Valjevski vidikovci zimi izgube smisao, jer pogled sa njih seže tek do debelog pokrivača magle i smoga koji lebdi nisko nad gradom u kotilini na zapadu Srbije.
Tek najuporniji narandžasti krovovi kuća i zgrada sa sivo-crnim flekama naziru se ispod njega, dok se Ana Brajović Stanić, 45-godišnja meštanka, bori da ugleda neke od poznatih objekata i pokaže ih dvogodišnjem sinu.
Zbog gustog dima se svake godine „unapred užasava zimske sezone", kada Valjevci svakodnevno vide ono što udišu, kaže mi žena svetlih očiju, dok joj sitan, suv sneg pada po talasima narandžaste kose.
Taj dim osećam i ja od ulaska u grad.
„Vazduh ima čuveni miris dimljene slaninice, težak je, osećaš veliki koncentrat zagađenja, svestan si da je to zbog loženja, a kosa ti je nagarena.
„Izlazak napolje sa detetom maltene znači da sam loš roditelj i uvek imam dilemu da li da ostanemo kod kuće i uskratimo detetu kretanje ili da izađemo, pa da se nadišemo zagađenog vazduha, za koji ne znamo kako će da se odrazi na nas", priča za BBC na srpskom.
Problem sa zagađenjem u Valjevu postoji više od pola veka.
Ove godine je bilo potrebno samo mesec i po da se prekorači preporučen broj dana u godini sa povišenim nivoom štetnih čestica u vazduhu, preneo je lokalni sajt Kolubarske.
Za celu godinu bi trebalo da ih je 35, a do sredine februara Valjevo je taj broj već dostiglo.
Loš vazduh direktno utiče na zdravlje Valjevaca, pokazalo je istraživanje aktivista nevladinih ekoloških organizacija i lokalnpg Zavoda za javno zdravlje.
Valjevci često oboljevaju od hroničnog bronhitisa, upale gornjih respiratornih organa, hronične opstruktivne bolesti pluća i raka pluća, kaže Slađana Mladenović, sanitarna ekološka inženjerka Zavoda za javno zdravlje Valjeva, za BBC na srpskom.
„Postoji veliko odstupanje od republičkog proseka u svim starosnim grupama i kod svih pobrojanih bolesti, pa imamo od pet do 15 odsto više pacijenata, iako nismo jedini sa problemom aerozagađenja.
„U gradu godišnje umre oko 1.400 ljudi, od čega oko 330 ljudi zbog aerozagađenja, a 28 odsto stanovnika Valjeva prevremeno umire zbog toga, što je veliki problem", priča Mladenović.
Taj podatak je „poražavajući", iako su meštani naučili da žive sa takvim stanjem, kaže Vladimir Radosavljević, osnivač nevladinog udruženja iRevolucija, koje je učestvovalo u istraživanju.
„Vremenom shvatite da ćete živeti kraće ili umreti rano samo zato što ste ovde.
„Dok mi razgovaramo, jedan stanovnik Valjeva danas će pasti i umreti zbog zagađenja vazduha", priča aktivista koji se godinama bori za smanjenje zagađenosti vazduha u tom gradu.
Izlazak iz kuće za Valjevce je složeniji nego za meštane većine drugih gradova.
Pored oblačenje i nošenja osnovnih stvari, stanovnici grada na Kolubari redovno proveravaju i aplikacije koje mere nivo zagađenosti vazduha, kako bi se uverili da je bezbedno preći prag.
„Što je hladnije, to je veće zagađenje, a pogotovo rano ujutru i kasnije popodne.
„Dok je 'loš' kvalitet vazduha, to je još i premija, pa kažem 'super, izlazim'.
„Kada je 'veoma zagađen' ili 'intenzivno zagađen', tada se ne izlazi ako ne moram, a sina posebno ne vodim napolje", priča Brajović Stanić.
Vazduh u Valjevu je i prethodnih godina bio lošeg kvaliteta, a 2022. godine tokom čak 178 dana nije bio na zadovoljavajućem nivou, o čemu je izveštavao portal Klima101.
Valjevci nekad udišu i „vazduh opasan po zdravlje", naglašava Slađana Mladenović iz Zavoda za javno zdravlje.
„Dešavaju se trenutne, akutne reakcije gornjih disajnih puteva, poput kašlja, iritacije, osećaja neprijatnosti u grlu, svraba očiju i kože", opisuje.
Dodatni problem je što akutna stanja često prelaze u hronična, jer ljudi dugo žive u zagađenom okruženju, pa se respiratorne bolesti javljaju kod većeg broja ljudi nego na drugim mestima, dodaje.
Među hroničnim bolesnicima je i Branko Petrović, kome je pre više od 10 godina dijagnostikovana alergijska astma.
Iako mu organizam reaguje na polen, pre svega u proleće, „u prethodnih pet ili šest godina primetio sam da mi je mnogo teže zimi", kaže on za BBC na srpskom.
„Zimi je vrlo neprijatno, teško je izaći napolje, a kada izađem, koristim masku sa filterima.
„Otežano dišem, počinjem suvo da kašljucam i ponekad imam manje opstrukcije pluća", prepričava ovaj Valjevac, dok razgovaramo pored deponije sa koje se na dva mesta dopire dim zapaljenog otpada.
Na deponiji, koja se decenijama naslanja na korito Kolubare, više puta poslednjih meseci je goreo otpad, zbog čega su meštani i aktivisti blokirali deponiju 15. februara ove godine.
Ni boravak u kući često nije rešenje, jer živi blizu fabrike Krušik.
„Često osećam kako smrad i čađ prolaze kroz prozore, osećate kako ugalj i drva ogorevaju.
„Stolarija mi je stara, tako da čađ prodire unutra i moraću uskoro da nabavim prečišćivač vazduha", govori Branko.
Prvi podaci o kvalitetu vazduha u Valjevu iz sredine osme decenije 20. veka ukazali su na problem aerozagađenja.
O tome je 1974. izveštavao i lokalni list „Napred", navedeno je u izložbi „50 godina aerozagađenja u Valjevu" organizacije iRevolucija.
Ali, na problem je i pre 150 godina ukazivao srpski botaničar Josif Pančić, koji se prolazeći kroz grad „čudio zašto ljudi žive u poplavnom području gde nema vetra, jer se tu obično zadržava loš vazduh", kaže Vladimir Radosavljević iz iRevolucije.
Uprkos tome, zagađenje je u Valjevu postala važna tema tek pre nekoliko godina, kada su stanovništvo i nevladine organizacije aktivno počele da zahtevaju rešenje problema.
Preduzetnik Andrija Petrović je do 2019. „bio naviknut na situaciju", a „problem zagađenja bio mu je beznačajan", priča on za BBC na srpskom.
„Onda su me deca, koja su tada imala šest i osam godina, pitala zbog čega tokom zime ne možemo da otvorimo prozor i shvatio sam koliko je moje objašnjenje apsurdno.
„Gledali su me zapanjeno, kao da im pričam neku bajku i, ako su oni meni otvorili oči tako jednostavnim pitanjem, shvatio sam da i ja mogu da pomognem da građani otvore oči pred problemom zagađenja", seća se 42-godišnjak.
Iskoristio je činjenicu da u Valjevu ima mnogo bisti i spomenika, a na dvadesetak njih je sa suprugom i decom postavio hirurške maske, kako bi ukazao na problem zagađenja.
Zahvaljujući medijima i društvenim mrežama, priča je „buknula kao požar", kaže.
Glavni izvor zagađenja je proizvodnja energije, pre svega u zimskom periodu, u privredi i privatnim domaćinstvima, ističe Vladimir Pantić iz udruženja Lokalni odgovor.
„Valjevo ima oko 40.000 domaćinstava i ogromna većina njih se greje na drva, što je veliki izvor zagađenja.
„Od tih 40.000 čak 70 odsto čine siromašna domaćinstva koja nemaju novca da nabave bolja grejna tela, peći ili da zamene stolariju i poboljšaju energetsku efikasnost", kaže ovaj aktivista.
Toplana u Valjevu obezbeđuje grejanje za samo 12 odsto domaćinstava, dok ostala samostalno proizvode toplotnu energiju, dodaje.
„Pred lokalne izbore, Grad je 2023. na našu inicijativu omogućio besplatno priključenje na mrežu, kako bi se smanjio broj individualnih zagađivača, ali to nije urodilo plodom.
„Čak se ljudi i isključuju sa mreže zbog visokih troškova", kaže Pantić.
U decembru 2024. gradska skupština usvojila je odluku i o uvođenju gasovoda u celom Valjevu i okolnim mestima.
Radovi će se obavljati na 127 kilometara, a projekat će koštati 95,9 miliona evra.
Gradonačelnik Lazar Gojković nije odgovorio na pozive za komentar BBC-ju na srpskom o zagađenju vazduha i merama koje gradska uprava preduzima kako bi se umanjilo.
Istraživanje RES fondacije iz 2021. pokazalo je da oko 65 odsto aerozagađenja u Valjevu dolazi od domaćinstava, a čak polovina zbog loženja vlažnog drveta, kaže Vladimir Radosavljević.
„Pokrenuli smo inicijativu da se napravi katastar individualnih ložišta, što bi bio prvi korak ka rešenju problema.
„Pored energetskog siromaštva, tu su i loše navike koje ljudi ne žele da menjaju, iako na taj način ubijaju sebe ili porodice i skraćuju živote sopstvene dece za 10 godina", ocenjuje.
Uvođenje gasa neće odmah rešiti problem, već je potrebno da prelazak na gas domaćinstvima ne predstavlja dodatni trošak i da objekti budu energetski efikasniji, dodaje Radosavljević.
Pogledajte video: Rekordno zagađenje vazduha i život u smogu
Krušik, državno preduzeće koje se bavi proizvodnjom naoružanja, čini „20 do 25" odsto ukupnog aerozagađenja, pokazuju podaci iz 2019.
Kada je sagrađena pre Drugog svetskog rata, ova fabrika nije bila blizu gradskog jezgra, ali je danas na 450 metara od formalnog centra Valjeva i „najveći je, ali ne i jedini problem" grada na Kolubari, smatra Radosavljević.
„Kotlarnica iz Krušika je iz 1927. godine i od 1960-ih i 1970-ih godina spali oko 70 do 80 tona sirovog lignita dnevno i daje 95 odsto energije fabrici, dok je druga na mazut i obezbeđuje energiju za administraciju i upravne zgrade", kaže Radosavljević.
Njegovo udruženje iRevolucija pokrenulo je postupak protiv Krušika zbog zagađenja vazduha.
Privredni sud u Valjevu kaznio je 2023. kompaniju novčano 200.000 dinara i direktorku Jovanku Andrić sa 20.000 dinara.
Iz Krušika nisu odgovorili na pitanja BBC novinara šta ova fabrika radi da se smanji emisija štetnih gasova.
Iz Lokalnog odgovora navode još faktora zbog kojih je vazduh u Valjevu lošeg kvaliteta: prekomerna i neplanska gradnja, veća koncentracija ljudi u gradskom jezgru, činjenica da je Valjevo smešteno u kotlini, rasipanje i upotreba „prljavih" izvora energije.
„Ako bih ukratko morao da kažem šta je uzrok zagađenja, to je potpuno nesavremen način života, kako građana, tako i industrije i nadležnih u gradu", zaključuje Vladimir Pantić, član udruženja.
Tokom januara 2025. godine, vazduh u centru Valjeva samo je 11. januara ocenjen kao „dobar", sedam dana u tom mesecu bio je „nezdrav za osetljive grupe", dok je tokom preostala 23 dana bio „nezdrav", „veoma nezdrav" ili „opasan", prema podacima Zavoda za javno zdravlje Valjeva.
Pre dve godine, ova zdravstvena institucija počela je da objavljuje u realnom sve rezultate merenja kvaliteta vazduha u gradu, kaže Slađana Mladenović iz Zavoda.
„Osnovno je da ljudi prate, ne izlaze kada je situacija nepovoljna i da ne izvode decu, ali i da rade na jačanju imuniteta.
„Kada su visoke koncentracije (štetnih) čestica, građani bi trebalo da nose masku i to one sa posebnim filterima", dodaje.
Na trajno i sistemsko rešenje će se još čekati.
Grad je usvojio Plan kvaliteta vazduha za period od 2016. do 2021. godine.
Mešutim, Ministarstvo zaštite životne sredine ga nikada nije odobrilo, niti je primenjivan u tom periodu, navodi se u Studiji slučaja grada Valjeva Regulatornog instituta za životnu sredinu i obnovljivu energiju (RERI).
Skupština grada usvojila je novi plan tek u drugoj polovini 2024. godine, koji bi trebalo da bude na snazi do 2027.
„U gradskom budžetu za 2024. nije postojala nijedna stavka koja se odnosila na taj plan, tako da neku primenu možemo da očekujemo tek ove godine", kažu iz organizacije Lokalni odgovor.
Ni najavljena gasifikacija celog grada u narednih pet godina neće imati efekat čarobnog štapića, uprkos najavljenim besplatnim priključcima, smatra Vladimir Radosavljević.
U nedostatku institucionalnog rešenja, neki Valjevci pronalaze individualna.
Andrija Petrović prešao je sa porodicom da živi u Beogradu, iako je rođen u Valjevu i posao ga veže za grad na Kolubari.
„Svakodnevno dolazim u Valjevo, ali moja porodica više ovde ne živi.
„Sumorna je atmosfera, posebno kad čujete koliko se ljudi razbolelo.
„Morali smo da se sklonimo", kaže 42-godišnji otac dvoje dece.
Ana Brajović Stanić pre sedam godina pošla je u suprotnom smeru i doselila se u Valjevo iz Beograda.
Danas nije sigurna da je to bila dobra odluka.
„Imamo kuću na sel, koju trenutno sređujemo i razmišljam da se tamo preselimo makar tokom zimskih meseci.
„Ako se ovako nastavi, ne vidim sopstvenu porodicu ovde u budućnosti, ne želim to da nam uradim", zaključuje Ana.
Pogledajte video: „Ovde kad napuniš 50, umreš" - život pored izvora zagađenja u Tuzli
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar