Duge, hladne švedske noći odložiće vaš put u te krajeve zimi, sem ako ne tražite taj nedostižan luksuz 21. veka – dobar san.
Trajekt se probija kroz zaleđenu vodu Baltičkog mora, dok obilazi stokholmski arhipelag.
Nazivi mesta poput Skarpo, Hjolmo i Jelno ispisani su na crvenim kolibama u nijansi rđe, poređanim do dokovima.
Sufiks „Ö" znači ostrvo na švedskom, slikoviti prikaz zemlje okružene morem na koju pristaju dvoje malih ljudi.
Samo sam se ja iskrcala u Svatsu, jednom od nekoliko ostrva u arhipelagu, gde zimi ima smeštaja.
Probila sam se zavejanom stazom do Skargardshotela, gde su me odveli u kolibu na kraju šume, koja gleda na tamno prostranstvo jezera Svatsfladen.
Osećam kao da nema ničeg daljeg od ovog mesta.
Moja soba je opremljena u skladu sa strogim švedskim minimalizmom: krevet, stolica i stočić pored kreveta.
Bez televizora ili bilo čega što bi moglo da me udalji od netaknutog mira ove sredine.
To mi sasvim odgovora pošto sam ovde prvenstveno došla da spavam.
U vremenu konstantne povezanosti, spavanje je postalo krajnji luksuz i pokrenulo novi trend u putovanjima.
Reč je o spavačkom turizmu, koji nudi nenaspavanim putnicima da biraju hotel na osnovu jastuka koji su u ponudi ili rezervišu mesta u spavačkim odmaralištima daleko od svega.
U ponudi su i aktivnosti koje pospešuju spavanje specijalno osmišljene za goste.
Švedska ima drugačiji, prirodniji pristup spavačkom turizmu, u skladu sa prirodom i tradicionalnijim načinom života.
Na spomen ove skandinavske države, najčešće asocijacije su užurbani gradovi poput Stokholma i Geteborga, gde su svi povezani, ali čim stigne zima Švedska prigrli njenu uspavanu stranu i poziva posetioce da urade isto.
Švedska je idealna lokacija za spavački turiram zbog „obilja prirodnih bogatstava i velikih prostranstava mirne divljine u kombinaciji sa mračnim noćima, hladnim temperaturama i kulturom koja stavlja naglasak na odmor", objašnjava Kristijan Benedikt, istraživač u oblasti spavanja na Univerzitetu u Upsali.
„Studije pokazuju da načini na koji tehnologija negativno utiče na naše živote ima značajne poslednice na san, a provođenje vremena u prirodi je povezano sa boljim mentalnim zdravljem i manje neprospavanih noći", ukazuje.
Kad sam odlučila da to sama isprobam, izabrala sam stokholmski arhipelag, raj za ljubitelje prirode sa više od 30.000 ostrva, među kojima su mnoga nenaseljena.
Svatso je jedno od većih ostrva, ali na njemu živi tokom cele godine samo 65 stanovnika.
Dva sata vožnje trajektom od Stokholma, ovo je popularno letnje izletište, privlači vikendaše i ljude koji poseduju letnjikovce, sa nekoliko restorana i bujnom prirodom, idealnom za šetnju, plivanje, vožnju bicikla i kajaka.
Tokom zimskih meseci, Skarsgard hotel je jedini smeštaj koji je otvoren, a njegove udobne šumske kolibe, udaljene od glavne zgrade u mirnoj pošumljenoj oblasti, nude mir i tišinu koja mi je potrebna, a da ipak nisam potpuno sama u divljini.
Živim u gradu, misli su mi nemirne.
Često se budim više puta noću i ustajem rano, s osećajem da moram da savladam dugu listu obaveza, koja mi ne da da spavam.
Zimi na ostvru nema šta drugo da se radi sem da se šeta, čita ili posmatra ritam dana na drugačiji način nego kada sam okružena blještavim gradskim svetlima.
Svatso bukvalno znači „crno ostrvo", što se odnosi na crno granitno stenovito tlo, iako zimi ovaj naziv može da upućuje na mračno nebo, bez gradskih svetala.
Mrak, dugo smatran metaforom za strah i depresiju, prihvaćen je u ovim nordijskim oblastima.
Još dalje na sever, nalazi se Arktički krug, gde polarna noć obavija zemlju tamom i traje mesecima, a umesto da sede kod kuće, stanovnici stavljaju na glavu lampe i istražuju zavejane staze.
I ja to isto radim, šetam u sumrak preko polja punih ovaca, svinja i koza.
Krećući se uz ivicu šume, spuštam se do obale, gledam kako se sunce spušta u vodu i slušam kako detlić glasno delje stablo i zatim prestaje, kao da je uključen prekidač.
Šuma oko mene postaje potpuno mirna, dok se zemlja sprema za san pod debelim snežnim prekrivačem.
Hotelska sauna je diskretno ušuškana između drveća, a ja privodim dan kraju u tipičnom skandinavskom stilu, oznojivši se i izbacivši sve brige koje bi me držale budnom, a zatim se okrepila u hladnoj vodi.
Posle jednostavne večere, na kojoj se služen stångkorv (švedska kobasica i kelj), sedam pored vatre sa grupom kajakaša, koji su doveslali ovde iz Stokholma.
„Tradicionalno tokom meseci kada ima više mraka, vatra je izvor toplote i svetlosti, ali je i deo večernjeg rituala," kaže mi žena koja se zove Mari.
„Posle večere, ljudi bi se okupili oko vatre, a treptaji plamena bi odagnali sve nedaće radnog dana", objašnjava.
Ima mi smisla.
Zapravo, toliko mi deluje uspavljujuće da sam već oko osam uveče spremna da se povučem u kolibu, gde ću se šćućuriti ispod prekrivača i udobnog vunenog ćebeta i spavati nečuvenih deset sati, probudivši se osvežena da vidim tračak meseca iznad drveća napolju.
Lako je misliti da je nedostatak sna problem 21. veka, ali švedska legenda o Mari ukazuje da je drevno poput šume.
Čudno, mitsko biće za koga kažu da muči ljude dok spavaju, izazivajući strah i stezanje u prsima, Mara je iznedrila reč „noćna mora".
Ali u modernim vremenima, dekoncentracija koju izaziva tehnologija zamenila je mitska bića u sprečavanju sve više i više ljudi da spavaju.
Švedska je jedno od najdigitalizovanih društava u Evropi, objašnjava Tereza Siderkrojc, direktorka u švedskoj Skandik hoteli grupi.
„Mi smo među prvima prigrlili digitalizaciju i naše interesovanje za san, posebno njegov nedostatak, može imati veze sa tim, kao i veća svest o uticaju digitalizacije na naše zdravlje, čemu želimo da se suprotstavimo nizom različitih mera.
„Imamo zamračene sobe, plejliste koje potpomažu san i prostorije za velnes, gde su zabranjeni mobilni telefoni. Ako naši gosti ne spavaju, naš posao trpi posledice, ali i njihovo zdravlje", kaže ona.
Širom sveta, drugi hoteli i oni u gradovima i van njih, pokušavaju da idu dva koraka napred.
Londonski Kadogan hotel ima poseban konsijerž servis za spavanje, osmišljen uz pomoć hipnoterapeuta i eksperta za spavanje Malmindera Gila.
U okviru ovog programa nude i navođenu meditaciju za spavanje.
Mandarin Orijental u Ženevi nudi trodnevni paket u saradnji za privatnom klinikom specijalizovanom za spavanje.
On obuhvata proučavanje spavačkih obrazaca i stvaranje indvidualizovanih programa za odmor.
U Tajlandu, u sred tropskog zelenila, specijalista naturopatije u okviru rezorta Kiva-Som Hua Hin će vas posavetovati o nizu tema od ishrane do hormona koji utiču na biološki ritam.
S druge strane, u hotelu Karilon u Majamiju koriste se elektromagnetni talasi i infracrvena tehnologija kako bi pomogli gostima da zaspu.
„Klijenti su nam se obraćali, tvrdeći da su potpuno iscrpljeni, što je često bila posledica nedostatka sna," kaže Stela Foti, osnivačica kompanije Velbing Eskejps (Wellbeing Escapes).
„Pokušavamo da uključimo elemente lokalnih kultura u naše programe posvećene spavanju. U budističkim zemljama poput Tajlanda i Šri Lanke, nudimo meditaciju i vežbanje svesnosti.
„U Indiji, ajurvedski tretmani koriste lokalno bilje, a u Italiji vođene šetnje kroz vinograde su deo aktivnosti za promovisanje spavanja", nabraja ponude i tretmane.
U Švedskoj, međutim, provođenje vremena u prirodi je osnova spavačkog turizma.
„Moto prirode je da stvari budu jednostavne," kaže Dženi Voker, osnivačica Vokers Nejčurer ( Walkers Naturturer), kompanije posvećene turama u prirodi na zapadnoj obali švedskog arhipelaga.
„Zimi na ogoljenim poljanama u blizini geteburškog arhipelaga je oskudna vegetacija, a breze i borovi su skriveni od jakih zapadnih vetrova.
„Šetnjom po stenama možda naiđete na lučku foku, koja se sunča na grebenu, što je savršena priprema za dobar noćni odmor", priča ona.
U Švedskoj postavljanje spavanja u središte dana počinje u zoru s mogućnošću bavljenja aktivnostima koje će poboljšati san poput planinarenja, kajaka i uživanja u šetnji šumom.
Posle divovskog spavanja, punim energiju doručkom koji se sastoji od muslija, jogurta, džema od brusnica i rolnica sa cimetom kako bi šetala delom staze stokholmskog arhipelaga koji se proteže ostrvom Svatso.
Ova jedinstvena staza, duga 270 kilometara, pruža se duž 20 ostrva od Arhome na severu do Landsorta na jugu.
Staza na ostrvu Svatso, duga 18 kilometara vodi me oko ostrva, pored velikog slatkovodnog jezera i borove šume prekrivene snegom.
Tamo sam videla neobičnu crvenu vevericu, pratila stope jelena i preskočila drvo, koje je malo pre toga glodao dabar.
Ceo dan se pretvorio u divnu šetnju šumom i kada dođe vreme za povratak u moju kolibu, nemam o čemu da mislim, sem da odem na večeru, uživam posle u plamenu vatre i spavam ili "sov gott" kako kažu u zemlji sna.
To sam i uradila.
Deluje da, barem za mene, blage fizičke aktivnosti u mirnom okruženju bez previše smetnji i odlazak u krevet kada je priroda predvidela omogućavaju savršen povratak u biološki ritam.
„Spavačka odmarališta ne pomažu ljudima samo da zaspe dok su na odmoru.
„Cilj je da se omogući opušten, celokupni i lični pristup, koji će vas uvesti u san, stvoriti nove navike buđenja, što će dovesti do dalekosežne promene.", kaže Foti.
Misliću o tome kada se naspavam.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar