„Ono što su me moji roditelji naučili jeste da su nekada živeli u miru i spokoju, bez ikakvog straha u sopstvenoj zemlji", kaže 19-godišnji Nik.
„Voleo bih da živim u zemlji u kojoj ne moram da se plašim".
Srećem ga u malom baru u bivšem rudarskom gradu Frajbergu, u Saksoniji, gde igra pikado.
Hladno je, maglovito februarsko veče, a do parlamentarnih izbora u Nemačkoj ostalo je nešto više od dve nedelje.
Nik i njegov prijatelj Dominik, koji ima 30 godina, pristalice su ili simpatizeri Alternative za Nemačku (AfD), stranke koja već više od godinu i po dana stalno zauzima drugo mestu u anketama, dok krajnja desnica u Nemačkoj i širom Evrope privlači sve veći broj mladih ljudi, posebno muškaraca.
Jedan od glavnih razloga straha koji oseća Nik, a i mnogi drugi mladi Nemci, je broj napada u Nemačkoj za koje su osumnjičeni tražioci azila.
Poslednji takav incident bio je napad nožem na dete i muškarca u parku u gradu Ašafenburgu, u saveznoj državi Bavarskoj
Glavna briga Nika i Dominika je sada imigracija, iako nisu protiv svih doseljenika.
„Ljudi koji se integrišu, koji uče, studiraju, rade - sa njima nemam nikakav problem", kaže Dominik.
Ipak, kritičan je prema onima za koje smatra da zloupotrebljavaju sistem za dobijanje azila.
„Ali danas se takve izjave smatraju neprijateljskim.
„Odmah te nazivaju nacistom zbog nemačke prošlosti", kaže Dominik.
AfD, koju već dugo optužuju za stavove protiv imigranata, slavi podršku koju joj pruža tehnološki milijarder Ilon Mask, vlasnik društvene mreže Iks.
Mask je na njegovoj platformi imao dug razgovor sa liderkom stranke Alis Vajdel, a nedavno se i uživo uključio na kongres stranke.
A dok Nemačka iščekuje kakav rezultat će krajnja desnica ostvariti na predstojećim izborima, ključno pitanje glasi: zašto se toliki broj mladih muškaraca okreće krajnjoj desnici i kakve bi posledice to moglo da ima u zemlji koja je duboko svesna njene nacističke prošlosti?
Prema anketi koju je sproveo Istraživački centar Pju 2024. godine, 26 odsto muškaraca i 11 odsto žena u Nemaćkoj imalo je pozitivno mišljenje o AfD-u, a udeo muškaraca koji imaju ovakav stav porastao je za 10 procentnih poena od 2022. godine.
Na izborima za Evropski parlament 2024. godine, prema nemačkim izlaznim anketama, broj glasača, muškarac i žena, mlađih od 24 godine koji su podržali AfD u Nemačkoj dostigao je 16 odsto, što je povećanje od 11 procentnih poena u odnosu na 2019. godinu.
Ovo se dešava u vreme sve veće opšte anksioznosti među mladima, pokazuje nedavna anketa nemačkog Instituta za istraživanje generacijskih razlika.
Na uzorku od 1.000 Nemaca uzrasta od 16 do 25 godina, najviši nivo anksioznosti zabeležen je među ispitanicima koji sebe svrstavaju u krajnju desnicu, dok je najniži nivo bio među onima koji su opredeljeni za politički centar.
Žene su iskazale veću zabrinutost za njihova i prava manjinskih grupa, dok su muškarci u većoj meri izražavali brigu za konzervativne vrednosti, koje su manje usredsređene na prava.
Dr Rudiger Mas iz nemačkog analitičko centra Instituta za istraživanje generacijskih razlika kaže da se stranke levice često usredsređene na teme kao što su feminizam, jednakosti i prava žena.
„Generalno, muškarci se ne prepoznaju u tim temama", kaže on.
„Zbog toga su skloni da glasaju za desnicu".
Tvrde, populističke, desničarske stranke takođe su ostvarile uspeh u zemljama poput Francuske, Austrije, Holandije, Poljske, Španije, i Italije.
„Šezdeset procenata muškaraca mlađih od 30 godina bi razmatralo da glasa za krajnju desnicu u zemljama Evropske unije (EU), što je znatno viši procenat u odnosu na žene", kaže profesor Tarik Abu Čadi u analizi podgrupe podataka iz Studije o evropskim izborima 2024. godine.
Pored pitanja roda, migracija i ekonomije, važnu ulogu igraju i društvene mreže.
Platforme poput TikToka omogućavaju političkim grupama da zaobiđu tradicionalne medije, koje krajnja desnica često doživljava kao neprijateljske.
Jasno je da AfD „dominira" TikTokom u poređenju sa drugim nemačkim strankama, kaže Mauricijus Dorn iz Instituta za strateški dijalog.
Zvanični nalog parlamentarne grupe AfD-a ima 539.000 pratilaca, dok Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), stranka koja trenutno ima najviše mesta u nemačkom parlamentu, ima 158.000 pratilaca.
Ali, pored zvaničnih naloga, „značajan broj naloga pristalica takođe pomaže širenju stavova stranke", kaže Dorn.
Stvaranjem deset „profilisanih" naloga za različite grupe korisnika, istraživači su otkrili da „korisnici koji su bliži političkoj desnici… vide mnogo sadržaja vezanog za AfD, dok oni naklonjeni političkoj levici dobijaju raznovrsniji politički sadržaj".
TikTok je saopštio da ne „pravi razliku" između desnice, levice ili centra i da nastoji da ostane „na čelu" borbe protiv dezinformacija.
Dorn primećuje da su druge stranke prekasno prepoznale važnost društvenih mreža poput TikToka, zbog čega sada pokušavaju da nadoknade zaostatak tako što grade jako prisustvo na ovoj platformi.
Sreli smo jednu od AfD-ovih influenserki, Selinu Brihki, 25-godišnju kreatorku sadržaja na TikToku koja ima više od 167.000 pratilaca od kojih su 53 odsto muškaraci, a 76 odsto njih je uzrasta između 18 i 35 godina.
Ona uglavnom objavljuje vido snimke o plesu, trendovima i stilu života, ali i sadržaj u korist AfD-a.
Selina Brihki kaže da ne zarađuje novac promovisanjem AfD-a, već to radi jer veruje u ciljeve stranke i želi da „prenese poruku".
Neki od njenih političkih ideala su ponovno uvođenje vojnog roka, veća podrška majkama koje žele ili moraju da ostanu kod kuće, kao i stroža kontrola granica.
Kada sam je pritisnula da odgovori da li njeni stavovi predstavljaju odbacivanje multikulturalizma, odgovorila je da ne, ali smatra da bi ljudi trebalo da se „integrišu".
„Postoje određeni ljudi koji jednostavno ne mogu da se uklope sa nama Nemcima", dodala je, ali je više puta naglasila da nije rasistkinja i da „nema ništa protiv stranaca".
Selina Brihki takođe se protivi „zameni uloga" kada je u pitanju načinu odevanja muškaraca i žena.
Protivljenje „rodnoj ideologiji" je još jedno pitanje koje kod mlađih podstiče podršku krajnjoj desnici, kaže profesor evropske politike na Univerzitetu u Oksfordu, Tarik Abu Čadi, a to potvrđuju i analize Instituta za istraživanje generacijskih razlika.
Institut je pitao glasače koji prvi put izlaze na izbore da li smatraju da je LGBTK+ trend „übertrieben", što doslovno znači „preteran" ili previše naglašen.
Ispitanici koji su se najviše saglasaili sa ovom opaskom bili su upravo oni koji su planirali da podrže AfD.
Kada sam upitala Selinu da li bi takav stav mogao da se smatra nazadnim, odgovorila je: „Biološki gledano, mi smo muškarci i žene" i smatra da bi ljudi trebalo da se u skladu s tim i predstavljaju.
Selina mi kaže da je zbog njenih političkih stavova izgubila nekoliko prijatelja i da sada uglavnom provodi vreme s ljudima koji imaju sličan pogleda na svet.
Nije saglasna sa onima koji AfD vide kao opasnu političku snagu, već smatra da je to stranka koja bi donela stvarne, radikalne promene.
Kada sam je pitala da li sebe smatra pripadnicom krajnje desnice, odgovorila je da po određenim pitanjima, kao što su kontrola granica i kriminal - „Definitivno da".
To je upečatljiv odgovor, posebno s obzirom na to da pristalice AfD-a često odbacuju etiketu krajnje desnice, među kojima je liderka stranke Alis Vajdel, koja insistira na tome da predvodi konzervativni, libertarijanski pokret.
Kako užasi nacizma sve više tonu u prošlost, ovo je generacija koja je odrasla uz stranke poput AfD-a, bilo kroz TV debate, bilo kroz prisustvo u parlamentu, nakon što je stranka 2017. godine prvi put osvojila poslanička mesta.
Profesor Tarik Abu Čadi veruje da je krajnja desnica, generalno, postala normalizovana do te mere da „više ne deluje toliko ekstremno".
To je uprkos skandalima stranke, među kojima i onaj kada je jedan od njenih najistaknutijih članova Bjern Heke, prošle godine dva puta novčano kažnjen zbog upotrebe nacističkog slogan, iako je negirao da je to namerno učinio.
U tri nemačke savezne države, među kojima je i Saksoniju, AfD je zvanično klasifikovana kao desničarsko ekstremistička organizacija, što je stranka bezuspešno pokušala da ospori na sudu.
U istoj saveznoj državi, broj „desničarskih ekstremista" dostigao je „novi maksimum", prema izveštaju saksonske unutrašnje obaveštajne službe objavljenom prošle godine, koji sadrži podatke još od 2015. godine.
U tržnom centru u gradu Kemnicu, u Saksoniji, susrećemo grupu mladih muškaraca koji, iako ne žele da govore zvanično, priznaju da su desničari.
Obučeni u crno i kratko podšišane kose, izražavaju stavove da je homoseksualnost pogrešna i strah da je nemačka „rasa" ugrožena zbog rastućeg broja migranata.
Dovode u pitanje prevladavajuće stavove o prošlosti njihove zemlje, što se očigledno odnosi na nacistički period.
Dijana Švitala predaje istoriju i društvene nauke već osam godina.
Kaže da je u učionici već morala da se suoči sa poricanjem Holokausta, a takođe je čula i druge zabrinjavajuće izjave.
„Čujemo komentare da je Drugi svetski rat zapravo bio dobar, da su ljudi tada umirali s razlogom i da je to ispravno.
„Hitler se opisuje kao dobar čovek", kaže Švitala.
„Mnogi učenici… vrlo mladi učenici, kažu da nije bitno za koga glasaju, jer će oni 'tamo gore' ionako raditi šta žele.
„A kada ih pitam ko su ti 'tamo gore', ne dobijem odgovor", kaže Švitala.
Bili smo sa njom tokom dva dana, jednom u obrazovnom centru za odrasle u Frajbergu, koji se nalazi na mestu bivšeg nacističkog koncentracionog logora.
Jevrejke, koje su ovde dovođene iz Aušvica, bile su radna snaga za proizvodnju delova za avione.
Čuli smo i komentare koji izražavaju protivljenje visokom nivou imigracije u Nemačku, kao i želju za izraženijim nacionalnim ponosom.
Prvog dana kada smo sreli Švitalu, pomagala je da se organizuje simulacija izbora za učenike, kao način da se podstaknu da razmišljaju o demokratiji.
Simulacija se održavala na drugom mestu kojr pripada istom obrazovnom centru, u gradiću Floeu, oko 25 kilometara udaljenom od Frajberga.
Razgovarali smo sa Korom, Melinom i Džoijem, koji svi imaju 18 godina.
Kora kaže da je čula kako mladići njenih godina žele da se žene vrate tradicionalnoj ulozi domaćica, i govore o vremenu „kada su žene brinule o deci, a kada bi se muž vratio sa posla, večera bi ga čekala na stolu".
Poredi to sa takozvanim trendom „domaćica" koji promoviše strogo tradicionalne rodne uloge.
Kora i Melina izražavaju strahove zbog mogućeg smanjenja ženskih prava, među kojima bi moglo da bude i pravo na abortus, pa čak i pravo glasa.
„Srećom, to još nije tema u politici, ali sam čula rasprave da žene više ne bi trebalo da glasaju na izborima", kaže Melina.
Manja grupa učenika staje u red za glasanje oko podneva, a mi pratimo rezultate koji pristižu.
Prvo mesto je osvojila Die Linke (Levica/Leva stranka), koja je relativno popularna među mladima, ali na nacionalnom nivou ima samo oko pet odsto podrške.
AfD je zauzela drugo mesto, što potvrđuje ono što je profesor Abu Čadi otkrio, a to je da je „mnogo veća verovatnoća da se mlađi ljudi opredele za stranku koja zastupa ekstremnije stavove, bilo na levoj ili desnoj strani političkog spektra, nego za stranku političkog centra".
AfD, čije su ključne teme bezbednost, granice i kriminal migranata, sada čak prihvata koncept „remigracije", što je popularan izraz u krajnjoj desnici Evrope koji se uglavnom tumači kao masovna deportacija.
Iz razgovora sa ljudima u Nemačkoj, jasno je da podršku AfD-u nije moguće tumačiti samo kao neki oblik glasa protiv, iako postoji frustracija prema strankama koje su tradicionalno vodile Nemačku.
Selina, Dominik, Nik, i drugi sa kojima smo razgovarali iskreno se nadaju i veruju da AfD može da postavi Nemačku na put radikalnih promena.
Trenutno, druge stranke neće da naprave koaliciju sa AfD-om, ali je u januaru, prvi put zahvaljujući glasovima AfD-a, usvojen neobavezujući predlog u nemačkom parlamentu.
Profesor Abu Čadi veruje da bi u budućnosti mogle da se dese značajne promene.
„I čim glavne stranke počnu da popuštaju zaštitni zid i prestanu da odbijaju saradnju, krajnja desnica će početi da otkida za sebe deo po deo desnice".
„Veoma je verovatno da će krajnje desničarske stranke, u mnogim ili većini evropskih zemalja, postati glavne stranke desnice - ili to već i jesu", kaže on.
Stranke poput AfD-a naporno su radile na tome da se normalizuju u očima javnosti.
I dok postoje ljudi u Nemačkoj i Evropi koji krajnju desnicu smatraju ekstremističkom, pa čak i antidemokratskom snagom, čini se da napori za „normalizaciju" ove političke opcije daju rezultate, naročito među mladima.
Autorska prava za naslovnu fotografiju: Getty Images.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar