Šta je prelazna vlada i da li bi Srbija mogla da je dobije

Prelazna vlada.

Tih 13 slova, sakupljenih u dve reči, često se mogu čuti u jeku studentskih i drugih protesta od pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je poginulo 15 ljudi.

Neke opoziciione stranke prelaznu vladu vide kao jedino rešenje političke krize koja je dovela do ostavke premijera Miloša Vučevića, ali se vlast tome žustro protivi, pre svega predsednik Aleksandar Vučić.

Vladajuća koalicija, koju predvode Srpska napredna stranka (SNS) i Socijalistička partija Srbije (SPS), ima apsolutnu većinu da napravi novi kabinet, ali postoji i mogućnost novih izbora, koje opozicija ne želi.

„Ono što stalno mora da se ponavlja jeste da studenti nemaju političke zahteve u smislu promene izbornog sistema ili vlade", kaže Bojan Vranić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.

Među četiri studentska zahteva, koji se svode na utvrđivanje krivične odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, ni na koji način se ne pominje prelazna vlada.

„Opozicija pokušava da u svemu nađe sopstveni prostor i nametne prelaznu vladu kao političko rešenje, što vlast koristi da bi devalvirala studentske proteste", dodaje Vranić.

„To je zamena teza".

• Studentske blokade i institucije: Ko je nadležan za ispunjenje zahteva
• Anketna komisija: Pet spornih tačaka u rekonstrukciji nadstrešnice u Novom Sadu
• Tužilaštvo za organizovani kriminal uključeno u istragu o padu nadstrešnice

Šta je prelazna vlada?

„Prelazna vlada se kao političko rešenje najčešće bira onda kada se duboka kriza ne može rešiti institucionalnim putem", objašnjava profesor Vranić.

U regionalnom kontekstu, dodaje, to su najčešće krize poverenja u vladajuće partije i kada „vlast do te mere izgubi legitimitet da relevantni akteri u društvu - partije, civilno društvo, mediji, pa i birači - ne veruju da će vlast igrati fer i pošteno".

„U takvim situacijama se prelazna vlada uzima kao rešenje kojim bi se postigao minimalni dogovor oko nekog zacrtanog cilja, što mogu biti izborni uslovi, reforma medijskih zakona ili nešto treće."

Najpoznatiji primer u Srbiji dogodio se pre četvrt veka.

Posle 5. oktobra 2000. godine i pada režima Slobodana Miloševića, nekadašnjeg lidera SPS-a, predsednika Srbije i SR Jugoslavije, formirana je prelazna vlada sa ciljem da do izbora 23. decembra stabilizuje situaciju u zemlji i organizuje fer i slobodni izbore.

Na njenom čelu bio je Milomir Minić iz SPS-a, a potpredsednici su bili Nebojša Čović iz Demokratske opozicije Srbije (DOS) i Spasoje Krunić iz Srpskog pokreta obnove (SPO), što je uglavnom jedna od karakteristika prelazne vlade - u njoj učestvuju svi relevantni politički akteri iz vlasti i opozicije.

„Preduslov za efikasnu prelaznu vladu bi bio da se opozicija ukrupni - najbolje u jedan blok, ali barem dva", ističe Vranić.

Pogledajte video o 5. oktobru 2000.

Prelaznu vladu treba razlikovati od tehničke vlade.

„Ona postoji od trenutka kada jedna vlada završi mandat, a mandat druge ne počne, čime se omogućava kontinuitet u prelaznom periodu."

Kao jedna od opcija za rešenje krize pominje se i ekspertska vlada, koja se značajno razlikuje i od prelazne i od tehničke.

„To su vlade gde ne birate predstavnike izabrane na izborima, već na osnovu autoriteta znanja, iskustva ili veština", kaže Vranić.

Vučić je 2014. formirao vladu čiji deo nisu bili samo zvaničnici SNS-a ili SPS-a, već i ljudi dovedeni kao uspešni u njihovim oblastima, poput Lazara Krstića (finansije), Kori Udovički (državna uprava i lokalna samouprava), Saše Radulovića (privreda) i Srđana Verbića (prosveta).

Na isti način je nešto kasnije i Ana Brnabić, bivša premijerka, a danas predsednica Skupštine Srbije, 2016. postala ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

„Najbolja vlada je reprezentativna, koja je oslikava vladajuću strukturu u parlamentu", ističe Vranić.

• Dva meseca studentskih blokada: „Vapaj za pravnom državom"
• Protesti u malim mestima u Srbiji: Podrška studentima i 'oslobađanje od straha'
• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti

Govorili su o prelaznoj vladi

• „Neće biti prelazne vlade. Srbija mora da dobije samo srpsku vladu, ako to uopšte bude moguće. Ako ne, onda moramo da idemo na nove izbore. Nisu nam potrebne vlade nametane bez izbora i narodne volje" – predsednik Aleksandar Vučić, 2. februara 2025. na društvenim mrežama.
• „Neće svakako biti prelazna vlada, biće srpska vlada" - premijer Miloš Vučević, 8. februara 2025. na tribini Srpske napredne stranke u Temerinu.
• „Nema šanse (da bude prelazne vlade). To bi bio dogovor nas i opozicije, da zanemarimo šta kaže narod i kažemo 'šta koga briga šta mislite i kako ste glasali, niste nam važni'. To je bukvalno puč, ne vladavina naroda" - predsednica skupštine Ana Brnabić, 2. februara na televiziji Pink.
• „Čuli ste predsednika Vučića šta je rekao (o prelaznoj vladi)... Poznajem čoveka i siguran sam da nikad neće biti za to. Pošto on predlaže mandatara, ići će se ka poštovanju izbora" – ministar policije i lider SPS-a Ivica Dačić, 1. februara za televiziju Pink.

Da, prelazna vlada se po definiciji ne bira na izborima, kaže Vranić.

Ipak, to smatra „trivijalnošću", a izjave predstavnika vlasti „kreativnim tumačenjem činjenica" i „dobrim primerom post-istine, kada se vrednost pojma prevede u značenje koje vama odgovara".

„Prvo, da li i trenutno izabrana vlada zaista odražava volju birača, da li im izborni uslovi omogućavaju da slobodno iskažu političke preferencije?"

„Drugo, prelazne vlade i nastaju zato što postoji kriza poverenja u izborni sistem", ističe profesor.

U izveštaju iz 2024. koji je objavio Fridom haus, organizacija za zaštitu ljudskih prava i promociju demokratije, zabeležen je „najveći pad Srbije u poslednjih deset godina."

Tome su najviše doprineli izbori iz decembra 2023. godine, održani u nepoštenim uslovima i uz brojne neregularnosti, navode u izveštaju, dodajući i da Srpska napredna stranka (SNS) „narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva".

Takođe, u novom izveštaju organizacije Transparensi, Srbija je nastavila pad na listi percepcije korupcije u javnom sektoru - u Evropi su lošije samo Bosna i Hercegovina i Belorusija.

Jedan od slogana protesta posle pada nadstrešnice upravo je bio „korupcija ubija".

• O nadstrešnici i kamenolomu: Može li korupcija da ubija i kako
• Korupcija u Srbiji: Najlošija pozicija od 2012. godine, izveštaj Transparentnosti
• Fridom haus: Najveći pad demokratije i ljudskih prava u Srbiji u poslednjih 10 godina

Ko predlaže prelaznu vladu?

• „Vlast je izgubila legitimitet, politička kriza je dostigla vrhunac. Prelazna vlada je jedini način da se ostvare dva osnovna cilja - ispunjenje studentskih zahteva i stvaranje elementarnih uslova za održavanje slobodnih i poštenih izbora, na osnovu kojih bi bili formirani legitimni organi vlasti" - inicijativa Proglas u saopštenju 17. februara.

Predlažu da prelazna vlada bude ograničenog mandata - ne kraćeg od tri i ne dužeg od devet meseci - kao i da ima „neznatno prošireni mandat tehničke vlade", samo sa ministarstvima neophodnim za nesmetano ostvarivanje osnovnih ciljeva.

Na čelu resora treba da budu stručne osobe potvrđenog društvenog ugleda i autoriteta, a izabrani ministri da se obavežu da neće učestvovati na prvim narednim izborima, niti da će biti deo nove vlade, dodaju.

• „Bez ispunjenja studentskih zahteva nema ni priče o izborima, a kamoli izbora. Kada se to desi onda sledi formiranje tehničke/prelazne vlade koja treba da pripremi uslove - mediji, pritisci na birače i kontrolore, kupovina glasova, birački spisak - i tek onda izbori" - Dragan Đilas, lider opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), na Iksu 28. januara.
• „Jedino rešenje za izlazak iz krize je prelazna vlada. Sada je jedini cilj da dovedemo situaciju u zemlji do tog stepena usijanja da Aleksandar Vučić nema kud, nego da kao jedino racionalno rešenje prihvati prelaznu vladu" - Miloš Jovanović, lider opozicione Nove demokratske stranke Srbije (NDSS) 12. februara za N1.
• „Pod ovim uslovima, naravno, nema učešća na izborima, a ova vlast nikada neće organizovati normalne izbore. Do njih se dolazi kroz neki tranzicioni mehanizam, zvali ga prelazna vlada ili bilo kojim drugim imenom i oko toga moramo da se dogovorimo" - Zdravko Ponoš, lider opozicione stranke Srbija centar (Srce), 12. februara za N1.
• Jedino je prihvatljiva „vlada eksperata, koju ne bi činili ni predstavnici vlasti ni opozicije, a u čijem bi formiranju učestvuvali studentski plenumi" i to oročena na godinu dana - opoziocioni pokret Kreni promeni, 27. januara.
• „Prelazna vlada bi morala da odmah krene u obračun s korupcijom i kriminalom. Formirala bi se tužilačka policija koja bi sprovodila odlučne korake u borbi protiv korupcije" - Srđan Milivojević, lider Demokratske stranke, 10. januara, za N1.

• Može li Vučić da pomiluје neosuđene studente i učesnike blokadа
• Hrvoje Klasić: Studentski protesti u Srbiji veći od onih 1968.
• Ko je 'Ćaci' i kakve veze ima sa studentskim protestima

Prelazne vlade u regionu: Slučaj Severne Makedonije

Prelazne vlade u poslednjih 15 godina, kada je reč o regionu, imale su Bugarska 2024. i 2022. godine, Rumunija 2015, ali i Grčka 2011. i Austrija 2019. godine.

Ipak, Vranić pre svega ističe slučaj Severne Makedonije.

„Za nas je ona najrelevantnija, taj slučaj je najpribližniji onome što se kod nas dešava", smatra.

„U Severnoj Makedoniji je takođe postojala kriza poverenja u vlast, samo što je ona izazvana delanjem opozicije, ne civilnog sektora ili studenata".

Rešenje je pronađeno u modelu mešovitog učešća vlasti i opozicije u organizovanju izbora, uvedenom posle godina tenzija, protesta, opozicionog bojkota parlamenta.

U februaru 2015. tadašnji lider opozicije Zoran Zaev bacio je prvu „bombu", kako su simbolično nazvana saznanja do kojih je došao, optuživši tadašnjeg premijera Nikolu Gruevskog za prisluškivanje više od 20.000 ljudi u Makedoniji, među kojima su bili političari, novinari, aktivisti, građani.

Gruevski 2016. podnosi ostavku, formira se tehnička vlada koja organizuje izbore i Zaev postaje premijer.

Tehnička vlada u Skoplju formirana je i u januaru 2024. godine, takođe sa zadatkom da u narednih 100 dana organizuje izbore, održane 8. maja.

„Razlika u odnosu na Srbiju jeste što je to etnički podeljeno društvo, pa postoji faktor albanskih partija, ali i što se u sve kao posrednik uključila Evropska unija."

Iako pojedini opozicioni zvaničnici u Srbiji pozivaju da se EU kao medijator uključi u rešavanje aktuelne političke krize, do toga i dalje nije došlo.

„Severna Makedonija je jedan od retkih primera gde je EU pravovremenom intervencijom uspela da dovede do konsenzusa među političkim akterima i reformi u jasno zadatim rokovima", kaže Vranić.

„To je naravno dovelo i do pobede opozicije... Vrlo retko prelazne vlade dovode do opstanka partije na vlasti i u tom smislu je racionalno zašto je Srpska napredna stranke ne želi."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk