Američki crni nacionalistički vođa Malkolm Iks ubijen je 21. februara 1965, u 39. godini.
BBC je u ono vreme izveštavao o reakciji njegovog usvojenog doma u Harlemu, u Njujorku, dok se hiljade ljudi okupljalo da mu oda poslednju počast.
U vreme kad su vođe crnačkih građanskih prava propovedali mirnu integraciju, beskompromisna vizija crnačkog separatizma Malkolma Iksa inspirisala je mnoge, dok je zastrašivala druge.
On je ubijen u februaru 1965. godine, a reporter BBC-jeve Panorame Majkl Čarlton izjavio je na njegovoj sahrani da je „širio osvetničku poruku, jednako direktnu i ledenu kao što je bilo zimsko jutro kad su ga pokopali".
Pod jakim obezbeđenjem, više hiljada ljudi koji su prošli pored njegovog tela pretresla je policija iz mera predostrožnosti protiv bombaških napada.
„Za te ljude, on je propovedao da ako belac na odgovori na nezadovoljstvo crnca, moraće da odgovori za njegov bes", dodao je Čarlton.
Bio je slavan u svetu po zapaljivoj retorici, a opet je počeo da se kreće ka novom, umerenijem stavu.
Upitan od BBC-ja šta je smrt Malkolma Iksa značila za njega, jedan očigledno potreseni čovek koji je stajao u redu je rekao: „To je udarac za svakog crnog čoveka u Sjedinjenim Američkim Državama."
Jedan mladi čovek ga je opisao kao heroja, rekavši: „Isticao se među svim crncima. Pokazao je belcima kako stoje stvari."
Sagovornik je bio jedan od nekolicine ljudi koji su plašili da bi moglo uslediti još nasilja.
„Ko god da je to uradio, muslimani ili ko god već, biće još mnogo patnje", predvideo je on.
Jedna mlada žena je rekla: „Ne verujem u to. Zašto bi oni ubili drugog crnca?".
Druga žena nije imala nikakve sumnje ko je odgovoran.
„Iza svega stoje strukture belačke Amerike. Brzo su iskoristili trenutak rekavši da je to uradio jedan od njegovih, ali su oni ugovorili da se to uradi.
„Znali su da imaju više koristi od uklanjanja Malkolma Iksa nego ako ga ostave u životu."
Malkolm Iks je ubijen na bini njujorške plesne dvorane dok se pripremao da održi govor pred njegovom Organizacijom afro-američkog jedinstva.
Njegova žena i deca bili su prisutni u publici.
Trojica ljudi osuđenih za njegovo ubistvo bili su članovi Islamske nacije, političkog i verskog tela koje je, godinu dana ranije, Malkolm Iks ogorčeno napustio.
Jedan od ljudi uhvaćen je u pokušaju bekstva, i priznao ubistvo, ali su se presude drugoj dvojici pretvorile u dugogodišnju kampanju protiv pogrešne presude.
Godine 2021, sudija države Njujork složio se s tim i njihove presude su poništene.
Obojica su kasnije u potpunosti oslobođena krivice nakon što je njujorški državni tužilac otkrio da su tužioci zatajili dokaze koji bi ih, najverovatnije, oslobodili optužbe za ubistvo.
I dalje kontroverzna ličnost 60 godina posle smrti, Malkom Iks ostaje za neke ultimativni simbol besa i otpora pred ugnjetavanjem.
Rođen kao Malkolm Litl 1925. godine u Omahi, u Nebraski, bio je sin baptističkog propovednika.
Kad je Malkolm imao šest godina, otac mu je ubijen u, kako mnogi veruju, ciljanom rasističkom napadu belih suprematista, mada niko ne zna pouzdano da je zaista bilo tako.
Šok od ubistva njegovog oca doveo je do nervnog sloma njegove majke i Malkom i njegovih sedmoro braća i sestara poslati su u sirotišta.
Prepustio se zločinu i 1946. godine završio u zatvoru zbog provale.
Dok je boravio u zatvoru, otkrio je ljubav prema učenju i samousavršavanju.
Tamo je naišao na ideje Islamske nacije, političkog i verskog tela koje je tvrdilo da ravnopravnost crnih Amerikanaca može da se postigne samo životom crnaca i belaca u odvojenim državama.
Po puštanju iz zatvora 1952. godine, zvanično je promenio ime u Malkom Iks.
Bilo je to kategoričko odbacivanje prezimena koje je dato njegovoj porodici od ljudi, koji su ih, generacijama ranije, porobili.
Proputovao je Ameriku, šireći poruku Islamske nacije i otkrio da ima snagu i harizmu da inspiriše ljude rečima.
Javno govorništvo bilo je veština koju je naučio, budući da je u zatvor ušao sa nesvršenom srednjom školom i kao neko ko, priznao je, „nije umeo da razlikuje glagol od kuće".
Nije se libio da koristi taktike šoka da bi preneo željenu poruku, osuđujući belce kao „bele đavole" zbog ugnjetavanja crnaca tokom istorije.
Kad je američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen u novembru 1963. godine, on je rekao da je to „sad sve došlo na naplatu".
Iako je Malkolm Iks privlačio mnoštvo sledbenika, takođe je stekao mnogo neprijatelja.
U martu 1964. godine najavio je da napušta Islamsku naciju, razočaran u njeno vođstvo.
Istog meseca, prisustvovao je raspravi o Zakonu o građanskim pravima u Vašingtonu i konačno upoznao Martina Lutera Kinga Mlađeg, vođu pokreta za građanska prava čija je vera u nenasilne proteste često doživljavana kao sušta suprotnost svadljivije filozofije Malkolma Iksa.
Da bi produbio vlastitu muslimansku veru, pošao je u godišnji hadžiluk u Meku.
Pisao je o tome kako je video „hodočasnike svih boja kože iz svih krajeva sveta kako iskazuju duh jedinstva i bratstva kakvo nije video nikad ranije".
Proputovao je i nekoliko zemalja Afrike, gde je doneo odluku da formira novu sekularnu grupu koja je radila na ponovnom povezivanju Afro-Amerikanaca sa njihovim nasleđem.
Po povratku u SAD, odrekao se učenja Islamske nacije.
Negde u to vreme, žena Malkolma Iksa Beti Šabaz počela je da dobija pretnje smrću telefonom, a na njihovu kuću je bačen Molotovljev koktel.
Pogledajte video - Muhamed Ali: 'Zašto je sve bele boje?'
Uprkos tome što su pretnje pristizale sa mnogih strana, nastavio je da održava upečatljive javne nastupe.
U junu 1964. godine, zvanično je osnovao Organizaciju afro-američkog jedinstva, rekavši okupljenoj publici: „Želimo slobodu svim raspoloživim sredstvima. Želimo pravdu svim raspoloživim sredstvima. Želimo ravnopravnost svim raspoloživim sredstvima."
Lokacija je bila plesna dvorana Odubon u njujorškoj četvrti Vašington Hajts; osam meseci kasnije, ubijen je na istoj toj bini.
Uprkos tome što su pretnje pristizale sa mnogih strana, nastavio je da održava upečatljive javne nastupe.
Dok su ožalošćeni prolazili pored tela Malkolma Iksa u harlemskom pogrebnom preduzeću, Čarlton je pitao nekoliko istaknutih osoba kakav je lider on mogao da postane.
Malkolm Iks je postao redovan posetilac sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku, prema Danijelu Votsu, uredniku crnačkog nacionalističkog časopisa Liberejtor.
Vots je rekao da je on skretao pažnju na diskriminaciju crnačkog stanovništva u Americi pripadnicima Afro-azijskog bloka.
„Mislim da smo prvi put u istoriji borbe ovde u ovoj zemlji imali molekul nade – nade u smislu da smo imali nasleđe, imali smo korene, imali smo domovinu na koju smo mogli da se ugledamo", rekao je on.
Džejms Farmer, direktor Kongresa rasne ravnopravnosti, rekao je za BBC da iako Malkom Iks nije bio deo pokreta za građanska prava, njegov „ekstremniji stav" je pojačavao snagu pokreta.
On je rekao: „Javnost je videla veoma jasno da bi, ukoliko ne uradi ono što pokret za građanska prava traži, mogla da dobije Malkolma Iksa. Štaviše, Malkolm mi je i sam rekao upravo to posle jedne rasprave.
Rekao je: 'Znaš, morate prestati da budete ovako grubi prema nama.' Pitao sam ga zašto. On je rekao: 'Zato što vam mi pomažemo. Pravimo veliku buku, ljudi nas vide i počnu da paniče i onda se okrenu vama.'"
Farmer je rekao da je Malkolm Iks bio uspešan u pružanju mladim crncima osećaj identiteta.
„Bilo je to veoma važno zato što osoba ne može da stekne osećaj sudbine za budućnost ukoliko prvo ne veruje u to da je neko."
Farmer je takođe rekao da je Malkolm Iks pokušavao da proširi vlastitu prijemčivost nakon razlaza sa Islamskom nacijom.
„Mislim da je njegov stav bio u stanju neprekidnih promena i da se kretao bliže integracionističkom i desegracionisitčkom stavu.
„Bio je u mojoj kući samo šest nedelja pre nego što je umro i tad sam ga pitao da li su se njegovi stavovi promenili po rasnom pitanju i on mi je nagovestio da je to istina, odricao se crnog rasizma.
„Sada je bio spreman, rekao je, da prihvati čoveka na osnovu njegovih dela umesto na osnovu gena. To je bila poprilična promena."
Pesnikinja Maja Andželou bila je prijateljica Malkolma Iksa koja se ponovo zbližila s njim tokom njegovog afričkog putovanja kad je posetio Ganu, gde je ona živela u to vreme.
„Došao je u Ganu i rekao: 'Pronašao sam plavooke ljude koje mogu zvati braćom, tako da je moj pređašnji stav da su svi belci đavoli pogrešan.'
„Potrebna je ogromna količina hrabrosti da možete da kažete: 'Slušajte, sećate se onoga što sam pričao juče? Otkrio sam da je to pogrešno.' A on je umeo upravo to. Bilo je to čudesno", rekla je ona za BBC 1992. godine.
Čarlton je zaključio izveštaj za BBC Panoramu o sahrani Malkolma Iksa opservacijom da je „umro prerano nakon usvajanja umerenijih stavova da bismo znali kakvo je šire sledbeništvo mogao da stekne."
On je rekao da je „najpotresniji epitaf" koji je čuo te nedelje potekao od crne osobe koja je rekla: „Ne znam koliko je sledbenika imao, ali imao je vraški mnogo ljudi koji su mu želeli dobro."
Pogledajte video o francuskoj heroini Žozefin Bejker
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar