiju, koji je izgradio mnogo više od 59 vila autorizovanih dozvolom za ulaganje i vodio je kazina pre nego što su oni bili legalizovani u Mjanmaru.
Avgustu 2022. godine, postupajući po kineskom zahtevu poslatom Interpolu, Še Žiđijang je uhapšen i strpan u zatvor u Bangkoku.
I britanska vlada kaznila je Žiđijanga i njegovog poslovnog partnera Soa Čita Tua zbog povezanosti sa trgovinom ljudima.
Še Žiđijang tvrdi da je bio žrtva dvostruke igre kineske države.
On kaže da je osnovao kompaniju Jatai po uputstvima kineskog Ministarstva za državnu bezbednost i insistira da je Šve Koko tada bio deo Inicijative pojasa i puta.
On optužuje kinesku komunističku partiju da se okrenula protiv njega zato što je odbio da im prepusti kontrolu nad njegovim projektom.
Oni su želeli koloniju na tajlandsko-mjanmarskoj granici, kaže on.
Kina je negirala bilo kakve poslovne veze sa Šeom Žiđijangom.
Iako negira bilo kakvo Jataijevo nezakonito ponašanje, Še Žiđijang, međutim, priznaje „veliku mogućnost" da prevaranti dolaze u Šve Koko da potroše novac.
„To je zato što je Jatai Siti potpuno otvoren za svakoga ko želi slobodno da uđe i izađe.
„Odbijanje mušterija, za biznismena kao što sam ja, veoma je teško. To je moja slabost."
Teško je, međutim, poverovati da Jatai, koji upravlja svime u Šve Kokou, ne može da zaustavi dolazak prevaranata u grad i odlazak iz njega.
Takođe, teško je zamisliti bilo koje firme sem prevaranata koje bi se odlučile da rade ovde.
I dok Tajland prekida dotok električne energije i telekomunikacije, struja stiže iz dizel agregata, koji su skupi za rad.
Sva komunikacija odvija se preko satelitskog sistema Starlink Ilona Maska, koja je takođe veoma skupa.
Jataijeva strategija je da „ulepša projekat kako bi stvorio narativ da je Šve Koko bezbedan grad", kaže Džejson Tauer, iz Američkog instituta za mir, koji je proveo godine istražujući prevarantske operacije u Šve Kokou.
On kaže da bi oni čak mogli da „počnu da sele ozloglašenije komponente prevarantske industrije, kao što je mučenje, u druge zone."
Ali on ne misli da će im taj plan uspeti.
„Kakva vrsta legitimnog poslovanja će doći u Šve Koko? To im prosto nije privlačno. Ekonomija će nastaviti da bude prevarantska ekonomija."
Na kraju nam je bilo dozvoljeno da zavirimo u unutrašnjost jednog kazina u Šve Kokou, koji vodi srdačan Australijanac i koji nam je rekao da će ga uskoro zatvoriti.
Unutra su jedine mušterije bile lokalni Kareni, kockajući se u popularnoj arkadnoj igri gde su morali da pucaju u digitalne ribe.
Bilo nam je zabranjeno da vodimo bilo kakve intervjue.
Zadnje prostorije, sa stolovim za kartaroške igre i rulet, bile su prazne.
Australijski menadžer je rekao da je kazino – izgrađen pre šest godina – bio popularan i profitabilan kad ih je bilo svega jedan ili dva, pre građanskog rata.
Ali ovih dana, sa najmanje devet njih koji aktivno rade, naprosto nema dovoljno mušterija za njih.
Pravi novac se krije u onlajn kocki, za koju kaže da je glavni posao u Šve Kokou.
Nemoguće je znati koliko novca se zarađuje od onlajn kocke, a koliko preko kriminalnih aktivnosti kao što su pranje novca i prevare.
Njih obično vode isti timovi, iz istih kompleksa.
Kad smo pitali Jatai koliko novca su zaradili, nisu želeli da nam kažu – čak ni okvirnu sumu.
To je poverljiva informacija, rekli su.
Kompanija je registrovana u Hong Kongu, Mjanmaru i Tajlandu, ali to su firme koje su skoro samo puki paravan, sa vrlo malo prihoda ili prometa koji prolaze kroz njih.
Odbili smo Jataijevu ponudu da posetimo go-kart stazu, akvapark i maketu farme koje su izgradili.
Videli smo još jedan kazino, dok su nas vodili na doručak u Jataijevom luksuznom hotelu, mada nismo smeli da uđemo u njega.
Delovao je prazno.
Jedini drugi objekat koji smo smeli da pogledamo bio je karaoke klub, sa spektakularnim privatnim sobama, kupolama nalik pećinama potpuno prekrivenim digitalnim ekranima na kojima su plivale ogromne tropske ribe i ajkule.
Na njima su takođe neprestano išli snimci koji su isticali viziju i vrline Še Žiđijanga.
Ovaj klub je delovao napušteno, sem nekih mladih Kineskinja koje su tamo radile.
Nosile su operske maske da ne bi mogle biti identifikovane i plesale su neraspoloženo uz muziku nekoliko minuta pre nego što su odustale i sele.
Intervjui nisu bili dozvoljeni.
Bilo nam je dopušteno da razgovaramo sa lokalnim članicom osoblja Karenom, ali ona je bila toliko zastrašena svime da smo iz nje izvukli jedva nešto više od njenog imena.
U njegovom odsustvu, Še Žiđijang je prepustio vođenje Šve Kokoa mladom štićeniku, 31-godišnjem Jingsiongu.
On živi sa Vangom Fuguijem u prostranoj vili koji su izgradili na obalama reke Moei, sa pogledom na Tajland, a čuvaju je krupni kineski telohranitelji.
Tamo igraju mahdžong, jedu najbolju hranu i piju najbolja pića, i vode posao.
He ima neznatno drugačije objašnjenje od njegovog šefa za prevare koje se i dalje odvijaju pred njihovim nosevima.
„Mi smo samo građevinski investitori", rekao je on.
„Mogu da vam garantujem da se te stvari ne dešavaju ovde.
„Ali čak i ako se dešavaju, meštani imaju vlastiti pravni sistem, tako da je njihov posao da izlaze na kraj s tim. Naš posao je da samo pružamo dobru infrastrukturu, dobre zgrade i industriju podrške."
Ali ne postoji pravni sistem u ovom delu Mjanmaru, niti bilo kakva regularna vlast.
Njom vladaju razne oružane grupe koje kontrolišu razne delove teritorije duž tajlandske granice.
Njihovi komandanti odlučuju ko sme da gradi ili vodi firme, uzimajući procenat koji ima pomaže u finansiranju njihovih ili međusobnih ili ratova protiv mjanmarske vojske.
Za mnoge od njih se zna da drže prevarantske komplekse.
He je priznao da je rat omogućio Jataiju da dođe do zemljišta vrlo jeftino.
Grupe za zaštitu ljudskih prava Karena optužuju Soa Čita Tua za proterivanje prvobitnih naseljenika sa njihove zemlje, uz minimalno obeštećenje, mada je očigledno da Jatai takođe pruža preko potrebne poslove za meštane.
Bezakonje u državi Karen najviše privlači ilegalne firme – a to ne pomaže imidžu Šve Kokoa.
Kao ni skorašnji naslovi u novinama.
Prošlog meseca je 22-godišnji kineski glumac Vang Sing bio spasen iz centra za prevare na granici nakon što je bio namamljen na Tajland sa ponudom za snimanje filma.
Njegov nestanak pokrenuo je baražnu paljbu pitanja na kineskim društvenim mrežama, nateravši tajlandske i kineske vlasti da pokrenu zajedničku operaciju njegovog oslobađanja.
Kineski turisti počeli su da otkazuju odmore na Tajlandu, plašeći se za vlastitu bezbednost.
Usledila su i druga spasavanja.
BBC je dobijao mejlove od nekih žrtava prevara koje su molile za pomoć; organizacije za spasavanje veruju da su tamo i dalje zatočene hiljade njih.
Skoro svi se nalaze u manjim kompleksima duž granice južno od Šve Kokoa.
Jatai je istakao da njihovi građevinski poduhvati nisu isto što i ovi jednostavni kompleksi, od kojih su neki puka gomila koliba izgrađenih na šumskim čistinama.
Tamo se sada dešavaju sve loše stvari, tvrde oni.
Oni su nam govorili o KK Parku, ozloglašenom kompleksu južno od pograničnog grada Mjavadija, i o Dongmeiju, grozdu niskih zgrada koje vodi istaknuti kineski mafijaš po imenu Van Kuok Koi, poznatiji kao Slomljeni zub.
To razlikovanje nije pomoglo Še Žiđijangu, koji je nekada imao dobre veze sa političarima, policijskim šefovima i čak manje važnim članom kraljevske porodice na Tajlandu.
Danas se čini da je izgubio čak i uticaj koji je nekada imao u zatvoru, da bi kupio sebi posebne privilegije.
Požalio se da su ga nedavno pretukli čuvari.
Njegovi advokati su se žalili na crvenu poternicu Interpola po kojoj je uhapšen, ali glas Kine je verovatno najjači u određivanju njegove sudbine.
Na osnovu našeg intervjua sa njim, izgledalo nam je da je Ši Žiđijang istinski zgrožen njegovim iznenadnim preokretom sreće.
„Ranije nisam razumeo ljudska prava, ali sada stvarno shvatam koliko je grozno kad su vam ugrožena vaša ljudska prava", kaže on.
„Teško je zamisliti koliko se ugnjetavaju ljudska prava običnih ljudi u Kini, kad se ljudska prava i dostojanstvo cenjenog biznismena kao što sam ja, koji je išao na iste državne bankete kao i Si Đinping, ni na koji način ne poštuju."
Čini se da je on zaista verovao u to da može da izgradi nešto što će jednog dana nadrasti sumorno poreklo Šve Kokoa kao grada prevara.
Teško je pretpostaviti šta će se sada desiti sa ovim gradom, ali ako tajlandska i kineska vlada nastave da suzbijaju prevare, novac u njemu će početi da presušuje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar