Početkom marta, Kiril O. proslavlja 29. rođendan - treći koji provodi u Beogradu.
Odluka da se preseli nije bila laka, pa je Moskovljanin 2022. čak dvaput u žurbi pakovao kofere.
Prvi put kada je ruski predsednik Vladimir Putin objavio početak invazije na Ukrajinu 24. februara, 2022, da bi se nekoliko meseci kasnije vratio kući u nadi da će moći da nastavi život u Moskvi.
Drugi odlazak, kada je Rusija septembra 2022. objavila delimičnu mobilizaciju, bio je definitivan, o čemu je Kiril tada govorio za BBC na srpskom.
Momak, koji mi je tada rekao da „Rusija trenutno nije zemlja u kojoj želi da živi", tri godine kasnije kaže da tamo više ne vidi sopstvenu budućnost.
„Ako se uopšte nekada vratim, to će biti kroz mnogo, mnogo godina", kaže Kiril za BBC na srpskom.
Većina Rusa koji su se doselili od početka invazije na Ukrajinu se protivi režimu Vladimira Putina i vojnoj agresiji na Ukrajinu, navodi se u istraživanju „Nemaligni uticaj: Šta Rusi u Srbiji rade i misle" Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja još nije uvela sankcije Rusiji.
Na ovo pitanje od million dolara nema preciznog odgovora ni tri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Jedan od glavnih razloga je što srpske vlasti tolerišu vizaran - korišćenje turističkog boravka od 30 dana, kratkotrajno napuštanje zemlje kako bi se steklo pravo na novih 30 dana, o čemu je BBC već pisao.
Više od 370.000 ruskih državljana ušlo je u Srbiju od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. do kraja aprila 2023. godine, rečeno je tada iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) za BBC na srpskom.
Međutim, ovaj broj ne odražava to koliko se njih zaista doselilo u Srbiju, jer se broji svaki pojedinačni ulazak u zemlju, kao što su ulasci prilikom vizarana.
Od februara 2022. do kraja 2024, ruski državljani su podneli 73.197 prijava za privremeni boravak, a 90 odsto prijava je odobreno, pokazuju podaci granične policije u koje je BCBP imao uvid, piše u istraživanju.
Oko trideset odsto ispitanika nije prijavljivalo boravak, navodi se.
Procenjuje se da je oko 650.000 ljudi napustilo Rusiju od početka invazije.
Srbija je, uz Kazahstan, Gruziju, Jermeniju, Tursku i Nemačku, jedna od glavnih destinacija za ruske emigrante.
U vrhu samom vrhu liste razloga što su odabrali Srbiju je vizna politika zemlje, a tek onda sličnost kultura i jezika, kao i pozitivan odnos prema Rusima, pokazalo je istraživanje BCBP-a.
Oko 55 odsto ruskih imigranata je uzrasta od 25 do 39 godina, a većina se doselila sa porodicom ili partnerom.
Oktobra 2022, u Srbiju se sa suprugom i dvoje dece doselila Aljona Podljesnih, nastavnica ruskog jezika.
Danas žive u sopstvenoj kući u Subotici, na krajnjem severu Srbije.
BBC na srpskom je sa njom razgovarao u godini preseljenja, kada se susrela sa praksom naplaćivanja „ruskih cena" stanarine, lekarskih, stomatoloških i drugih usluga.
„Sada mnogo opuštenije gledam na to - tada sam bila šokirana, ali danas mnogo bolje razumem srpski mentalitet i lakše mi je da se snađem", kaže Podljesnih.
Živi od privatnih časova ruskog jezika, a njena deca od 12 i 14 godina „idu u školu, savladali su srpski i imaju puno prijatelja".
Suprug, po obrazovanju inženjer, za sada „nije savladao jezičku barijeru i nije mu lako da nađe posao, pa trenutno ne radi", kaže ona.
Ubrzo po dolasku u Srbiju, Podljesnih je ušla u sudski spor sa stomatološkinjom iz Subotice, koja ju je tužila za klevetu zbog Fejsbuk posta u kojem je iskritikovala neočekivano visoku cenu usluga.
Završno ročište zakazano je za početak marta.
Iako „slatko-gorko", kako ga opisuje, dosadašnje iskustvo života u Srbiji ima mnogo više pozitivnih aspekata.
„Stekli smo nove prijatelje, imamo lepu kuću i predivnu baštu, a suprug i ja se po prvi put u životu bavimo sportom.
„Svakog dana sam sve sigurnija - došli smo da ostanemo zauvek", ubeđena je Podljesnih.
Oko 30 odsto ne planira da se preseli nazad u Rusiju, dok 56 odsto smatra da će se možda jednog dana vratiti, pokazalo je istraživanje BCBP-a.
Većina doseljenika protivi se Putinovom režimu i agresiji na Ukrajinu, a oko 56 odsto kaže da se u Srbiji oseća bezbedno.
Međutim, čak 72 odsto njih nije zainteresovano da se politički angažuje.
Većina kao razlog navodi zabrinutost da bi ta vrsta aktivnosti mogla da ih dovede u neprijatne situacije.
U prethodne dve godine, Srbija je nekoliko ruskih aktivista proglasila pretnjom po nacionalnu bezbednost, o čemu je BBC tada pisao.
„Sva trojica imaju jasan antiratni stav o učešću Rusije u oružanom sukobu u Ukrajini, što može da ukazuje da ovakve odluke imaju političku pozadinu", rekao je tada Petar Vidosavljević, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava, za BBC na srpskom.
Na sopstvenoj koži, neprijatnost je iskusila Elena Kaposova, prevoditeljka iz Sankt-Peterburga, koja u Srbiji živi sa suprugom i dvoje dece.
U Sopot, opštinu nadomak Beograda, preselila se još 2018, gde je porodica kupila kuću nakon što je rasprodala imovinu u Rusiji.
Deca su krenula u školu i progovorila srpski, suprug se zaposlio u lokalnoj firmi, a Kaposova je honorarno radila kao prevodilac.
„Posle tri predivne godine, tokom koje smo Srbiju potpuno prihvatili kao novi dom, usledila je katastrofa", kaže Kaposova.
Septembra 2023. podnela je zahtev za stalno nastanjenje, koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) odbilo.
Proglasili su je pretnjom po nacionalnu bezbednost, a naređeno joj je i da u roku od 30 dana napusti Srbiju.
Kaposova tvrdi da nikada nije učestvovala u antiratnim protestima, niti se direktno politički angažovala.
Pretpostavlja da je razlog leži što je marta 2022. bila među 25 ljudi koji su potpisali otvoreno pismo, gde se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.
Zvanično objašnjenje nikada nisu dobili ni Kaposova, ni BBC na srpskom koji se više puta obraćao MUP-u Srbije.
Ona je uspela da preokrene odluku MUPa kroz žalbeni postupak, pa joj je odobren privremeni boravak u trajanju od godinu dana.
Slična situacija ponovila se i godinu dana kasnije.
„Moj suprug i deca sada imaju pravo na stalno nastanjenje, ali ja ga nemam, a ne verujem ni da ću ga ikada dobiti", priča Kaposova.
Međutim, Kaposova sada nevoljno planira novu selidbu, pošto joj dozvola za privremeni boravak ističe u martu 2026. godine.
„Posle svega što smo prošli kao porodica, osećam se kao da ostankom u Srbiji rizikujem da ponovo doživim slične neprijatnosti", kaže.
Mada nije uvela sankcije Rusiji, u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, Srbija je prethodnih godina glasala za rezolucije kojima se potvrđuje podrška Ukrajini i njenom teritorijanom integritetu.
Pre godinu dana, u Tirani je potpisala deklaraciju kojom se osuđuje ruska agresija, a potpisnice obavezuju da podržavaju Ukrajinu do pobede u ratu.
Rezoluciju je podržala i na poslednjem glasanju februara 2025, ali se ovog puta predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvinio građanima, ocenivši da je u pitanju „greška", te da je Srbija trebalo da bude uzdržana.
Beograd je, uz Istanbul, jedan od retkih evropskih gradova koji nije ukinuo avio-linije ka ruskim gradovima.
U poslednjim danima Bajdenove administracije, Sjedinjene Američke Države uvele su niz sankcija protiv Rusije, koje su obuhvatile i Naftnu industriju Srbije (NIS), u većinskom ruskom vlasništvu.
Primena sankcija, koje bi mogle osetno da potresu srpsku privredu, trebalo je da počne 27. februara, ali su odložene na 28. mart.
Kiril O, kojeg srpska politika naročito ne zanima, kaže da uživa u životu koji danas vodi u Srbiji.
„Imam mnogo prijatelja, naročito među Rusima, radim za rusku firmu - imam svu slobodu koja mi je potrebna, šta više mogu da poželim", kaže.
Mnogo njegovi prijatelji su napustili zemlju.
„Tamo su mi samo roditelji, pa mi je teško i da zamislim kako tamo sada izgleda život ljudi mojih godina".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Љ
dule
Tako da...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar