Sa kakvim se preprekama suočava evropski mirovni plan za Ukrajinu

Kojim god rečima je definisan plan proistekao iz samita 19 uglavnom evropskih lidera u Londonu u nedelju – obustava vatre, primirje ili mirovni plan – izazovi koji mu predstoje su ogromni.

Britanski premijer Kir Starmer, zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nada se da je to plan koji će na kraju doneti trajni mir Ukrajini.

U njegovom središtu nalazi se ono što Kir naziva „koalicijom voljnih" – onih koji će pomoći da se garantuje mir u slučaju postizanja sporazuma.

Ali kakve su sve prepreke na tom putu – i koliko lako mogu da se premoste?

• Vikend burnih razgovora - gde su sada Zelenski, Tramp i Evropa
• Zelenski kaže da se odnosi sa Amerikom mogu spasiti, podrška lidera EU
• 'Evropa uz Kijev', poručili lideri sa Samita o Ukrajini u Londonu

Da li Evropa može da sastavi dovoljno velike snage za odvraćanje?

Prvo, mogu li smanjene evropske vojske i poluprazni arsenali da obezbede bilo šta približno značajnim snagama za odvraćanje koje bi bile razmeštene po Ukrajini?

Koje će zemlje, sem Velike Britanije i Francuske, biti voljne da pošalju snage u jedan tako neizvestan scenario imajući u vidu sumnje u američku podršku?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da bi im bile potrebne međunarodne snage od i do 200.000 trupa kako bi održale primirje duž linije kontakta duge 960 kilometara između dve sučeljene vojske, ruske i ukrajinske.

Iako je ta cifra krajnje optimistična, ukrajinski lider je u pravu kad procenjuje koliko bi ih tačno bilo potrebno kao dovoljan faktor odbijanja za bilo kakve buduće ruske upade.

U realnosti, Evropa će imati problema da pronađe čak i trećinu od tog broja, toliki je efekat decenija redukovanja njihovih vojski, godinama nakon što je trebalo da isteknu dividende post-hladnoratovskog mira.

Vazduhoplovne snage bile bi tu ključne.

I za ono što je poznato kao ISR [obaveštajni rad, nadzor i izviđanje], i za odbijanje bilo kakvih potencijalnih budućih ruskih upada.

Nema svrhe imati brigadu britanskih trupa razmeštenih po delu dogovorene linije primirja ako hiljade ruskih trupa i oklopnih vozila mogu da prođu kroz rupu 150 kilometara dalje i da nema odgovarajućih sredstava za njihovo odbijanje.

SAD imaju ogromne sposobnosti SIGINT-a, „obaveštajnih informacija dobijenih iz signala", kao i u točenju goriva iz vazduha, bez čega bi čisto evropske snage imale velikih problema.

Skorašnji izveštaj londonske ekspertske grupe Međunarodni institut za međunarodne odnose (IISS) naveo je:

„Evropska zavisnost od vojnih sposobnosti Vašingtona, naročito kritičnih osposobljivača kao što su ISR i točenja goriva u vazduhu, učinila bi postizanje 'samostalnosti' velikim izazovom bez krupnih ulaganja u te oblasti."

Nadalje se kaže: „SAD takođe obezbeđuje više od polovine svih NATO borbenih lovaca i letilica za kopnene napade."

Ukratko, sastavljanje kredibilnih snaga za odbijanje kako bi se zaštitila Ukrajina predstavljalo bi ekstreman izazov, a možda bi čak bilo i nemoguće, bez američke vojne podrške.

Može li Tramp da se ubedi da pruži američku podršku?

Donald Tramp voli da kaže da ne započinje ratove, on ih zaustavlja.

Poslednje što želi u ovom trenutku je da obeća američke borbene trupe i vazduhoplovne snage za načelno nestabilnu liniju pomirenja koja ima potencijal da eksplodira u aktivni rat koji bi u sebe uvukao NATO trupe.

Umesto toga, on je nagovestio vlastiti preferirani način za okončanje ovog rata, a to je postizanje direktne pogodbe sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, jedan na jedan.

Cilj Kira za Evropu je da osmisli kredibilan predlog za primirje koji potom može biti predstavljen predsedniku Trampu u nadi – i stavio bih naglasak na reč „nada" – da on tada pristane da pruži američku vojnu podršku.

Za sada, to izgleda malo verovatno.

Hoće li Rusija to prihvatiti?

Zašto bi, za ime sveta, to učinila? – rekli bi neki.

Njene kopnene trupe dobijaju rat na bojištu, doduše po jezivu cenu u ljudskim životima, a Ukrajina je upravo praktično izgubila najvećeg saveznika u ovom ratu: SAD.

Bez američke vojne podrške, Ukrajina će imati velikih problema da odbije prodiruće ruske trupe na istoku i jugoistoku.

Bez američkih raketa patriot, njeni gradovi će biti još ranjiviji na ruske masovne raketne napade.

Predsednik Putin oduvek je jasno stavljao do znanja da neće prihvatiti prisustvo trupa zemalja članica NATO u Ukrajini.

Sad kad praktično ima saveznika u Beloj kući, još je manje verovatno da će odustati od te tačke ukoliko predsednik Tramp ne bude mogao da mu ponudi neki krupan podsticaj zauzvrat.

Suština u svemu ovome je da Kremlj nije odustao od maksimalističkih ciljeva za Ukrajinu, a to je da na kraju vrati čitavu zemlju u orbitu Moskve, zamenivši Zelenskog poslušnom, pro-ruskom marionetom.

U najmanju ruku, malo je verovatno da će on popustiti po pitanju suštinskog zahteva da se Ukrajina trajno odrekne ne samo teritorija koje Rusija već okupira – u Hersonskoj, Zaporoškoj, Donjeckoj i Luganskoj oblasti – već i da se oprosti od obližnjih gradova Hersona i Zaporožja, prisilivši stotine hiljada ukrajinskih građana u beg ili da postanu Rusi.

• Rozenberg: Putin može da sedi i gleda razvoj događaja između Amerike i Ukrajine
• Uloga odeće Zelenskog u raspravi u Ovalnoj sobi
• Tramp razmišlja kao Putin: Da li prisustvujemo kraju liberalnog poretka

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk