Špijuni lažu, ali ne očekuju da budu uhvaćeni u laži.
Jednog vlažnog petka uveče u decembru, trojica advokata MI5 sedela su u sobi u sedištu BBC-ja u Londonu.
Sa druge strane stola sedeli smo BBC-jevi advokati i ja.
Nijedan službenik MI5 nije bio prisutan, nakon što smo odbili zahtev da sastanak bude tajan.
Kada smo razmenili usiljene osmehe, odmah smo prešli na stvar – i dokazali im da Tajna služba iznosi lažne dokaze na sudovima.
Sastanak se održao nakon što sam u novembru najavio MI5 da planiramo da izvestimo o tome da su lagali i pružio im priliku da to prokomentarišu.
Kao odgovor, Tajna služba je insistirala – i to agresivno – da je bila potpuno iskrena.
Ono čega nije bila svesna sve do tog sastanka u decembru je da posedujem čvrste dokaze da je njena tvrdnja neistinita.
Otkrivanje lažnih dokaza važno je zato što postavlja ozbiljna pitanja o tome koliko su pouzdani dokazi MI5 na sudu, gde se procenama Tajne službe pridaje ogromna važnost.
To takođe unosi novu sumnju u to da li MI5 može da nastavi sa ključnom politikom tajnosti – nakon što smo razotkrili da je primenjuju selektivno.
Prva laž organizacije usledila je kad je vlada odvela BBC na Viši sud 2022. godine da bi blokirala priču o desničarskom ekstremisti koji je radio kao agent MI5 – što je izraz za plaćenog i ovlašćenog doušnika.
Bivša državna tužiteljka Suela Brejvermen nije uspela da nas spreči da objavimo članak, ali je zato uspela da izdejstvuje nalog koji sprečava imenovanje čoveka, tvrdeći da bi ga to dovelo u opasnost.
Kao posledica toga, čovek je u javnosti ostao poznat samo kao Iks.
Mi smo tvrdili da on mora biti identifikovan da bi žene bile upozorene na jednog takvog predatora i nasilnika.
Iks je koristio vlastitu ulogu u MI5 da bi prinudno kontrolisao bivšu partnerku, u javnosti poznatu pod pseudonimom Bet.
On ju je fizički i seksualno zlostavljao i snimljen je kako joj preti da će je ubiti, a potom je i napao mačetom.
Tokom sudskog postupka, MI5 je rekao da javno ne može ni da potvrdi ni da negira da li je Iks agent (što je politika koja se skraćeno zove NCND), u skladu sa vlastitom dugogodišnjom praksom.
U javnosti MI5 ističe fundamentalnu ulogu politike zvane NCND, za koju kaže da je rigorozno poštuje kad su u pitanju njihovi agenti.
Bilo kakvi izuzeci, tvrdi agencija, podrivaju tajnost koja štiti te muškarce i žene, i ugrožava nacionalnu bezbednost.
Ali potom, tokom samog postupka, viši službenik MI5 – zamenik direktora organizacije i viši službenik odeljenja za kontraterorizam, poznat na sudu kao Svedok A – pomenuo je telefonske razgovore sa mnom.
U korporativnom iskazu, Svedok A pomenuo je da je predstavnik MI5 pričao sa mnom jednom ranijom prilikom.
Ovo je usledilo nakon što je Tajna služba saznala da BBC planira da pomene Iksa u istraživačkom izveštaju.
Svedok A je ispričao da sam, tokom razgovora, rekao da sumnjam da je Iks državni agent, ali da MI5 „nije ni potvrdio niti porekao" da je tako.
On nije objasnio ko je inicirao taj razgovor – bio je to MI5.
Niti je otkrio kako je Tajna služba saznala da BBC planira da objavi taj članak – sam Iks im je to rekao.
U mom vlastitom detaljnom iskazu, izložio sam da ova verzija događaja ne odgovara mom sećanju na njegove različite aspekte.
Nisam ulazio u detalje zato što su me – bez bilo kakvog oslobađanja od zakonske obaveze – advokati savetovali da to ne bi uticalo na ključna pitanja u sporu, a koja su se ticala rizika po Iksa ako bi bio identifikovan od BBC-ja.
BBC-jev tim je takođe imao pristup samo delovima slučaja – neki dokazi i ročišta bili su tajni.
Tokom jednog tajnog dela postupka, kojem BBC-jev tim i ja nismo imali pristupa, advokati MI5 su takođe rekli našim advokatima koji su prošli bezbednosnu proveru da su se oni u razgovorima sa mnom pridržavali politike da ne potvrđuju niti poriču.
Ali ja sam znao da je ono što je Svedok A rekao o meni u vlastitom iskazu neistina.
Ja sam znao da se MI5 nije pridržavao politike NCND.
Da budem iskren, ta laž mi se nimalo nije dopala.
Mi sada takođe smemo da izvestimo da je generalni direktor MI5 ser Ken Mekalum pozvao generalnog direktora BBC-ja Tima Dekvija u decembru 2021. godine da bi osporio BBC-jevu planiranu priču o Iksu.
Prema ser Kenovim vlastitim beleškama o tim pozivima, predstavljenim u sklopu vladinih dokaza u slučaju na Višem sudu iz 2022. godine, on je tvrdio da je planirana priča bila „netačna, baš kao i nesmotrena".
Međutim, ta tvrdnja je bila neistinita.
Sudija je doneo odluku da sam preduzeo pravilne korake u proceni da li su razni elementi te priče tačni i da je „uverljivo" prikazano da postoji kredibilna utemeljenost dokaza.
Uprkos tome što nam nije bilo dozvoljeno da identifikujemo Iksa, Viši sud je presudio da smemo da izvestimo o rezultatima istrage.
Ona je pokazala da je Iks zlostavljao Bet i drugu bivšu partnerku, i da je opasni ekstremista.
Otprilike u isto vreme, Bet je podnela zvaničnu tužbu protiv načina na koji se MI5 ophodio prema njoj Tribunalu za istražna ovlašćenja (IPT), nezavisnom sudu sa ovlašćenjem da istražuje tvrdnje o kršenju ljudskih prava protiv Tajne službe.
Na ovom sudu je MI5 ponovo lagao.
IPT često zaseda u tajnosti bez prisustva tužitelja, njihovih pravnih zastupnika, novinara ili javnosti, kako bi razmatrao dokaze koji se smatraju osetljivim iz razloga nacionalne bezbednosti.
U slučaju Iksa, to se odnosilo na sve informacije koje potvrđuju da je on agent MI5.
Advokati IPT-ja obično zastupaju interese tužitelja na ročištima iza zatvorenih vrata.
Ali Kejt Elis iz Centra za žensku pravdu, koja zastupa Bet, kaže da je ovaj sistem suštinski problematičan.
„Nemate pravo da saznate šta se govori o vama. Moglo bi da bude stvari koje se govore o vama koje biste vi mogli da opovrgnete. Možda vas nazivaju lažovom, a vi nemate prava da znate za bilo šta od toga", kaže ona.
Sve što će Bert moći da zna na kraju slučaja je da li ga je dobila ili izgubila, ali nikada neće moći da shvati zbog čega, kaže Elis.
Bet je tražila od tribunala da MI5 odustane od politike nepotvrđivanja niti negiranja.
U suprotnom, tvrdili su njeni advokati, većina slučaja bi morala da se izloži na ročištima iza zatvorenih vrata.
Oni su tvrdili da je Iks već obelodanio vlastitu ulogu pred Bet i zloupotrebio je da bi vršio prinudu na njoj.
Ali advokati MI5 tvrdili su da bi to značilo da je Tajna služba primorana da „prvi put ikada" potvrdi trećoj strani u pravnom postupku da je neko agent.
Prošlog leta je IPT doneo presudu protiv Bet.
Iako je priznao da je pridržavanje politike NCND uticalo na njeno pravo na fer suđenje – zato što ne može da kontrira dokazima predstavljenim u tajnosti – sud je rekao da se politika „fundamentalno oslanja na apsolutnu doslednost njene primene".
On je dodao da je MI5 „uložio ogromne napore tokom ovog i postupka sa BBC-jem da se pridržava politike NCND".
MI5 je ponovo izneo iste lažne dokaze pred trećim sudom kad je Bet zahtevala sudsku reviziju ove sudske odluke IPT-a.
Nakon toga sam čvrsto rešio da istina o ponašanju MI5 mora izaći na videlo.
Prvi put sam se susreo sa Bet dok je bila u veoma lošem zdravstvenom stanju posle Iksovog zlostavljanja i prinude.
Znao sam koliko je veliki put prešla od tada i želeo sam da ona dobije fer tretman.
Počeo sam da sarađujem sa malim timom BBC-jevih advokata kako bismo razvili strategiju.
Istina je bila ta da je, u više razgovora sa mnom, viši službenik MI5 odstupio od politike NCND saopštivši mi da je Iks agent i pozvavši me da ga upoznam.
Službenik mi je rekao da je zakonski ovlašćen da mi prenese tu informaciju.
Razgovori su bili deo pokušaja MI5 da me ubedi da ne otkrijem identitet Iksa kao ekstremiste u sklopu naše planirane istraživačke priče.
Oni su usledili nakon što sam poslao pismo Iksu, detaljno opisavši njegovo učešće u nasilnom ekstremizmu i dajući mu priliku da odgovori.
U novembru prošle godine, posle saradnje sa BBC-jevim timom pravnika tokom nekoliko meseci, pisao sam MI5 da im kažem da planiramo da izvestimo o tome da je Tajna služba lagala na sudovima i da je odstupila od politike NCND u telefonskim razgovorima sa mnom.
Nisam im otkrio kako ću dokazati te tvrdnje.
Istovremeno, advokati BBC-ja pisali su kancelariji novog državnog tužioca lorda Hermera da ga obaveste kako planiramo da idemo na sud da bismo javno obelodanili deo iskaza MI5 u kom iznose lažne dokaze.
Dvadeset petog novembra, vladin advokat mi je odgovorio u ime MI5, rekavši mi da „MI5 čvrsto stoji iza čitavog svedočanstva datog Višem sudu u iskazu Svedoka A."
On je rekao da Tajna služba ostaje pri tome da „nije bilo navedenog odstupanja" od politike NCND i sugerisao da su dokazi MI5 „pažljivo razmotreni".
Bio sam iznenađen ovim odgovorom.
MI5 se kockao da ne mogu da dokažem ono što sam tvrdio.
Bila je to kocka koju će Tajna služba izgubiti.
Odgovorili smo rekavši da pozivamo MI5 na sastanak na kom će moći da pregledaju dokaze na koje ćemo se pozvati tokom naše prijave sudu.
Preduzeli smo ovaj neobičan korak da bismo omogućili MI5 da promisli da li će možda pristati na izmenu uslova zabrane koja nam je izrečena na kraju slučaja protiv nas 2022. godine.
I tako je došlo do tog sastanka od 13. decembra, kad su trojica advokata u ime MI5 stigli u kancelarije BBC-ja u Londonskoj emiterskoj kući da bi se sastali sa mnom i sa timom pravnika BBC-ja.
Oni su pročitali i saslušali relevantni materijal, koji se sastojao od rukom ispisane beleške prvog telefonskog poziva od MI5, mejla koji sam poslao službeniku MI5 nakon tog poziva i audio snimka drugog telefonskog razgovora od narednog dana.
Sproveo sam tim MI5 kroz dokaze hronološkim redosledom.
Moj utisak je da su se blago osokolili kad im je pokazana rukom napisana beleška, da ih je mejl spustio na zemlju a da su bili potpuno poraženi kad su se suočili sa 40-minutnim audio snimkom – jer je svaki sledeći korak pokazivao da su naši dokazi sve jači.
Moje rukom pisane beleške pokazale su koja je bila svrha telefonskog poziva MI5 – da mi saopšte da je Iks agent.
Službenik MI5 koji je pozvao rekao je da je „dobio ovlašćenje" da mi to kaže, za šta je rekao da bi inače bilo „protivzakonito".
Ovu informaciju mi je dobrovoljno saopštio MI5, ne kao odgovor na moje pitanje o tome da li je Iks agent – što ja nisam bio pitao ni Iksa ni MI5.
Nikad ranije nisam razgovarao sa tim službenikom MI5.
On nije bio ni izvor ni prijatelj.
Štaviše, kao što ću otkriti, on je želeo da zaštiti Iksa i lažno predstavi da čovek ne predstavlja rizik po žene.
Ovaj službenik, koji je bio bliski saradnik generalnog direktora MI5 ser Kena Mekaluma, okarakterisao je Iksa kao nekoga ko obaveštava Tajnu službu o ekstremistima, ali nije i sam ekstremista.
Zahtev izložen telefonskim putem bio je da ne objavimo našu planiranu priču zato što MI5 tvrdi da ona nije istinita.
Stekao sam utisak da je MI5 zvao pretpostavljajući da ću pristati na ovaj zahtev bez previše dodatnih protivljenja.
Umesto toga, tokom razgovora se nisam složio sa MI5-ovom karakterizacijom Iksa, koga sam smatrao – i još uvek smatram – pravim ekstremistom.
Takođe sam kod MI5 potegao pitanje nasilja, zlostavljanja i prinude koje je Iks koristio u privatnom životu.
Nisam otkrio kako sam znao za te stvari, niti sam imenovao ikoga koga se to ticalo.
Ta pitanja su se nalazila u mom pismu Iksu i mislim da se službenik MI5 iskreno iznenadio kad sam ih potegao.
Jasno sam mu stavio do znanja koliko sam zabrinut zbog tih pitanja.
Zabrinulo me je što je MI5 želeo da zaštiti nekoga koga sam smatrao opasnim po žene, decu i širu javnost.
Razgovor se završio tako što sam rekao da ću morati da razmislim o onome što je traženo, a u to je spadala i interna urednička rasprava.
Službenik MI5 je rekao da će izvršiti provere pitanja koja sam potegao u vezi sa Iksom.
Tražio je od mene da mu pošaljem mejl u kom su pobrojane sve informacije o čovekovom privatnom ponašanju koje sam pomenuo tokom telefonskog razgovora.
U mejlu poslatom ubrzo posle toga je stajalo: „Kao što smo pričali, dotični muškarac je bio, i još uvek je, predmet optužbi za nasilje i prevaru koji se tiču jedne britanske državljanke. Navodno nasilje obuhvata čak i pokušaj ubistva.
„On je optužen za učešće u porodičnom zlostavljanju i seksualnom nasilju, ispoljavao je pedofilske sklonosti i izazvao je ozbiljnu mentalno ugrožavanje ljudi u njegovom životu."
„Pokušaj ubistva" se odnosio na incident sa mačetom.
U to vreme mi je Bet samo ispričala za incident, ali ga ja još nisam video na snimku.
Kasnije ću nabaviti snimak i preduzeti istražne korake da potkrepim ono što mi je rečeno, što je i MI5 mogao da uradi da je želeo.
Narednog dana me je ponovo pozvao isti službenik MI5.
Snimio sam taj razgovor da bih mogao da uzmem beleške iz njega, u skladu sa BBC-jevim uredničkim smernicama, zato što sam želeo da napišem kompletan izveštaj o tome šta je rečeno.
Takođe, nisam verovao MI5.
U snimljenom razgovoru, viši službenik MI5 je tvrdio da služba „prilično kategorički ocenjuje" da Iks nije bio nasilan u poslednje vreme.
Moje istraživanje će dokazati da je njihova procena potpuno pogrešna i da se napad mačetom dogodio prethodne godine.
Službenik je rekao: „Zaista ozbiljno sumnjamo u najskorije optužbe za činove nasilja, pogotovo protiv tog pojedinca."
On je istakao da je procena MI5 „da on nije učestvovao u skorašnjim činovima nasilja", mada je dodao da „nikada ne može kategorički da tvrdi da je to definitivno tako".
Tokom telefonskog razgovora, on je takođe priznao da Iks nije stabilna osoba i da je ranije učestvovao u „mnogo aktivnosti narko bandi", da je „učestvovao u gomili raznih drugih stvari" i da ima „veoma mračnu prošlosti", nagovestivši da je bio nasilan.
Uprkos svemu tome, MI5 je okarakterisao Iksov odnosa sa Bet kao „blago problematičan", sugerišući da ona ima „problema sa mentalnim zdravljem".
Kad sam pisao Iksu, pomenuo sam njegovu gnusnu i zabrinjavajuću onlajn objavu, o teškom seksualnom iskorišćavanju žena – u kojoj je koristio jezik suviše uvredljiv da bi ovde bio ponovljen.
Službenik MI5 je tvrdio da je u vreme kad je Iks to objavio on bio privremeno lišen ovlašćenja – što je značilo da u tom trenutku nije radio za MI5.
Objasnio sam da je, na osnovu onoga što sam znao o Iksu, ta objava kakav je on stvarno, da ilustruje njegovu sklonost ka nasilju nad ženama i da je to bio glavni razlog mog problema sa njim.
Službenik je priznao da ta objava „prelazi svaku granicu", ali se činilo da ne može da razume očiglednu logiku da, ako je to bilo objavljeno dok je Iks bio nakratko lišen ovlašćenja, onda to samo još više ilustruje Iksovu pravu prirodu.
On je bio istinski opasan ženomrzac – to nije bila uloga koju je igrao za MI5.
Službenik MI5 je delovao najviše fasciniran načinom na koji smo otkrili Iksov pravi identitet.
Za mene je to predstavljalo iznenađenje, budući da sam razgovarao sa MI5 i objasnio da je tu na delu bilo najosnovnije novinarstvo.
Tokom razgovora mi je rečeno da je Iks bio na sajtu za upoznavanje pod lažnim imenom koji je koristio za rad sa MI5.
Rekao sam da mi je već bilo saopšteno da je Iks doušnik, nezavisno od poziva MI5.
Službenik MI5 je delovao uznemiren ovom informacijom.
Međutim, on me je takođe pozvao da se sretnem uživo sa Iksom i da saznam sve o njegovom radu kao agenta.
Tu ponudu mi je izneo dvaput tokom razgovora.
Ignorisao sam obe ponude.
Stekao sam utisak da je to bio grubi pokušaj da mi se ponudi nešto uzbudljivo – susret sa agentom MI5 – zbog čega bih zaboravio na sve moje prvobitne zahteve.
Za mene je to bilo potpuno neprimereno imajući u vidu Iksovu mizoginiju, sadizam, pedofilske sklonosti, nasilje i zlostavljanje.
Pet dana nakon decembarskog sastanka na kom smo pustili snimak razgovora advokatima MI5, vlada je pisala BBC -ju rekavši da je MI5 sada mišljenja da bi njihovi dokazi „mogli biti materijalno netačni i da je važno da se stav koriguje što je pre moguće".
BBC je odlučio da je najbolji način da sud i vlada dobiju relevantne dokaze tako što ćemo podneti zahtev za objavljivanje priče o lažnom svedočanstvu.
Zahtev je sadržao moj novi iskaz.
Podneli smo ga na Badnje veče.
MI5 je u odgovoru potpuno promenio nastup.
U novom iskazu podnetom sudu, zamenik direktora MI5 Svedok A rekao je da se „iskreno" izvinjava zato što je izneo netačne dokaze.
On je rekao da su informacije „odražavale njegovo iskreno uverenje u to vreme i da je verno odražavalo informacije koje je on dobio".
On je takođe rekao da mu je sada očigledno da je „MI5 zapravo odstupio od politike NCND tokom razgovora".
U to vreme nije objasnio kako je tačno došlo do toga da iznese lažne dokaze, uprkos tome što je vlada dva meseca ranije rekla da radi na tome da „ubrzano" pruži objašnjenje.
Svedok A nije identifikovao ko mu je dao informacije na koje se oslonio.
Takođe nije bilo objašnjenja ko je odgovoran za ovlašćivanje otkrivanja Iksovog statusa meni.
Naši dokazi ukazuju na to da su razni službenici MI5 znali za razgovore sa mnom, među njima službenici koji su radili na slučaju i više osoblje odeljenja za kontraterorizam.
Uz sve to, vladina politika koja se odnosi na planirana odstupanja od politike NCND kaže da agencije moraju „pravovremeno" da obaveste ovlašćene kolege iz Vajthola, među njima i kancelariju Kabineta.
To znači da je Kabinet i Ministarstvo unutrašnjih poslova – kao i odeljenje Vajthola zaduženo za nadzor MI5 – trebalo unapred da znaju za odstupanje od politike NCND u slučaju agenta Iks.
U saopštenje izdatom u sredu, vlada je rekla da se ministri i državni službenici „rutinski ne konsultuju povodom privatnih obaveštavanja agencija" i da se to nije desilo ni ovom prilikom.
Tajna služba je otvorila internu istragu, a vlada je pokrenula spoljnu reviziju predlažući promene koje će osigurati da sudovi dobijaju tačne informacije u budućnosti.
Ali vlada ozbiljna zabrinutost oko toga koliko će transparentne te dve istrage biti.
I ako revizija bude sada morala da sugeriše kako da se osigura da MI5 daje tačne dokaze sudovima, neki će se zapitati šta se onda dešavalo do sada.
Ovo pitanje je posebno uznemirujuće imajući u vidu da se od sudova traži da daju posebnu diskreciju MI5 po pitanju nacionalne bezbednosti.
Sudovi i istrage koji se tiču takvih pitanja često zasedaju u tajnosti, a opet se bave ključnim pitanjima slobode, života i smrti – smrtonosnih napada koje MI5 nije zaustavio, ljudima kojima je oduzeto njihovo britansko državljanstvo, ljudima kojima je naloženo da žive pod strogim antiterorističkim pravilima.
MI5 je poslao „bezrezervno izvinjenje" BBC-ju i svim sudovima koji su dobili lažne dokaze.
„MI5 preuzima punu odgovornost", navodi se u njihovom pravnom podnesku.
Oni su rekli da su svesni važnosti garancija da su svi dokazi koje podnesi istiniti, tačni i kompletni.
I dodaje: „Akutno smo svesni konkretnih odgovornosti koje MI5 snosi u tom pogledu, i da sudovi moraju da mogu u potpunosti da veruju svim dokazima koje on priloži."
Ova otkrića dolaze u vreme pojačane kritike na račun politike NCND, posle istrage o britanskom državnom agentu poznatom kao „Stejtnajf", ubicom i mučiteljom koji je bio doušnik u IRA za vreme Nevolja u Severnoj Irskoj.
Bezbednosne snage i vlada odbili su da potvrde ili negiraju da je Stejtnajf bio Fredi Skapatiči, koji je umro prošle godine, iako je ta činjenica bila dobro poznata.
Džon Bučer, bivši šef istrage koji je napisao privremeni izveštaj o njemu, rekao je da se čini da je politika NCND „poprimila totemski status" u vladi i snagama bezbednosti, i da je postala „bespogovorna dogma ili mantra sa kvalitetom kamenog zida".
On je rekao da ova politika „poprima zakonsku obavezu za snage bezbednosti", što je „generalno gledano bezbedna pretpostavka", ali koja bi mogla da zahteva „spoljno testiranje i verifikaciju".
Njegov izveštaj je predložio da vlada treba da revidira, kodifikuje i definiše odgovarajuće granice politike NCND kad je u pitanju identifikovanje agenata u kontekstu istorijskih slučajeva u Severnoj Irskoj.
Vlada tek treba da odgovori na tu preporuku.
Betin slučaj je već imao šire implikacije po MI5 što se tiče toga kako agencija procenjuje i upravlja svojim agentima, posebnim onima koji predstavljaju rizik od nasilja nad ženama i devojčicama.
A sada je poprimio još šire implikacije – oko toga koliko dokazi MI5 mogu da se shvate ozbiljno i pouzdanim i da li politika NCND mora da se promeni.
Novi dokazi pokazuju da se MI5 nije pridržavao politike NCND u slučaju Iksa i, štaviše, da su potpuno odustali od te politike dok su pokušavali da opravdaju zlostavljačko i ekstremističko ponašanje ovog agenta.
Oni pokazuju da su u MI5 znali kakva je on osoba i dočarava njihov prezriv stav prema zabrinutosti zbog njegovog zlostavljanja i nasilničkog ponašanja.
A mora i da se okonča Betin slučaj sudske revizije, koji je razmatrao da li je ljudima u MI5 trebalo biti dozvoljeno da se pridržavaju politike NCND.
MI5 je sam predložio da odluku sada iznova razmotri prvobitni sud, IPT.
Bet će se vratiti na sud, tražeći istinu među zvaničnim tajnama i lažima.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar