'Kultura svireposti': Košmarna nega u britanskoj psihijatrijskoj bolnici za decu

Bivši pacijenti u najvećoj škotskoj dečijoj psihijatrijskoj bolnici govorili su za istragu BBC-ja o kulturi svireposti među bolničkim osobljem.

Pacijenti koji su bili tinejdžeri kad su primljeni u Skaj Haus, specijalističku jedinicu Nacionalne zdravstvene službe (NHS) u Glazgovu, rekli su za BBC Diskložer da su ih neki bolničari zvali „jadnicima" i „odvratnima" i da su se čak podsmevali njihovim pokušajima samoubistva.

„Bilo je to skoro kao da su se prema meni ophodili kao prema životinji", rekla je jedna mlada pacijentkinja, koja je bila lečena od anoreksije.

NHS za Širi Glazgov i Klajd saopštio je da mu je „strašno žao" i pokrenuo je dve istrage o navodima koje je razotkrila istraga BBC-ja.

• Koliko su zagrljaji lekoviti
• Žudite za dobrim snom? Pokušajte da promenite način razmišljanja
• Zašto u svemu često vidimo ono najgore

Novinari su razgovarali sa 28 bivših pacijenata dok su snimali dokumentarac Deca na psihijatrijskom odeljenju za BBC Diskložer.

Jedna pacijentkinja je rekla da je psihijatrijska bolnica koja ima 24 kreveta, i smeštena je u dvorištu glazgovske bolnice Stobhil, bila kao „pakao".

„Rekla bih da je kultura bolničkog tima bila prilično toksična. Većina njih, da budem iskrena, bila je prilično svirepa najveći deo vremena", dodala je ona.

Mladi ljudi, koji su bili primljeni između 2017. i 2024. godine, rekli su za dokumentarac da su bolničari brzo počinjali da se služe silom, u šta je spadalo fizičko vezivanje i povlačenje pacijenata po hodnicima, ostavljajući ih u modricama i traumatizovane.

Jedna pacijentkinja je rekla da je želela da zove policiju nakon navodnog napada, ali se plašila da će se posle toga prema njoj ophoditi još gore.

Drugi su se žalili na prekomernu upotrebu lekova i injekcije sa sedativima da bi osoblje moglo da ima mirnu smenu, pretvarajući pacijente u „hodajuće zombije".

Neki pacijenti su govorili da su bili kažnjavani zato što im nije bilo dobro, u šta je spadalo čišćenje vlastite krvi nakon incidenata sa samopovređivanjem.

Upozorenje: Za neke čitaoce bi detalji u ovom izveštaju mogli biti uznemirujući

Skaj Haus, koji je otvoren 2009. godine, prima decu starosti od 12 do 18 godina koja se obično nalaze u kriznom trenutku u životu.

Većina se zadržava na lečenju prema Zakonu o mentalnom zdravlju, što znači da ne mogu da odu sve dok doktori ne presude da im je dovoljno dobro da budu otpušteni iz bolnice.

BBC je počeo da istražuje nakon što je jedna mlada pacijentkinja prijavila vlastito lečenje na odeljenju.

Uskoro su na videlo isplivali brojni drugi slučajevi.

Kara je provela više od dve godine na odeljenju, od 16. godine, lečeći se od anoreksije.

Bila je vezivana više od 400 puta za 18 meseci, pokazala je medicinska evidencija koju je pregledao BBC.

Ona je često ostajala u modricama, a jednom prilikom joj je bio iščupan pramen kose.

„Traumatizovani ste. Ne možete to da zaboravite", kaže ona.

I do pet bolničara učestvovalo bi u fizičkom vezivanju nekoga za krevet ili pod, ukoliko je opasan po druge ili sebe.

Prema opštim smernicama, vezivanje sme da se koristi samo kao poslednje pribežište, kad su sve druge taktike de-eskalacije iscrpljene.

Kara, koja danas ima 21 godinu, ponekad bi morala da bude vezivana kako bi bilo sprečeno da povređuje samu sebe, ali ona kaže da je većina njenih vezivanja mogla biti izbegnuta da je osoblje prvo pokušalo da priča sa njom umesto da su koristili vezivanje „kao prvu opciju za rešavanje krize".

Ona kaže da je posle jednog vezivanja iz 2021. godine ostala sva u modricama i potresena.

„Prikovao me je za pod držeći me za vrat", kaže Kara.

„Bilo je prilično strašno dok se taj čovek nadnosio nad vas i držao vas priljubljenu uz pod. Otisci njegovih šaka ostali su mi na vratu."

Jednom drugom prilikom, Karin medicinski dosije pokazuje da se osećala kao da je bila napadnuta kad ju je za pod prikovao isti bolničar.

Kara je tražila da bude pozvana policija, samo da bi se kasnije predomislila.

Ona je za BBC rekla da se za to odlučila zato što se plašila ishoda.

„Pomislila sam da bi mogli da se ponašaju gore prema meni nego što već jesu", rekla je ona.

Kad je Džena iz Invernesa imala 16 godina, patila je od depresije i poremećaja u ishrani i počela je da se samopovređuje.

Najbliža psihijatrijsko odeljenje za adolescente bilo je u Dandiju, ali tamo nije bilo slobodnih kreveta pa je bila poslata u Skaj Haus.

„Bio je to pakao, potpuno kao zatvorsko okruženje", rekla je Džena.

Džena je na odeljenju provela oko devet meseci.

Bila je lečena od anoreksije tako što je bila hranjena preko nazogastrične sonde za hranjenje, što je čest ali vrlo invazivan način lečenja za pothranjene ljude koji podrazumeva uvlačenje cevi kroz nos sve do želuca.

Ponekad bi za to ona bila vezivana, ali kaže da joj je način na koji je osoblje primenjivalo ovaj metod lečenje ostavio traumu.

„Ponekad bi mi samo prišli, ščepali me za ruke i odvukli", rekla je ona.

„Vuklo bi me koliko god da je bolničara bilo potrebno."

Ona je ispričala da je osoblje ponekad bilo toliko grubo prema njoj da bi posle krvarila i ostajala u modricama.

„Bila je to neka vrsta suptilnog kažnjavanja da bi me naučili lekciji."

'Stalno su me kažnjavali za nešto'

Samokažnjavanje je bila osobenost u životima skoro svih pacijenata koji su govorili za BBC.

Oni su tvrdili da je bolničko osoblje često propuštalo obavezna proveravanja pacijenata na svakih 15 minuta, dajući im priliku da se povrede.

Džena i Kara su rekle za BBC da je bilo prilika da su se samopovređivale i posle bile primoravane da čiste vlastitu krv sa zidova i podova.

Džena je rekla: „Sećam se kako je osoblje govorilo: 'Odvratna si, ovo je odvratno, moraš to da počistiš'. Osećala sam se stvarno grozno."

Kara kaže da je osoblje nekada bilo nemarno sa njenim sondama za hranjenje i da je puštalo tečnost prebrzo, zbog čega bi ona povratila.

Ona dodaje da su je posle terali da sama počisti ono što je ispovraćala.

Kara je rekla: „Davali bi mi krpe i terali me da prebrišem pod. Delovalo je kao kazna, kao da sam ja to uradila namerno."

„Osećala sam se kao da me stalno kažnjavaju za nešto."

Stefani je bila u Skaj Hausu u nekoliko navrata pateći od depresije, od 2020. godine kad je imala 16 godina.

Ona je rekla da su joj ostale traume od vremena provedenog tamo.

„Bolničari vas nikad nisu lečili brižno i saosećajno", kaže ona.

„Umesto da vas pitaju šta nije u redu, samo bi vas prikovali za pod i ubrizgali vam lekove."

Jednom prilikom, tvrdi Stefani, napala ju je članica osoblja nezadovoljna njenim odbijanjem da se istušira.

Stefani je rekla: „Sestra se naljutila na mene."

„Potom me je svukla sa kreveta za noge, odvrnula tuš i strpala me pod tuš odevenu. I onda me je ostavila i samo otišla.

„U to vreme sam samo mislila da je to normalno. Svi ostali su dobijali potpuno isti tretman."

Džejn Henslop je penzionisana glavna sestra NHS-a koja je provela karijeru u lečenju dečjeg i adolescentskog mentalnog zdravlja i ona je pregledala dokaze BBC-ja.

„Ovo je zlostavljanje i potpuno pogrešno", kaže ona.

„Ako se sve tako desilo kako je ta mlada osoba opisala, to je apsolutno i potpuno neprihvatljivo."

Henslop je rekla da izgleda kao da su „neki od pripadnika ovog osoblja potpuno izgubili svaku granicu."

Ebi je autistična i bila je primljena u Skaj Haus sa 14 godina, kad je počela da se povređuje i postala suicidalna.

Provela je tamo dve i po godine, i ona kaže da se osećala kao da je osoblje maltretira, a neki od njih su je i verbalno zlostavljali.

Jednom prilikom je rekla da su joj se podsmevali zbog samopovređivanja.

„Sestra mi je prišla i maltene mi se nasmejala, razvukla je lice u kez i rekla: 'Jadna si, pogledaj se samo'," rekla je Ebi.

„Ponekad sam se osećala kao da me maltretiraju. Do tačke da sam samo želela da se povredim.

„Osećala sam da je istina ako me drugi ljudi doživljavaju kao jadnu, da sam onda stvarno jadna."

Ebi i njena porodica misle da je dobijala prekomernu dozu lekova u Skaj Hausu.

Ona je rekla: „Mnogi pacijenti su bili kao hodajući zombiji, uključujući i mene."

„Najčešće smo bili toliko omamljeni da su nam naši karakteri bili prigušeni."

Džena je rekla da je osoblje preterivalo sa upotrebom intramuslukarnih injekcija sa sedativima kad su pacijenti bili uznemireni.

Lekovi za hitne slučajeve trebalo bi da se daju samo kao poslednje pribežište.

Džena je rekla: „Bez da su pokušali da pričaju sa mnom prvo, ili da me umire, oni bi odmah prelazili na davanje injekcije.

„Da budem iskrena, mislim da je to bilo zato da bi imali lakšu smenu dok su svi njihovi pacijenti omamljeni."

„Strašno nam je žao"

NHS za Širi Glazgov i Hajd rekao je da je 2023. godine sprovedena revizija davanja lekova, što je promenilo način na koji se daju lekovi.

Doktor Skot Dejvidson, medicinski direktor NHS-a za Širi Glazgov i Klajd, rekao je da je otkrio da je bilo „veoma teško slušati" sve te optužbe i priznaje da je bilo slučajeva kada je nega bila „ispod nivoa koji bismo očekivali za mlade ljude".

„U svetlu ovih iskustava i svedočanstava drugih pacijenata, pokrenuta je kompletna revizija kvaliteta nege", rekao je on.

„Takođe smo zatražili nezavisnu reviziju samog odeljenja."

Zdravstveni odbor je rekao da je napravio veliki broj unapređenja nege pacijenata, među njima u regrutovanju osoblja i obuci bolničara.

On je priznao da se Skaj Haus u prošlosti suočavao sa problemima sa osobljem, što je značilo da je na odeljenju radilo osoblje iz agencija i bakarski službenici.

U saopštenju se kaže: „To nije bilo idealno, jer oni nisu imali iskustva rada na bolničkim odeljenjima i sa složenostima mladih ljudi koji zahtevaju negu u Skaj Hausu."

Kaže se da su u međuvremenu preduzete mere za rešavanja problema sa nedostatkom osoblja.

Komisija za mentalno zdravlje za Škotsku posetila je Skaj Haus šest puta od 2017. godine.

Glavni problemi izneti u BBC-jevoj istrazi ne pojavljuju se ni u jednom od njihovih objavljenih izveštaja.

• Zašto je mladima u Srbiji sve teže da steknu prijatelje
• Način razmišljanja koji oslobađa neograničenu snagu volje
• Emocionalno prejedanje: „Začaran krug pun krivice”

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk