Dok Rusija i Sjedinjene Američke Države pregovaraju o okončanju rata u Ukrajini, evropski lideri raspravljaju kako osigurati da bilo kakvo primirje dovede do trajnog mira.
Međutim, vojni analitičari za BBC kažu da mirovnjačke misije mogu da predstavljaju veći izazov nego bilo šta sa čim su se evropske vojske susrele u poslednjih 30 godina.
Posle najave Donalda Trampa da planira da se susretne sa Vladimirom Putinom – „verovatno u Saudijskoj Arabiji" – nakon 90-minutnog telefonskog razgovora vođenog prošle nedelje, porasla je zabrinutost Kijeva i evropskih saveznika da bi pogodba sklopljena bez njihovog učešća mogla da ostavi otvorena vrata za obnovljene borbe ili buduće sukobe širom kontinenta.
Velika Britanija je „spremna i voljna" da pošalje trupe na teren u Ukrajinu da garantuju njenu bezbednost u sklopu mirovnog sporazuma, najavio je premijer Kir Starmer u nedelju, oživevši ideju koju je pre godinu dana prvi put nagovestio francuski predsednik Emanuel Makron.
Međutim, posle naprečac sazvanog sastanka sa evropskim kolegama u Parizu u ponedeljak, gde su navodno na površinu isplivala neslaganja oko samog predloga, ser Kir je naglasio da bi bilo kakav mirovni sporazum zahtevao „američku podršku" kako bi odvratio Rusiju od pokretanja novih napada na Ukrajinu.
SAD su isključile slanje vlastitih trupa i istakle da je odgovornost za garancije ukrajinske bezbednosti na Evropi.
Ovo je izazvalo sumnje da li mirovnjačka misija može da bude održiva bez američkog učešća.
„Pitam se odakle će stići svi ti vojnici.
„Velika Britanija može da pošalje i održava jednu brigadu, što bi moglo biti oko 5.000 ljudi" kaže za BBC njuz na ruskom doktor Frenk Ledžvidž, bivši službenik britanske vojne obaveštajne službe koji je učestvovao u mirovnjačkim misija NATO u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
„U Bosni, koja je otprilike desetine veličine Ukrajine, imali smo 60.000 mirotvoraca, među njima i veliki kontingent Amerikanaca i veliki kontingent teško naoružanih Britanaca.
„Britanska vojska je prepolovljena u odnosu na tad i mnogo manje naoružana", dodao je doktor Ledžvidž.
Razmere mirovnjačkih snaga i, ključno, zaštita Sjedinjenih Američkih Država, garantovali su uspeh misija u prošlosti, objasnio je on.
„U svim našim mirovnjačkim misijama, plašili su nas se, a mi nismo imali čega da se bojimo.
„Imali smo garancije da nam Amerikanci čuvaju leđa", priseća se doktor Ledžvidž, govoreći o njegovoj službi u bivšoj Jugoslaviji.
„Ovo bi bilo mnogo neprijateljskije i opasnije okruženje od bilo čega sa čim smo imali posla u Bosni, na Kosovu, a podozrevam čak i u Iraku ili Avganistanu", upozorio je on.
„Ne bismo smeli da šaljemo trupe sve dok ne budemo imali čvrsta pravila angažovanja kao što je zaštita od dronova i ukoliko brojevi poslatih trupa nisu dovoljni da naše trupe budu bezbedne."
Uprkos ovoj zabrinutosti, neki vide spremnost Velike Britanije na akciju kao katalizator šireg evropskog učešća.
Džon Forman, bivši vojni ataše u britanskoj ambasadi u Moskvi, veruje da bi britansko vođstvo moglo ohrabriti druge da pođu njihovim stopama.
„Velika Britanija bi verovatno mogla da pošalje 10.000 trupa u Ukrajinu. Mi moramo da se obavežemo na to kako bi slabije evropske zemlje mogle da učestvuju", rekao je on.
Pored Velike Britanije i Francuske, ostaje nejasno koje druge evropske članice NATO bi doprinele mirovnjačkim snagama.
Govoreći posle pariskog samita, nemački kancelar Olaf Šolc je rekao da je „krajnje preuranjeno i potpuno pogrešno voditi tu raspravu sada".
Ali na Šolcovu nespremnost oko tajminga mogli bi da utiču predstojeći nemački izbori u nedelju, kao i neizvesna situacija oko mirovnih pregovora.
Turska, članica NATO sa drugom najvećom vojskom posle SAD, tek treba da se izjasni o vlastitom stavu prema potencijalnoj misiji.
Ukrajinski sused Poljska, koja ima treću najveću vojsku u NATO, već je isključila mogućnost slanja vlastitih snaga.
Bez ovih ključnih igrača, analitičari procenjuju da preostale članice NATO mogu zajednički da pošalju maksimum 30.000 vojnika – mnogo manje od stotine hiljada za koje je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tvrdio da će biti potrebno.
Neki tvrde da bi obezbeđivanje ključnih delova fronta, sa ukrajinskim snagama u centralnoj ulozi, moglo smanjiti taj zahtev.
Starmer se sprema da poseti Vašington sledeće nedelje kako bi se sastao sa Trampom, gde se očekuje da će tražiti podršku za svoj plan.
Fred Flajc, spoljnopolitički savetnik blizak američkom predsedniku, rekao je za BBC Radio 4 da je to „neverovatno velikodušna ponuda vašeg premijera" i da bi to bio „sjajan doprinos".
Da li bi Rusija tolerisala takav potez sasvim je drugo pitanje.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da bi slanje stranih trupa iz zemalja NATO u Ukrajinu bilo „neprihvatljivo", čak i ako dejstvuju pod drugim zastavama, upozorivši da bi Moskva to doživela kao širenje saveza, ponovivši Putinovo opravdavanje potpune invazije.
U međuvremenu, evropske zemlje ostaju isključene iz mirovnih pregovora, sa ruskim i američkim zvaničnicima koji su se već sastali bez njih.
Ključno pitanje sada je da li Evropa ima dovoljno poluga da ubedi Sjedinjene Američke Države da je potrebno slati mirovnjake u Ukrajinu ako se primirje dogovori u Saudijskoj Arabiji.
Za sada makar, Rusija doživljava ulogu Evrope kao produžavanje rata umesto kao njegovo okončanje.
Dodatno izveštavanje: Danijel Vitenberg, iz Pariza
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar