Čitavu istoriju popularne muzike moguće je svesti na tri-četiri akorda, ali samo retki umeju da ih slože tako da u poznatom ambijentu otvore čitav novi svet.
Među takvim čarobnjacima jugoslovenskog rokenrola je Vlada Divljan, koji je preminuo 2015. godine.
Njegove nežne ljubavne pesme, svetlosnim godinama daleke od uobičajeniih, zavodile su slušaoce, a ideološki provokativne ideje pretapao je u iščašene zvučne eksperimente.
Većina pesama na ploči Odbrana i poslednji dani, u mnogim izborima najbolji album jugoslovenske popularne muzike, nosi njegov potpis.
Slušajući zaigrane verzije pesama poput Ivinog voza i Cice iz Grivca, koje je snimio sa Srđanom Gojkovićem Giletom (Električni orgazam), generacije dece su zavolele rokenrol.
Umeo je i da napiše čistokrvni narodnjak, a pamtile su se pesme koje su izvodili glumci u filmovima Kako je propao rokenrol i Crni bombarder.
Diplomirao je geologiju, bio beskrajno duhovit i mogao je još puno toga da stvori, kažu njegovi prijatelji koji za BBC na srpskom govore o njima omiljenim pesmama Vlade Divljana.
Kasna je jesen 1981. godine.
Prošlo je više od godinu dana od smrti doživotnog predsednika Jugoslavije, Josipa Broza Tita, jedna era se završila i brojne krize polako počinju da se ispoljavaju u društvu.
Ali kultura sfera, pogotovu muzička, rađa razbujane sveže i intrigantne ideje.
Ohrabreni uspehom prvog Mini LP-ja i kompilacijom Paket aranžman sa Električnim orgazamom i Šarlom akrobatom, kasnije proglašenom za antologijsko izdanje beogradskog novog talasa, petorica momaka okupljenih u grupi Idoli koju autorski predvode Srđan Šaper i Vlada Divljan, eksperimentišu u studiju Radio Beograda.
Album koji pripremaju nosi isti naziv kao roman Odbrana i poslednji dani Borislava Pekića, u tom trenutku disidentskog pisca u egzilu u Londonu.
Omot je slika tkanine sa ikonom Svetog Nikole, koju je fotografkinja Goranka Matić snimila u Narodnom muzeju u Beogradu, a naziv grupe i pesme ispisani su ćirilicom nalik slovima korišćenim u Miroslavljevom jevanđelju.
Vizantijsko pojanje na repetitivnu bas liniju u pesmi o muškarcu „koji bi želeo biti ta devojka" (Moja si), sintizajzeri poput balalajke (Rusija), reski gitarski rifovi (Jedina), višeglasje i krici (Nemo), ali i nežne melodije u Hajde, sanjaj me sanjaj i Nebeskoj temi obeležile su zvuk ovog albuma.
„Naježio sam kad sam čuo stih 'htela je da sviramo, ja i moji Idoli', tu nema bombastičnih reči, sve je najnormalnije, a tako je slikovito, kao da ti se odvija film u glavi," seća se koncerta Idola u zagrebačkom klubu Kulišić, gitarista Mladen Maks Juričić i kasniji Divljanov saradnik.
Prijateljstvo između dva muzičara započelo je 1980. na Subotičkom omladinskom festivalu, gde je Juričić nastupao sa zagrebačkom grupom Film.
„Vidiš nešto dobro, poželiš da i ti budeš tako dobar," govori on o konkurenciji beogradskih i zagrebačkih novotalasnih grupa.
Posle raspada Idola polovinom 1980-tih, putevi su im se ponovo ukrstili u grupi L'Cinema, a njihova saradnja u okviru grupe Ljetno kino stekla je najveću popularnost.
„Tu vokali dominiraju, nema lupanja i glasnog zvuka, ali ima gruva," opisuje Juričić zvuk zabeležen na mini albumu Četiri godišnja doba (2012) koji je snimio s Divljanom.
Nebesku temu su izvodili u novom aranžmanu, a Juričić priznaje da bi se i tada „svaki put naježio".
Probe s bendom su bile „opšte veselje", a Divljan je pozitivan stav zadržao do samog kraja.
„Imali smo koncert u Tvornici u Zagrebu, a on je sutradan otišao na operaciju," kaže Juričić.
Snimak tog koncerta je objavljen na albumu Live in Tvornica kulture (2015).
Deset godina posle Divljanove smrti Juričić objavljuje pesmu Hej druže, kako si u okviru projekta Plesač sporog tempa.
„Kad je Vlada otišao, ja bih izvodio njegove pesme i shvatio sam moram da napravim moje pesme, a pitao sam se o čemu da pevam.
„Želeo sam da simbolički pokušam da se odužim za ono što mi je dao," kaže.
Divljan je često govorio da mu je Rusija najdraža pesma koju je napisao.
Njegovom interesovanju za zvuke sa istoka svedočio je jedan od najstarijih prijatelja, glumac Svetozar Cvetković.
„Ne sećam se kad smo se upoznali, on je rođen u maju, ja u junu i naše majke su išle kod istog doktora, a imam i sliku gde dve šestomesečne bebe sede u dupku jedna pored druge", priča Cvetković.
Na porodičnim druženjima, Cvetkovićev otac bi ponekad svirao gitaru, a jednom je zvuk ovog instrumenta iznenadio Divljana i njegovog tadašnjeg najboljeg druga iz gimnazije, Srđana Šapera.
„Objasnio im je da je to ruski štim."
Cvetković je išao u muzičku školu, a Divljan je sa prijateljima iz zgrade, basistom Zdenkom Kolarom i bubnjarem Božom Jovanovićem osnovao grupu Zvuk ulice.
„I moji i njegovi roditelji su reagovali na pesmu Retko te viđam sa devojkama, ali nama je to bilo neverovatno zabavno."
Družili su se kasnije u Beču, gde se Divljan nastanio u poslednjoj fazi života, „u ulici u kojoj je živeo Sigmund Frojd", a Cvetković je često gostovao sa pozorištem Atelje 212.
„Dolazio je na predstave, često smo pričali o muzici, evo i sad gledam neke zvučnike koje sam baš želeo da imam, pa mi ih je poslao iz Londona, u trenutku kada se početkom devedestih ovde situacija zakomplikovala."
Prijateljstvo su zaokružili na „ruski način", jer u trenutku kada je saznao za Divljanovu smrt gostovao je s predstavom Čarobnjak u gradu Čeljabinsk na Uralu.
„Ostala mi je Rusija u ušima", kaže Cvetković.
Iako danas slavljen, album Odbrana i poslednji dani naišao je uglavnom na nerazumevanje kada je objavljen 1982.
„Remek delo" usamljeno je tvrdio Predrag Popović, kritičar tada uticajnog muzičkog časopisa Džuboks.
Subverzivnost Idola je zbunjivala mnoge koji su se pitali da su članovi grupe „ljudi iz naroda ili ljudi koji se podsmevaju narodu".
„Idoli su bili posebni, imali su montipajtonovski pristup našoj sredini, nekakav sofisticirani kemp, a melodije su Vladu vinule u jednu sferu, gde ga možemo porediti s Polom Mekartnijem iz Bitlsa," kaže Popović za BBC na srpskom.
Zato izdvaja Hajde, sanjaj me sanjaj kao jednu od „najtananijih kompozicija Idola".
„Prava saradnja između njega i Šapera, pesma je neverovatna.
„Velika stvar, naročito što je Vlada napravio napor i odsvirao je s malo trapavosti, to podcrtava krhkost tog trenutka."
Iz kritičarskih voda Popović je otišao u London, gde je otvorio softversku kompaniju, a sa Divljanom je kasnije postao i prijatelj.
Opisuje ga kao „višedimenzionalnog genija, čoveka poput kompleksnog objekta od koga se odbija božanska svetlost".
Kada je čuo Spori bluz sa instrumentalnog, gotovo elektronskog albuma Tonzentrale, zvao je Divljana da mu kaže da je pesma savršena.
Bio je jedan od producenata dokumentarca Nebeska tema o Divljanu, a uskoro će biti objavljena i njegova biografska knjiga o ovom muzičaru.
„On je heroj našeg vremena, ne samo kao autor, već kao osoba koja obeležila jednu epohu radom i pojavom i integritetom," kaže on.
Posle raspada grupe Idoli 1984. Divljan je s pijanistom Aleksandrom Šandorovim snimio album Tajni život A.P. Šandorova.
„Ta ploča je jedna od najpotcenjenijih u jugoslovenskoj muzici, ona i danas zvuči sveže, a nikad nije dobila zasluženi publicitet i pažnju publike i kritike, nećeš je naći na listama, a ustvari je velika ploča," tvrdi Goran Vasović, frontmen grupe Eva Braun.
Njemu najdražu Više nisam tu opisuje kao „predivnu ljubavnu pesmu, razoružavajuće melodije".
„Zaljubio sam se prvi put kada sam čuo, a ljubav i dalje traje posle 40 godina, ponekad je sviram sam na akustičnoj gitari," kaže uz osmeh.
Divljana je upoznao na promociji albuma Eve Braun Pop music 1995, a inicijalnu tremu dugogodišnjeg fana odagnao je dečački šarm muzičara kome se divio.
„Odmah sam mu predložio da snimimo obradu Hajde, sanjaj me sanjaj, a on je pristao", seća se Vasović.
Divljana poredi sa Polom Mekartnijem, a doprinos albuma Odbrana i poslednji dani jugoslovenskoj muzici vidi u zaraznim melodijama.
„Fascinantno mi je što diveći se konceptu i produkciji, ljudi stavljaju u drugi plan da je ta ploča je prepuna apsolutno fantastičnih melodija, to je nit tog albuma."
„Bezupešno pokušavam da ga imitiram," kaže Vasović.
Divljan je početkom 1990-tih emigrirao u Australiju, gde se bavio filmskom muzikom i dizajnom zvuka.
Na scenu tada smanjene domovine vratio se 1996. kada je s prijateljima muzičarima okupljenim u Old Stars bend snimio živi album Odbrana i zaštita.
Autorski album ove postave Sve laži sveta objavljen je 2000. godine.
Na njemu je i Moj grad, najdraža pesma pevačice Bojane Vunturišević.
„Volim Vladinu setu, njegovu ljubav prema ruskoj muzici koja se u ovoj pesmi posebno čuje u refrenu."
Prvi susret s njim na je kaseta Rokenrol za decu na rođendanu njene drugarice Mime.
„Ona je punila pet, a ja sam imala četiri godine i otkidale smo na Cicu iz grivca i Jucu i kucu."
Divljana je upoznala na Šabačkom letnjem festivalu 2010, gde je nastupala s bendom Svi na pod.
Kasnije su zajedno snimili pesmu Zvuk ulice, nazvanu po Divljanovom bendu s kraja sedamdesetih i posthumno objavljenu Neposlušna građanka.
Kada joj dana dođe u misli i poželi „da je tuga dotuče" pusti pesmu Ja je zovem meni da se vrati u izvedbi Jahije Gračanlića iz filma Šest dana juna.
Divljana nema već deset godina, a mnogi ljudi koji ga nisu poznavali, već samo voleli njegove pesme „mogu naslutiti koliko je on dobar čovek", kaže Maks Juričić.
„Bio je duhovit i prefin, redak slučaj da se ličnost spoji s delom, često genijalne stvari rade nemogući ljudi."
Za svakog je imao je specijalni nadimak, koji je sam izmislio, a prijateljima je spremao posebne poklone, kaže Predrag Popović.
„Osećaj kao njegov poznanik ili prijatelj da samo za njega postojiš, to nema puno ljudi, to je dragoceno, nisam sreo nikoga, ko je imao to iskustvo, da ga se ne seća u najlepšem svetlu."
Iako različtih generacija, Vunturišević kaže da je Divljan njen „najbolji drug iz pedeset osme".
„Pamtim ga i kao dobrog druga na moru u Rovinju, kao najboljeg tatu i najboljeg supruga.
„Pamtim ga i kao tvorca urnebesno smešnih pesama koje nikada nije snimio, ali ih je često pevao svojim prijateljima. 'Muvo, muvo, ti što letiš visoko. Muvo, muvo, pozajmi mi oko'".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar