Kada je Džang Đunđje imao 17 godina, odlučio je da protestuje ispred njegovog univerziteta zbog pravila koje je donela kineska vlada. Nekoliko dana kasnije, smešten je u psihijatrijsku bolnicu gde je lečen od šizofrenije.
Đunđje je jedan od desetine ljudi za koje je BBC otkrio da su odvođeni u medicinske ustanove nakon što su protestovali ili se žalili vlastima.
Mnogi sa kojima smo razgovarali morali su da piju antipsihotike, lekove za lečenje šizofrenije, a neki su dobili i elektrokonvulzivnu terapiju (elektrošok), protiv njihove volje.
Decenijama postoje izveštaji da se građani koji izražavaju neslaganje u Kini smeštaju u bolnice, koje služe kao vrsta pritvora, i to zaobilazeći pravni postupak, a jedan od vodećih advokata u Kini kaže za BBC da je broj ovakvih slučajeva u porastu.
Đunđje tvrdi da su ga bolnički radnici vezali i tukli pre nego što su ga prisilili da uzima lekove.
Njegova agonija počela je 2022. godine, nakon što je protestovao protiv strogih mera zaključavanja u Kini.
Kaže da su ga njegovi profesori primetili samo pet minuta nakon što se pridružio protestu i da su obavestili njegovog oca koji ga je odveo u zavičaj, u porodični dom.
Kaže da je njegov otac pozvao policiju, i da su ga sledećg dana, na njegov 18. rođendan, dvojica muškaraca odvezla do objekta za koji su tvrdili da je centar za testiranje na korona virus, ali se ispostavilo da je to zapravo bolnica.
„Lekari su mi rekli da imam veoma ozbiljnu mentalnu bolest… Zatim su me vezali za krevet.
„Medicinske sestre i lekari su mi stalno ponavljali da, zbog mojih stavova o partiji i vladi, mora da sam mentalno oboleo.
„Bilo je zastrašujuće", kaže on za BBC svetski servis.
Tamo je proveo 12 dana.
Đunđje veruje da je njegov otac osećao pritisak da ga preda vlastima, jer je radio za lokalnu upravu.
Samo nešto više od mesec dana nakon što je pušten iz ustanove, Đunđje je ponovo uhapšen.
Za kinesku Novu godinu je napravio vatromet i to snimio, čime je prekršio zabranu paljenja pirotehničkih sredstava (meru uvedenu radi borbe protiv zagađenja vazduha).
Taj snimak je neko postavio na internet, a policija je uspela da ga poveže sa njim.
Optužen je za „izazivanje svađa i nereda", što je optužba koja se često koristi za ućutkivanje onih koji kritikuju kineske vlasti.
Đunđje kaže da je ponovo bio prisilno smešten u bolnicu, u kojoj se proveo više od dva meseca.
Nakon što je otpušten, dobio je recept za antipsihotike.
Taj reecept, koji smo videli, bio je za lek aripiprazol, koji se koristi za lečenje šizofrenije i bipolarnog poremećaja.
„Zbog leka sam osećao da mi je u glavi haos", kaže on, dodajući da je policija dolazila u njegovu kuću da proverava da li uzima terapiju.
Strahujući da će biti smešten u bolnicu po treći put, Đunđje je odlučio da napusti Kinu.
Rekao je roditeljima da se vraća na fakultet i spakovao je stvari, ali je zapravo pobegao na Novi Zeland.
Nije se oprostio ni od porodice ni od prijatelja.
Đunđje je jedan od 59 ljudi za koje je BBC dobio potvrde, bilo razgovorom sa njima ili njihovim rođacima, ili pregledom sudskih dokumenata, da su bili smešteni u bolnice zbog mentalnog zdravlja nakon protesta ili opiranja vlastima.
Kineska vlada je priznala da postoji ovaj problem.
Naime Zakon o mentalnom zdravlju iz 2013. godine kaže da je lečenje osobe koja nije mentalno obolela nezakonito, i trebalo je da zaustavi ovakve zloupotrebe.
U zakonu se takođe izričito navodi da prijem u psihijatrijsku ustanovu mora biti dobrovoljan, osim ako pacijent predstavlja opasnost po sebe ili druge.
Međutim, broj ljudi koji su protiv svoje volje zadržani u psihijatrijskim bolnicama nedavno je porastao, poznati kineski advokat kaže za BBC svetski servis.
Huang Sjuetao, koji je učestvovao u izradi zakona, kaže da su za to krivi slabljenje civilnog društva i nedostatak mehanizama uzajamne kontrole.
„Video sam mnogo ovakvih slučajeva.
„Policija želi moć, a istovremeno izbegava odgovornost", kaže on.
„Svako ko poznaje slabosti ovog sistema može da ga zloupotrebi".
Aktivista po imenu Đje Liđjen rekao nam je da je lečen od mentalne bolesti bez pristanka 2018. godine.
Liđjen kaže da je uhapšen zbog učestvovanja u protestu kojim su radnici fabrike zahtevali bolje plate.
Tvrdi da ga je policija ispitivala tri dana pre nego što su ga odveli u psihijatrijsku ustanovu.
Kao i Đunđje, Liđjen kaže da su mu prepisani antipsihotici koji su narušili njegovo kritičko razmišljanje.
Nakon nedelju dana u bolnici, odbio je da uzima dalju terapiju.
Posle sukoba sa osobljem i optužbi da pravi probleme, Liđjen je podvrgnut elektrokonvulzivnoj terapiji, koja podrazumeva propuštanje određene količine struje kroz telo pacijenta da bi se izazvale konvulzije.
„Imao sam bolove od glave do pete.
„Činilo se kao da celo moje telo nije moje.
„Bilo je zaista bolno.
„Jedan elektrošok, pa pauza. Uključe ga, pa ga isključe.
„Nekoliko puta sam se onesvestio.
„Imao sam osećaj da umirem", seća se Liđjen.
Kaže da je otpušten posle 52 dana.
Sada ima honorarni posao u Los Anđelesu i traži azil u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Kinesko udruženje lekara je 2019., godinu dana nakon što Liđjen tvrdi da je smešten u bolnicu, ažuriralo smernice za elektrošok terapiju, navodeći da ona sme da se primenjuje isključivo uz pristanak pacijenta i pod opštom anestezijom.
Želeli smo da saznamo više kakva je uloga lekara u ovakvim slučajevima.
Kako bi razgovor bez odobrenja nadležnih sa stranim medijima, kao što je BBC, mogao da stvori probleme lekarima, jedina mogućnost je bila da obavimo trajnu istragu.
Zakazali smo konsultacije telefonom sa lekarima iz četiri bolnice koje su, na osnovu naših dokaza, povezane sa prisilnim hospitalizacijama.
Izmislili smo priču o rođaku koji je smešten u bolnicu zbog objavljivanja komentara protiv režima na internetu, i pitali pet lekara da li su ikada imali pacijenta kog im je poslala policija.
Četvoro lekara je odgovorilo potvrdno.
„Psihijatrijsko odeljenje ima vrstu prijema pacijenata koji su označeni 'problematični slučajevi'", rekao nam je jedan lekar.
Drugi lekar, iz bolnice u kojoj je bio smešten Đunđje, čini se da potvrđuje njegovu priču o policijskom nadzoru nad pacijentima nakon što se otpuste.
„Policija će vas proveravati kod kuće da bi se uverila da uzimate lekove.
„Ako ih ne uzimate, mogli biste ponovo da prekršite zakon", rekao je lekar.
Obratili smo se pomenutoj bolnici za komentar, ali nismo dobili odgovor.
Dobili smo pristup zdravstvenom kartonu borca za demokratiju Sunga Zajmina koji je prošle godine peti put smešten u bolnicu, koji jasno pokazuju koliko su politički stavovi usko povezani sa psihijatrijskom dijagnozom.
„Danas je… mnogo pričao, govorio je nepovezano i kritikovao Komunističku partiju.
„Stoga su ga policija, lekari i lokalni komitet građana poslali u našu bolnicu na bolničko lečenje.
„Pacijent je smešten u bolnicu protiv svoje volje", piše u kartonu.
Pitali smo profesora Tomasa G. Šulca, budućeg predsednika Svetskog udruženja psihijatara, da pregleda ove beleške.
Odgovorio je: „Prema ovome što je ovde opisano, niko ne bi trebalo da bude prisilno primljen i lečen protiv svoje volje.
„Ovo miriše na političku zloupotrebu".
Između 2013. i 2017. godine, više od 200 ljudi prijavilo je da su ih vlasti nepravedno smestile u bolnice, kaže grupa građanskih novinara u Kini koja je dokumentovala zloupotrebe Zakona o mentalnom zdravlju.
Oni su prestali da izveštavaju 2017. godine, jer je osnivač grupe uhapšen i kasnije odveden u zatvor.
Za žrtve koje traže pravdu, čini se da nemaju mnogo šanse da je dobiju u pravnom sistemu zemlje.
Muškarac koga zovemo gospodin Li, a koji je smešten u bolnicu 2023. godine nakon protesta protiv lokalne policije, pokušao je da pokrene pravni postupak protiv vlasti zbog pritvaranja.
Za razliku od Đunđjea, lekari su gospodinu Liju rekli da nije bolestan, ali je policija angažovala spoljnog psihijatra da ga proceni.
Taj psihijatar mu je postavio dijagnozu bipolarnog poremećaja i bolnici je zadržan 45 dana.
Nakon što je pušten, odlučio je da ospori dijagnozu.
„Ako ne tužim policiju, to je kao da prihvatam da sam mentalno bolestan.
„To će imati veliki uticaj na moju budućnost i slobodu, jer policija to može da koristi kao razlog da me ponovo pritvori u bilo kom trenutku", kaže.
U Kini, evidencija o svakome kome je ikada dijagnostikovan ozbiljan mentalni poremećaj može da se dostavi policiji, pa čak i sa lokalnim komitetima građana.
Ali gospodin Li nije uspeo – sudovi su odbacili njegovu žalbu.
„Čujemo kako naši lideri govore o vladavini prava", kaže nam.
„Nikada nismo mogli da zamislimo da će nas zatvarati u psihijatrijskoj bolnici".
BBC je na zvaničnoj veb-stranici kineskih sudskih odluka pronašao 112 ljudi koji su između 2013. i 2024. godine pokušali da pokrenu pravne postupke protiv policije, lokalnih vlasti ili bolnica zbog ovakvog postupanja.
Oko 40 odsto ovih ljudi su tužili vlasti, a samo dvoje je dobilo presude u njihovu korist.
Čini se da je i sajt cenzurisan, jer pet drugih slučajeva koje smo istraživali nisu uvedeni u bazu podataka.
Problem je u tome što policija ima „značajnu diskreciju" u postupanju prema „problematičnim ljudima", kaže Nikol Mekbin iz organizacije za ljudska prava u Londonu The Rights Practice.
„Smeštanje nekoga u psihijatrijsku ustanovu, zaobilazeći zvanične procedure, je prilično lako i veoma korisno sredstvo za lokalne vlasti".
Sada su sve oči uprte u sudbinu vlogerke Li Jisjue, koja je optužila policajca za seksualno zlostavljanje.
Jisjue je navodno nedavno po drugi put smeštena u bolnicu nakon što su njeni postovi na društvenim mrežama o tom iskustvu postali viralni.
Prema izveštajima, trenutno je u hotelu, pod nadzorom.
Od Ambasade Kine u Ujedinjenom Kraljevstvu zatražili smo komentar o nalazima naše istrage.
Ambasada je rekla da je prošle godine Komunistička partija Kine „ponovo potvrdila" da mora da „poboljša mehanizme" za primenu zakona, koji, kako navode, „izričito zabranjuje nezakonito pritvaranje i druge metode protivzakonitog lišavanja ili ograničavanja ličnih sloboda građana".
Dodatno izveštavanje: Georgina Lam i Beti Najt.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
citalac
Joe
Naročito kod mladih, studenata koji život vide na svoj način medjutim njihove oči nemaju iskustvo nego samo fotografiju trenutka iz koje stvaraju ideju u svojoj glavi. Imati viziju u svojoj glavi , to može svako ali imati sredstvo za to postići treba imati i petlju.
Onaj ko to nema je jednak nama svima koji se svakodnevno borimo za naš kraj meseca.
Na žalost mladost tek orkriva život a starost žali za propuštenim.
zezate se?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar