Deo imunog sistema koji bi mogao da bude rudnik zlata za potencijalne antibiotike otkrili su izraelski istraživači.
Veruje se taj deo tela ima tajni način rada koji može stvoriti brojna hemijska jedinjenja da ubijaju bakterije.
To u mnogome menja naše razumevanje toga kako smo zaštićeni od infekcije, veruju izraelski istraživači.
Takođe otvara prostor za istraživanje o antibioticima koji bi mogli pomoći u rešavanju rastućeg problema superbakterijama koje se odupiru tretiranju trenutnim lekovima.
Otkriće je usredsređeno na proteazom - sićušni proteinski kompleks koji se nalazi u svakoj ćeliji tela.
Njegova glavna uloga je da deli stare proteine na manje komade kako bi se reciklirali i stvorili novi.
Ali niz eksperimenata, detaljno opisanih u naučnom časopisu Nature, pokazuje da proteazom otkriva kada je ćelija zaražena bakterijama.
Tada menja strukturu i ulogu.
Počinje da transformiše stare proteine u oružje koje može da pocepa spoljašnji sloj bakterija i da ih ubije.
„Ovo je zaista uzbudljivo, jer do sada nismo znali da se to dešava.
„Otkrili smo novi mehanizam imuniteta koji nam omogućava da imamo odbranu od bakterijske infekcije.
„To se dešava u našem telu u svim ćelijama i stvara čitavu novu klasu potencijalnih prirodnih antibiotika", kaže Jifat Merbl, profesorka sa Vajcmanovog instituta za nauku.
Istraživački tim je prošao kroz proces koji su nazvali „kopanje po smeću" da bi pronašao ove prirodne antibiotike.
Testirani su na bakterijama koje rastu u laboratoriji i na miševima sa upalom pluća i sepsom.
Rekli su da dobijaju rezultate koje daju neki poznati antibiotici.
A kada su istraživači iz ćelije uklonili proteazom, bilo ih je mnogo lakše zaraziti bakterijama poput salmonele.
Danijel Dejvis, šef odeljenja za životne nauke i imunolog na Imperial koledžu u Londonu, rekao je da su nalazi „izuzetno provokativni i veoma interesantni" jer su promenili naše razumevanje kako se ljudsko telo bori protiv infekcija.
„Ono što je zaista uzbudljivo u vezi sa ovim je da je to potpuno neotkriven proces kojim se molekuli koji nas štite stvaraju unutar naših ćelija, što se čini veoma važnim i iznenađujućim", dodao je.
Ipak, upozorio je da je pretvaranje ovoga u novi izvor antibiotika ideja koju „još treba testirati" i da će za to trebati vreme.
Procenjuje se da više od milion ljudi godišnje umire od infekcija koje su otporne na lekove poput antibiotika.
Ipak, do sada je nedostajalo istraživanja o razvoju novih antibiotika.
Novi prostori za istraživanje su izvor optimizma za neke naučnike.
„To je potencijalni zlatni rudnik za nove antibiotike, što je prilično uzbudljivo.
„Prethodnih godina smo istraživali tlo da bismo pronašli nove antibiotike, a oni su nešto što smo sve vreme imali u sebi", rekla je Lindzi Edvards, profesorka mikrobiologije na Kings koledžu u Londonu, za BBC.
Zato što se radi o proizvodima ljudskog tela i razvoj lekova bi mogao imati manje problema, jer bi sve bilo dosta „bezbednije i lakše", dodaje ona.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar