Ko je počeo rat u Ukrajini: Provera istinitosti Trampovih tvrdnji

Američki predsednik Donald Tramp zvučao je kao da optužuje Ukrajinu da je odgovorna za rat sa Rusijom, u bujici tvrdnji izrečenih u njegovoj vili Mar-a-Lago na Floridi.

Govoreći pred novinarima, Tramp je izneo tvrdnje o popularnosti predsednika Vladimira Zelenskog i napomenuo da Ukrajina tek treba da održi zakazane izbore zbog zvanično uvedenog ratnog stanja.

Trampovi komentari, od kojih su neki odražavali uobičajene ruske tvrdnje o ratu, usledili su svega nekoliko sati pošto su se američki zvaničnici susreli sa ruskom delegacijom u Rijadu radi otvaranja pregovora o okončanju sukoba, koji se vodi već skoro tri godine.

Zelenski je kasnije optužio Trampa da živi u „prostoru dezinformacija" koji je stvorila Rusija.

BBC tim za utvrđivanje činjenica je proverio istinitost Trampovih tvrdnji.

• Tramp nazvao Zelenskog 'diktatorom', kaže da su aduti u rukama Rusije
• Šta glavni igrači žele od pregovora o ratu u Ukrajini
• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama

Tvrdnja: „Nije uopšte trebalo ni da ga započinjete"

Ukrajinske vlasti su izrazile nezadovoljstvo time što nisu deo pregovora održanih u utorak u Rijadu.

Ali Tramp je odbacio taj prigovor, rekavši novinarima da je Ukrajina imala tri godine da okonča rat, pre nego što je naizgled okrivio Kijev za pokretanje sukoba.

„Nije uopšte trebalo ni da ga započinjete", rekao je on.

Kremlj je prethodno optužio Ukrajinu da je započela rat protiv Rusije.

„Oni su započeli rat 2014. godine. Naš cilj je da zaustavimo taj rat.

„I mi nismo započeli ovaj rat 2022. godine", rekao je ruski predsednik Vladimir Putin američkom voditelju Takeru Karlsonu u februaru 2024. godine.

Ukrajina nije započela rat.

Rusija je pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, nakon što je anketirala Krim 2014. godine.

Aneksija je usledila pošto je ukrajinski pro-ruski predsednik svrgnut s vlasti u masovnim demonstracijama.

Rusija je takođe podržala posredničke snage koje su zauzele oblasti istočne Ukrajine i optužila novu vladu u Kijevu za diskriminaciju i genocid nad onima čiji je maternji jezik ruski.

Međunarodni sud pravde je odbacio tvrdnje Moskve.

• Crno sunce na uniformi - simbol ekstremista u ukrajinskoj vojsci
• Trampov savetnik: Akcenat u Ukrajini mora biti na miru, ne na vraćanju teritorija
• Intervju Takera Karlsona sa Putinom: „Zapad nas je prevario"

Nakon što nije postignut sporazum sa ciljem da se okončaju sukobi posle 2014. godine Rusija je krajem 2021. godine počela masovno da gomila trupe na granici sa Ukrajinom.

Putin je pokrenuo invaziju 24. februara 2022. godine, tvrdeći da je cilj njegove operacije „demilitarizacija i denacifikacija" prozapadne vlade Vladimira Zelenskog i sprečavanje zemlje da uđe u NATO.

Na poslednjim parlamentarnim izborima u Ukrajini podrška ultradesničarskim kandidatima bila je dva odsto.

Valja takođe napomenuti da je Zelenski Jevrejin i da se njegova stranka smatra centrističkom.

I iako su zvaničnici NATO saopštili 2021. godine da je Ukrajina kandidat za ulazak u zapadni savez u budućnosti, ona nije bila deo nikakvog formalnog procesa.

• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
• Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije"
• Atlasi i mape koje se prodaju u zapadnoj Evropi odražavaju ruske pretenzije u Ukrajini

Tvrdnja: „Žao mi je što to moram da kažem, ali on je pao na 4 odsto podrške"

Tramp je izneo tvrdnju i tvrdio da je podrška Zelenskom opala na četiri odsto.

Nije najjasnije na koji se izvor amrički predsednik pozvao, jer nije pružio nikakve dokaze za to.

Zamolili smo Belu kuću da nam to objasni.

Anketa sprovedena ovog meseca pokazala je da 57 odsto Ukrajinaca tvrdi da veruje predsedniku, prema kijevskom Međunarodnom institutu za sociologiju iz Ukrajine.

Međutim, to je pad u odnosu na 77 odsto s kraja 2023. godine, i 90 odsto iz maja 2022. godine, što ukazuje na to da je predsednik doživeo pad popularnosti.

Neke druge ankete ukazuju na to da Zelenski tesno prati najbližeg rivala, bivšeg vrhovnog komandanta vojske Valerija Žaluznjog u prvom krugu bilo kakvih budućih izbora, što govori da bi se njih dvojica ponovo susreli u drugom krugu.

Zvanične ankete su ograničene i izuzetno je teško sprovesti precizna ispitivanja tokom ratnog stanja.

Milioni Ukrajinaca su pobegli, a Rusija je okupirala oko petine teritorije.

Posle Trampovih komentara, neke velike ruske medijske kuće su se nadovezale na ove tvrdnje i pozvale se na anketu koju je sproveo ukrajinski poslanik i kritičar Zelenskog Aleksandar Dubinski na Telegramu, a za koju one tvrde da potkrepljuje Trampovu procenu.

Dubinski se tereti za izdaju u Ukrajini i optužen je da „radi u korist ruske obaveštajne službe", što on negira.

• Zelenski smenio glavnog komandanta ukrajinskih snaga Valerija Zalužnog
• „Plan pobede" Zelenskog: Prijem Ukrajine u NATO i odobrenje za napade duboko u Rusiju
• Zelenski: „Razmišljam o raznim promenama, ne samo u vojsci, potreban nam je novi početak"

Tvrdnja: „Imamo situaciju u kojoj nismo imali izbore u Ukrajini, gde je praktično na snazi ratno stanje"

Tramp je skrenuo pažnju na činjenicu da Ukrajina nije održala predsedničke izbore od 2019. godine, kad je Zelenski - prethodno komičar bez političke baze - došao na vlast sa ubedljivom većinom glasova.

Njegovih prvih pet godina mandata trebalo je da se okonča krajem maja 2024. godine.

Međutim, Ukrajina je pod zvanično proglašenim ratnim stanje još od ruske invazije izvršene u februaru 2022. godine, što znači da su izbori zamrznuti.

Ukrajinski zakoni o ratnom stanju su sačinjeni 2015. godine nedugo nakon što je Rusija anketirala Krim, a mnogo godina pre nego što su Zelenski i njegova stranka Sluga naroda došli na vlast.

U novembru su sve stranke u ukrajinskom parlamentu podržale odlaganje izbora do okončanja rata, što je stav za koji ankete govore da uživa popularnost među Ukrajincima.

Nekih 50 odsto ljudi se protivi održavanju izbora za smenu Zelenskog tokom rata, prema ispitivanju Ukrajinaca koje je u septembru i oktobru sproveo Međunarodni republikanski institut.

Zelenski je obećao da će održati nove izbore čim sukob bude okončan i tek treba da potvrdi da će se na njima kandidovati.

• Evropa, Velika Britanija i Tramp: Kakva je budućnost Ukrajine
• Evropski lideri podeljeni oko taktike u odnosima sa Trampom

Neki stručnjaci su istakli da je održavanje izbora u Ukrajini pre nego što se sukob završi praktično nemoguće, jer se i dalje vrše ruski napadi na mnoge gradove, a milioni građana su raseljeni u inostranstvu ili žive pod ruskom okupacijom.

Trampova intervencija po ovom pitanju usledila je svega nekoliko sati nakon što je Kremlj doveo u pitanje legitimitet Zelenskog zato što je njegov predsednički mandat istekao, što je tvrdnja koju je Moskva uporno iznosila poslednjih meseci.

U intervjuu za ruske medije 28. januara, Putin je nazvao Zelenskog „nelegitimnim" .

Govoreći o izbornoj situaciji, zvučalo je kao da je Tramp svestan toga da je to česta ruska optužba, rekavši: „To nije ruska tvrdnja, ovo potiče od mene, od drugih zemalja."

Zelenski je ranije izjavio da bi bilo „apsolutno neodgovorno otvarati temu izbora" usred ratnog sukoba.

Dodatno izveštavanje: BBC Monitoring

Pogledajte video: Da li će Ukrajina uspeti da se odbrani od Rusije bez pomoći Amerike

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk