Zahtevna druga faza primirja u Gazi oduvek se nalazila pod znakom pitanja; trenutno deluje kao da je mrtva u trenutku kad je trebalo da započne.
Vlada sve veća zabrinutost da će se rat vratiti na ovu opustošenu teritoriju, produbljujući tešku patnju Palestinaca i ugrožavajući živote preostalih talaca u rukama Hamasa.
Izrael, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, kaže da sada postoji novi dogovor, pošto je prva faza sporazuma istekla u nedelju.
I on je zaustavio svu humanitarnu pomoć za Gazu sve dok Hamas ne prihvati tu novu verziju.
„Teško kršenje dogovora", glasila je oštro formulisana reakcija Kaira.
Egipat, kao i Katar, dva arapska posrednika u ovom procesu zajedno sa SAD, takođe su optužili Izrael za kršenje međunarodnog humanitarnog prava „koristeći hranu kao oružje rata".
Prema uslovima sporazuma, u Gazu je svakodnevno trebalo da uđe 600 kamiona sa ključnom humanitarnom pomoći – a ogroman broj jeste prošao u 42 dana prve faze.
Došlo je i do horskih glasnih kritika iz drugih arapskih država, baš kao i humanitarnih lidera.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš, koji je u utorak stigao u Kairo na hitan arapski samit o obnovi Gaze, zatražio je „momentalni" nastavak pomoći.
On je pozvao „sve strane da ulože svaki napor da spreče povratak na neprijateljstva".
Prema sporazumu, koji je na snagu stupio 19. januara, ovo je nedelja kada je Izrael trebalo da povuče trupe sa Filadelfijskog koridora duž granice između Gaze i Egipta, a pregovori za okončanje rata da se pojačaju, vrate svi preostali taoci i oslobodi još palestinskih zatvorenika u razmeni.
Ali izraelski premijer Benjamin Netanjahu kaže da je američki izaslanik Stiv Vitkof smislio novi plan.
Vitkof još nije izneo taj predlog, ali je Netanjahu rekao da bi prva faza primirja bila proširena za još 50 dana, tako da pokrije islamski sveti mesec Ramazana i jevrejski praznik Pashu, baš kao i da bi mogli da se nastave pregovori.
Hamas bi, u zamenu, odmah pustio polovinu preostalih talaca, prema Netanjahuu.
Izrael kaže da je u zarobljeništvu još njih 59, a da se veruje da je živo i „do njih 24".
U ponedeljak je Hamas osudio ovu iznenadnu izmenu kao „očigledan pokušaj Izraela da zaobiđe sporazum i izbegne ulazak u pregovore za drugu fazu".
Grupa smatra taoce svojim najvažnijim adutom u pregovorima i učiniće sve što može da ih zadrži sve dok se ovaj aktuelni sukob ne okonča pod uslovima koje je spremna da prihvati.
Dan ranije, egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati je istakao: „Ne postoji alternativa verodostojnoj i potpunoj primeni onoga što je potpisano u januaru od svih strana."
Izraelski mediji objavili su izveštaje o egipatskom predlogu da Hamas pusti tri živa taoca i posmrtne ostatke još tri u zamenu za dvonedeljni produžetak primirja i izraelsko povlačenje sa Filadelfijskog koridora, kao i sa glavnog severno-južnog puta Salah-al-Din.
Ali arapski diplomata sa uvidom u pregovore rekao je da se oni još nisu nastavili u Kairu, „mada su tehnički timovi u stalnom razgovoru".
Oduvek se očekivalo da će doći do opasnog zastoja u ovoj tački.
Primarni cilj premijera Netanjahua oduvek je bio da „uništi" Hamasovu vojnu snagu i političku moć.
Njihove izuzetno koreografisane ceremonije i demonstracija sile tokom oslobađanja talaca razgnevili su Izraelce i potcrtali da, iako značajno oslabljen, Hamas i te kako i dalje vodi reč u Gazi.
Arapski diplomatski izvori kažu da iako je Hamas prihvatio da neće učestvovati u upravljanju Gazom jednom kad se rat okonča, on se neće odreći onoga što je preostalo od njegovog uticaja.
To je neprihvatljivo za Izrael, i za njegovog najvažnijeg saveznika, Ameriku.
U nedelju je američki Savet za nacionalnu bezbednost dao punu podršku izraelskom „sledećem koraku".
On je kategorički okrivio Hamas, rekavši da je grupa „pokazala da je više ne zanima primirje kroz pregovore".
U video obraćanju, premijer Netanjahu opisao je predsednika Donalda Trampa kao „najvećeg prijatelja kog je Izrael ikada imao u Beloj kući".
Ali izraelski mediji kažu da Vašington takođe vrši pritisak na izraelskog lidera da ne otpočinje ponovo borbe.
Takva vrsta zavrtanje ruke naširoko se smatra glavnim razlogom za postizanja sporazuma čak i pre nego što je Trampov tim ušao u Belu kuću 20. januara.
Pritisak raste i od Izraelaca koji su sve željniji da vide da se svi taoci vrate kući.
U nedelju uveče, stotine demonstranata probile su policijske barikade ispred premijerove rezidencije u Jerusalimu.
Američki predsednik, koga njegove pristalice hvale kao „najboljeg mirotvorca na svetu", mogao bi još jednom da oblikuje parametre rata ili mira.
U međuvremenu, obe strane se spremaju da nastave borbe dok vagaju opcije za ostvarivanje mira pod vlastitim uslovima.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar