Nemci izlaze na birališta nakon intenzivne predizborne kampanje kojom je dominirala posrnula privreda njihove zemlje i niz smrtonosnih napada zbog kojih su migracije i bezbednost postali centralno pitanje.
Fridrih Merc, 69-godišnji konzervativni lider Demohrišćanske unije, ima najveće šanse da postane sledeći nemački kancelar, u glasanju koje se pomno prati u Evropi i SAD.
Obećava da će većinu problema rešiti za četiri godine - ovo je ogroman izazov za najveću evropsku privredu i okoštalu infrastrukturu.
Ako Merzova Demohrišćanska unija (CDU) pobedi, on će morati da sklopi savez sa najmanje još jednom strankom, najverovatnije sa Socijaldemokratama Olafa Šolca, čija je vlada pala krajem prošle godine.
Uoči glasanja, Merc je nepokolebljivo izjavio da neće biti dogovora sa krajnje desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD), koja je spremna da postane druga najveća politička snaga, ispred Šolcove stranke levog centra.
Oko 59,2 miliona Nemaca ima pravo glasa, a dok milioni su to obavili putem pošte, ankete pokazuju da je čak 20 odsto birača neodlučno uoči izbornog dana.
Birališta se zatvaraju u 18 časova, a očekuje se da će rezultati biti poznati tokom večeri.
Glasači su okupirani ovim ključnim izborima, a kampanja je trajala sve do subote uveče sa završnom debatom na nacionalnoj TV - devetom ovog meseca.
Ovo je prelomni trenutak, jer će Nemačka morati da donosi krupne odluke na svetskoj sceni, kao i kod kuće.
Merc obećava da će održati lidersku poziciju u Evropi, ali je i Berlin pod pritiskom da troši veći deo budžeta na vojsku.
Kao drugi najveći pružalac vojne pomoći Ukrajini, naredna nemačka vlada suočiće se sa američkim predsednikom koji je nazvano predsednika Vladimira Zelenskog diktatorom i podelio jedinstveni front Zapada protiv Rusije.
Nemački politički lideri takođe su bili šokirani izjavama američkog potpredsednika Džej Di Vensa, koji je susreo s Alis Vajdel, kandidatkinjom AfD za kancelarku i time označio kraj višedecenijskog tabua o razgovorima sa ekstremnom desnicom.
U Nemačkoj, ova praksa poznata je kao "firewall" ili "brandmauer".
Merz je optužen da je prekršio ovaj tabu prošlog meseca kada je iskoristio podršku AfD u parlamentu.
U subotu su u nekoliko nemačkih gradova održani protesti protiv ekstremne desnice.
Demonstranti su marširali ulicom, pod pratnjom nemačke policije.
AfD je već popularna u nekoliko istočnih država, ali njena popularnost raste i na zapadu, gde se obraća mladim Nemcima putem mreže TikTok.
Jedan video Alis Vajdel tokom kampanje imao je četiri miliona pregleda.
Njena poruka je jednostavna: Glasajte za AfD, oborite firewall i promenite nemačku politiku.
AfD želi da napusti EU, ukine mere za borbu protiv klimatskih promena, izgradi nuklearne elektrane i popravi gasovode i odnose sa Rusijom.
Ali najviše pažnje izazivaju njihovi stavovi po pitanju migracija i bezbednosti, posle pet smrtonosnih napada od maja prošle godine, od kojih su se tri dogodila tokom izborne kampanje u Magdeburgu, Ašafenburgu i Minhenu – a sve su ih navodno izvršili migranti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar