Postoji nauka o sreći.
Vašem telu je potrebna dobro uravnotežena kombinacija četiri ključna hormona koji podižu raspoloženje - dopamina, oksitocina, serotonina, i endorfina.
Svako se u nekom trenutku života suoči sa psihološkim izazovima, ali postoje mali, praktični koraci koje možete da preduzmete da poboljšate hemiju vašeg tela i podržite vase blagostanje ove godine.
Oven O'Kejn, psihoterapeut i autor knjige Zavisni od anksioznosti, kaže da je njegov prioritet smanjenje stresa.
Ističe da kultura neprestane zauzetosti podstiče nezadovoljstvo.
„Godinama već govorimo da treba da radimo više, ta radna kultura koja forsira veću produktivnost, ali postoji mnogo dokaza o prednostima manje uposlenosti i praktikovanja meditacije i svesog usmeravanja pažnje", kaže O'Kejn.
O'Kejn upozorava da kultura da smo uvek dostupni u aktivni stvara anksioznu generaciju koja je zavisna od samog podsticanja anksioznosti.
„Kod većine ljudi, zavisnost se stvara stimulacijom i obećanjem da će se umiriti ili pobeći od stvarnosti", objašnjava on.
„Anksioznost se stvara obećanjem da će vas ona zaštititi".
On dalje objašnjava da se ljudi lako zarobe u preteranom razmišljanju i ponašanju koje takvo stanje uzrokuje.
Oni osećaju da će se nešto loše desiti ako prekinu taj proces i veruju da je „normalno živeti u stalnom stanju duboke zabrinutosti", dodaje on.
Stres se nakuplja tokom vremena, upozorava dr Kler Plambli, psihoterapeutkinja i autorka knjige Sindrom sagorevanja: Kako upravljati svojim nervnim sistemom pre nego što on preuzme kontrolu nad vama.
Kumulativni efekat znači da i najmanja sitnica može da bude kap koja će prelii čašu – na primer, možete iznenada da se izderete na stranca ili rasplačete zbog pesme.
Plambli kaže da ovakvi iznenadni izlivi mogu da budu znak upozorenja.
„Sindrom sagorevanja je u suštini reakcija na stres.
„Prvo je to iscrpljenost, letargija i emotivna istrošenost, kada izgubite paletu osećaja i doživljaja života".
Iritacija prerasta u osećaj udaljenosti i emocionalne otuđenosti, a može da se javi i manjak saosećanja, što je posebno teško ako ste roditelj ili negovatelj.
Da biste ovo sprečili na vreme, Plambli predlaže da pratite vasa osećanja na skalu sagorevanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 1 do 5, da biste dobili realniju sliku vašeg stanja.
„Svi čiji rezultat je tri ili veći, već su u zoni sagorevanja", dodaje ona.
Hronični stres se, prema neurologiji, uvek manifestuje u telu, pa je važno da prepoznate fizičke znakove njegovog nakupljanja.
O'Kejn kaže da neki ljudi mogu da razviju problem sa krvnim pritiskom i nelagodnost u grudima, jer telo oseća stezanje i u stanju je pripravnosti, kao da čeka da odgovori na pretnju.
Česti simptomi su bolovi u telu, moždana magla, pa čak i otežano disanje i glavobolje.
Ljudima kojima je potrebno da se oslobode napetosti preporučuje jednostavne tehnike - šetnju ili ponavljanje mantri koje mogu da umire um.
„Dajte vašem telu priliku da se opusti, makar i na nekoliko minuta u toku dana".
Prema podacima Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA), skoro jedan od pet Amerikanaca dnevno provede manje od 15 minuta napolju.
Međutim, čak i kratki boravci na otvorenom, poput pauze za ručak na poslu, mogu da imaju značajne koristi za mentalno zdravlje.
„Dodajte još pet minuta boravka napolju tokom danu, kada recimo idete po decu u školu ili idete na posao", savetuje dr Kler Plambli.
„Kada izlazite, ostavite telefon kod kuće i zadržite se napolju samo pet minuta duže".
Ove sitne promene nam omogućavaju da se nakratko vratimo na početno podešavanje.
„Naš nervni sistem je evolutivno prilagođen da prepoznaje prirodu kao sigurno okruženje, na podsvesnom nivou", kaže ona.
„Problem je što ovo ne ije brza popravka – koristi na blagostanje se vide tek tokom vremena.
„Naš autonomni nervni sistem stalno skenira okolinu u potrazi za pretnjama, ali je takođe programiran da prepoznaje signale sigurnosti u prirodi", objašnjava dr Plambli.
Čak i gledanje prizora iz prirode na slici ili umirujuće fotografije može da smanjenji napetosti.
Vreme provedeno u prirodi takođe nam omogućava da budemo prisutni u trenutku, kaže Oven O'Kejn:
„Mozak dobija priliku da se podesi i napuni energijom – i, naravno, osećaćete se bolje".
On predlaže da se ove „mikro-doze prirode" planski uvrste u dnevni raspored.
Brojna istraživanja potvrđuju da digitalna detoksikacija i boravak u prirodi smanjuju stres.
Studija objavljena 2023. godine u medicinskom časopisu Lansetu (The Lancet) pokazala je da je „kupanje u šumskom vazduhu" imalo isceljujući i regenerativni efekat na kancelarijske radnike u Japanu koji su pod stresom.
Studije Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) pokazale su da pevanje ne samo da poboljšava kapacitet pluća, već i podstiče raspoloženje, jača imuni sistem, pomaže regulaciju krvnog pritiska, i čak smanjuje hrkanje.
Doktorka Dejzi Fankort, vanredna profesorka psihobiologije i epidemiologije na UCL-u, rekla je za BBC Radio 4 da su eksperimenti sa grupama pevača pokazali smanjenje nivoa kortizola, hormona stresa, nakon pevanja.
Zabeleženo je i smanjenje upalnih procesa u imunom sistemu.
„To smo merili analizom citokina koji regulišu naše upalne odgovore", objašnjava ona.
„Ovo je važno jer znamo da je upala povezana sa mentalnim zdravljem, posebno sa simptomima depresije".
Čak i ako nemate sluha, pevanje može da izazove prirodni osećaj zadovoljstva, a istraživanja pokazuju da može da ima slične efekte kao kanabis.
Endokanabinoidi su novootkrivena klasa hemijskih jedinjenja koja su prirodno prisutna u telu i deluju slično kao aktivne supstance iz biljke kanabisa.
Češće pevanje, posebno u grupi, smanjuje društvenu izolaciju, ali i jača takozvane „kognitivne reserve".
Neurolozi objašnjavaju da su kognitivne rezerve mentalne zalihe na koje mozak može da se osloni u teškim trenucima, poput ušteđevine za „crne dane".
Studija objavljena u časopisu Neurology 2022. godine pokazala je da određeni hobiji, poput učenja stranog jezika ili sviranja muzičkog instrumenta, doprinose stvaranju ovih rezervi koje mogu da zaštite mozak od demencije u starijem dobu.
Brojne studije u poslednjih deset godina pokazale su da, iako društvene mreže mogu da ojačaju osećaj povezanosti, istovremeno mogu da izazovu ogroman stres, pritisak poređenja sa drugima, kao i povećanu tugu i osećaj izolacije.
Ovaj nedostatak stvarne povezanosti nosi ozbiljne rizike po mentalno zdravlje.
Studija Univerziteta u Lidsu, u Engleskoj, iz 2022. godine otkrila je da više od polovine ispitanika koristi telefone više nego pre pandemije korona virusa.
Zato, umesto da opsesivno tragate za lošim vestima na internetu, budite sa prijateljima i porodicom što češće u stvarnom životu.
Psihijatar Robert Valdinger je direktor najduže studije o sreći - 86-godišnje analize Univerziteta Harvarda o pravoj sreći i zadovoljstvu.
Njegovi nalazi otkrivaju jasnu poruku: „Dobre veze čine nas srećnijima i zdravijima, dok nas usamljenost ubija.
„Ona je jednako štetna kao pušenje ili alkoholizam", kaže on.
Njegova priča na TED konferenciji ima više od 13 miliona pregleda, a on tvrdi da ljudi koji su društveno povezaniji su „fizički zdraviji i žive duže".
Dakle, umesto da stalno gledate fotografije prijatelja i porodice na telefonu, odštampajte ih i okačite na vidna mesta u vašem domu da vas podsećaju da treba da održavate vezu i družite se sa voljenima.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Мрђа 75
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar