Mir između Ukrajine i Rusije mogao bi da se postigne narednih nedelja, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.
Makron je govorio za televiziju Foks u Vašingtonu, gde se povodom trogodišnjice rata u Ukrajini sastao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Tramp je takođe poručio da bi rat mogao da se okonča „kroz nekoliko nedelja" i da Evropa mora da podnese deo troškova i tereta mirovnog sporazuma u Ukrajini.
Ali, nijedan mogući dogovor „ne sme da bude predaja Ukrajine" i mora da sadrži bezbednosne garancije, upozorava Makron.
Trampov povratak u Belu kuću bila je „prekretnica", dodao je francuski predsednik.
„Izvodljivo" je razgovarati o obustavi vatre i početi pregovore o održivom miru narednih nedelja, tvrdi Makron.
Francuski predsednik kaže i da je razgovarao sa 30 lidera evropskih zemalja i saveznika, a mnogi od njih su navodno spremni da ponude bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Sa britanskim premijerom Kirom Starmerom razmatrao je mogućnost da pošalju trupe u taj region.
„Ne na liniju fronta i u sukob, ali na neke lokacije, koje bi se odredile mirovnom poveljom, kao garant mira i kolektivnog kredibiliteta uz podršku Amerike", objasnio je.
Pored bezbednosnih garancija i obustavi rata, pregovaralo bi se i o raspodeli teritorija, kaže Makron.
Jedan od najboljih načina da se obezbedi američka podrška suverenitetu Ukrajine je sporazum o važnim sirovinama, o kojem pregovaraju Kijev i Vašington, dodaje.
Usvajanje rezolucije u neutralnosti u sukobu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na predlog Amerike je još jedan zaokret Vašingtona u spoljnoj politici.
Za usvajanje dokumenta glasala je Rusija, dok su Francuska i Velika Britanija bile uzdržane.
Tramp na konferenciji za medije sa Makronom u ponedeljak nije pominjao bezbednosne garancije, ali je istakao važnost podele troškova mirovnog sporazuma u Ukrajini sa Evropom.
Evropa razume potrebu da se „teret bezbednosti poštenije podeli", odgovorio je Makron.
Primirje je potrebno što pre, dodao je Tramp, tvrdeći da će posetiti Rusiju i sastati se sa Vladimirom Putinom kada susret bude ugovoren.
Makron je imao oprezniji pristup primirju.
„Želimo brz dogovor o miru, ali ne želimo da taj sporazum bude slab", kaže Francuz.
Lideri su se saglasili da svaki sporazum mora da podrazumeva slanje evropskih mirovnih snaga u Ukrajinu, što Rusija odbija, iako Tramp tvrdi suprotno.
„Posebno sam mu postavio to pitanje. On nema problem sa tim", rekao je američki predsednik.
Pogledajte video: Da li će Ukrajina uspeti da se odbrani od Rusije bez pomoći Amerike
Francuski predsednik pohvalio je Trampove napore da ostvari kontakte sa Putinom tokom prethodnih nedelja, za šta je imao „dobar razlog".
Tramp ne naziva Putina „dikatorom", ali je prošle nedelje tako opisao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
„Ne znam kada ćemo razgovarati, ali ću se u nekom trenutku sastati sa predsednikom Putinom", kaže Tramp.
Dodao je i da bi „voleo da se sastane" sa Zelenskim i najavio da bi ukrajinski lider mogao da dođe u Vašington „ove ili naredne nedelje", kako bi se razgovaralo o sporazumu o važnim sirovinama iz Ukrajine.
Iako na konferenciji u Beloj kući nije bilo mnogo neslaganja Tramp i Makrona, francuski predsednik je prekinuo američkog kolegu zbog tvrdnji da je pomoć Evropske unije Ukrajini stigla isključivo u vidu pozajmica.
„Ne, iskreno, platili smo. Platili smo 60 odsto od ukupne sume", tvrdi Makron.
„Ako verujete u to, ja sam u redu sa tim", odgovorio je Tramp.
„Nadamo se da možemo da okončamo rat ove godine", rekao je Zelenski na skupu sa globalnim liderima u Kijevu.
Tamo nije bilo predstavnika Amerike, a izaslanici Velike Britanije, Nemačke i Japana su učestvovali putem video poziva.
„Rusija je možda dobila pažnju Bele kuće, ali nije dobila ni mrvu legitimiteta", rekao je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer.
„Moramo da ubrzamo dopremanje oružja i municije", rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.
Rat u Ukrajini je i dalje „najvažnija kriza koja može imati najveće posledice po budućnost Evrope", dodala je.
U ponedeljak su Moskva i Vašington bili saglasni tokom dve runde glasanja u Ujedinjenim nacijama o pitanjima povezanim sa ratom u Ukrajini.
Prvo su se usprotivili evropskom predlogu kojim se osuđuju potezi Kremlja i podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali je taj predlog na kraju usvoje u Generalnoj skupštini UN u Njujorku.
Protiv su bile Rusija, Amerika, Izrael, Severna Koreja, Sudan, Belorusija, Mađarska i 11 drugih zemalja.
Moskva i Vašington potom su podržali američki predlog Savetu bezbednosti, kojim se traži kraj sukoba, ali se ne kritikuje Rusija zbog agresije.
Rezolucija je usvojena, iako Velika Britanija i Francuska nisu glasale pošto njihove sugestije o izmenama nisu usvojene.
Evropska unija i Velika Britanija u međuvremenu uvele su novu turu sankcija Moskvi u ponedeljak.
Mere Brisela se odnose na izvoz aluminijuma iz Rusije i „flotu iz senke", koju Kremlj koristi da zaobiđe sankcije.
London je mere usmerio na mašine, alate i elektronske naprave koje koristi ruska vojska, a pod sankcijama se našao i ministar Severne Koreje koji je navodno doneo odluku o slanju 11.000 vojnika da ratuju na strani Rusije u Ukrajini.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Natasa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar