„Kasiba", koja ne govori i koja nije imala porodicu da se zauzme za nju, bila je jedna od stotine pogrešno zatvorenih pacijentkinja u Velikoj Britaniji.
Autistična žena sa poremećajem učenja bila je pogrešno držana zatvorena u bolnici za mentalno zdravlje 45 godina, počev od njene sedme godine, saznaje BBC.
Žena, za koju se veruje da je poreklom iz Sijera Leona, i koja je dobila ime Kasiba od lokalnih vlasti da bi joj se zaštitio identitet, takođe je bila držana sama u dugoročnoj segregaciji 25 godina.
Kasiba ne priča i nije imala porodicu koja bi se zauzela za nju.
Klinička psihološkinja ispričala je za Fajl on 4 istražuje kako je započela devetogodišnju sudsku borbu za njeno oslobađanje.
Ministarstvo zdravlja i socijalne nege reklo je za BBC da je neprihvatljivo da toliko mnogo osoba sa invaliditetom bude i dalje držano u bolnicama za mentalno zdravlje i reklo da se nada da će reforme Zakona o mentalnom zdravlju sprečiti njihovo neodgovarajuće zatvaranje.
Više od 2.000 autističnih ljudi i onih sa poremećajem učenja i dalje se drže zatvoreni u bolnicama za mentalno zdravlje u Engleskoj – među njima i oko 200 dece.
Godinama je vlada obećavala da će većinu njih prebaciti na negu zajednice, zato što ne pate ni od kakvih mentalnih bolesti.
Vlada je obećala da će preduzeti mere nakon što je BBC-jeva tajna istraga iz 2011. obelodanila kriminalno zlostavljanje ljudi sa poremećajem učenja u privatnoj bolnici Vinterborn Vju nadomak Bristola.
Ali ciljevi iz 2014, 2019. i 2024. nisu bili ispunjeni – baš kao ni jedan od pre samo nekoliko nedelja.
„Stotine ljudi i dalje propada, zatvoreno, a trebalo je da budu oslobođeni i trebalo je da primaju pomoć u zajednici, zato što nismo videli obećani napredak", rekao je Den Skorer, šef politike i javnih poslova u dobrotvornoj organizaciji Menkep.
Doktorka Petsi Strejt saznala je za Kasibino zatvaranje 2013. godine dok je bila klinička psihološkinja početnica koja je radila rutinsku proveru njene nege.
Ali biće joj potrebno čak devet godina da je oslobodi.
„Nisam videla da bilo ko živi u situaciji u kojoj je ona živela. A mislim da je stvarno šokantno to što je sve bilo legitimizovano", rekla je doktorka Strejt za BBC.
Ona je rekla da je naizgled legitimno bolničko okruženje maskiralo realnost da je Kasiba bila „zatvorena ponekad više od 23 sata dnevno".
Vrativši se na lokaciju bolnice – koja ne može biti imenovana da bi se zaštitio Kasibin identitet – doktorka Strejt je ukazala na rupu u ogradi.
Ona je bila izrezana, rekla je ona, da bi Kasiba mogla da gleda ljude koji prolaze pored iz spoljnog prostora zaključanog aneksa u kom je držana.
Veruje se da je Kasiba, koja je sada u pedesetim, prokrijumčarena iz Sijera Leona pre nego što je imala 5 godina.
Živela je neko vreme u dečjem domu, ali je taj smeštaj bio ukinut i kad je imala 7 godina, premeštena je u bolnicu za dugi smeštaj.
Doktorka Strejt je rekla da je osoblje opisalo Kasibu kao „opasnu" i „kopačicu očiju".
Ona je pronašla jedan jedini incident u dosijeu koji je navodno doveo do ovih optužbi za nasilje.
Decenijama ranije, kad je Kasiba imala 19 godina a pre nego što je bila smeštena u dugogodišnju segregaciju, oglasio se protivpožarni alarm i zaključano odeljenje je bilo evakuisano.
Kasiba je bila uznemirena i, u opštoj konfuziji, prišla joj je druga pacijentkinja.
Ona ju je ogrebala, izazvavši posekotinu na njenom oku.
„I tako se od tada uvek govorilo o tom incidentu, 'ona je kopačica očiju i nanela je velike povrede toj drugoj osobi'", rekla je doktorka Strejt.
Ali „naprosto nije zvučalo istinito", rekla je ona, da sredovečna žena sa poremećajem učenja koja je živela u bolnici decenijama može da bude toliko opasna.
Posle više meseci rada, doktorka Strejt je podnela izveštaj na 50 strana Kemdenskom savetu – lokalnim vlastima na severu Londona koje su prvobitno smestile Kasibu u bolnicu.
Doktorka Strejt je rekla da je već bilo prihvaćeno da Kasiba nema mentalnu bolest a njen izveštaj je zaključio da ona nije opasna i da je bezbedno da živi u zajednici.
Tim zdravstvenih i profesionalaca socijalne nege potom je osnovan 2016. godine, nazivajući sebe „odbor za bekstvo".
Njihova misija bila je da oslobode Kasibu.
Lusi Danstan, iz organizacije za prava ljudi sa invaliditetom Menjamo naše živote (Changing Our Lives), bila je imenovana za Kasibinu nezavisnu zastupnicu i da izgradi ubedljive argumente zašto je za nju bezbedno da napusti bolnicu.
Ali Kasibino oslobađanje mogao je da odobri samo Sud zaštite, koji donosi odluke za ljude koji nemaju mentalnu sposobnost da je donesu sami za sebe.
Danstan je rekla da kad je prvi put upoznala Kasibu, bolničko osoblju ju je naprosto predstavilo kao „kopačicu očiju".
Ona kaže da se seća kako je gledala Kasibu kroz prozorčić na vratima koja su je držala zatvorenom.
„Samo je ležala na divanu. Bila je to veoma prazna prostorija. Njen život je bio potpuno ogoljen", rekla je ona.
Proći će šest godina otkako je prvi put srela Kasibu pre nego što Danstan dobije poziv da joj saopšti da je Sud zaštite doneo odluku da može da napusti bolnicu.
„Plakala sam. Radost. Olakšanje. Divljenje prema njoj. Ponos", rekla je ona.
„Nisam važna ja i šta smo mi uradili, već šta je ona uspela i da im je pokazala."
Sada Kasiba živi u zajednici uz pomoć radnika za podršku, koji joj se obraćaju i komuniciraju sa njom nežnim dodirima, gestovima i jasnim jezikom.
Njen care manager kaže da voli modu, ponosna je na svoj novi dom i uživa u društvenim interakcijama.
„Ima potpuno neverovatan smisao za humor. Ona je jedno predivno ljudsko biće", kaže manager.
„Nakon otprilike dve nedelje rada ovde, prišla mi je i zagrlila me. To nije kopačica očiju, znate."
Predlog zakona o mentalnom zdravlju koji trenutno prolazi kroz parlament značiće da autistične osobe i oni sa poremećajem učenja u Engleskoj i Velsu, koji nemaju stanje mentalnog zdravlja, neće više moći da se zadržavaju na lečenju.
Ali vlada je rekla da neće uvesti nikakve promene sve dok ne bude bila zadovoljna da postoji dovoljno alternativne podrške u zajednici.
A to će i dalje omogućiti da ljudi budu zadržavani u bolnici legalno i d 28 dana radi procene.
Džes Mekgregor, izvršna direktorka za odrasle i zdravlje u Kemdenskom savetu, rekla je da je „tragedija" što je Kasiba provela veći deo života zatvorena u bolnici.
„Lično mi je veoma žao", rekla je ona.
„Nije trebalo da iskusi ono što je iskusila.
NHS-ov trust za mentalno zdravlje, koji ne može biti imenovan da bi se zaštitio Kasibin identitet, rekao je da ni u jednom trenutku nije dovedena u pitanje nega koju je pružao, a uslugu je Komisija za kvalitet nege ocenila kao izvanrednu.
Trust je rekao za Fajl on 4 istražuje da svako za koga se proceni da mu je potrebna dugoročna segregacija ima samoodrživ posed sa vlastitom spavaćom sobom, kupatilom, dnevnom sobom i vrtom.
Trust je rekao da od 2010. godine radi sa lokalnim vlastima na ostvarivanju planova za pružanje podrške otpuštanju svih dugoročnih stanovnika radi adekvatnije nege, gde god je moguće u okviru zajednice, ali je rekao da su u tome bili sprečeni sudskim slučajem koji su pokrenule porodice drugih pacijenata.
On je rekao da je osoblje potom radilo neumorno godinama pružajući podršku lokalnim zajednicama da neophodna pomoć krene da se sprovodi u zajednici i da su uspešno zatvorili službu 2023. godine.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar