'Terorizam' ubija više ljudi u Sahelu nego u ostatku sveta zajedno

Oblast Sahel u Africi je „epicentar svetskog terorizma" i sada je, prvi put, odgovorna za „više od polovine svih smrti uzrokovanih terorizmom", prema Svetskom indeksu terorizma (GTI).

Njegov novi izveštaj pokazuje da se 2024. godine, „51 odsto svih smrti uzrokovanih terorizmom" dogodilo u Sahelu – a to je 3.885 od ukupno 7.555 u svetu.

Izveštaj GTI kaže da, dok svetske brojke opadaju sa vrhunca od 11.000 smrti iz 2015. godine, brojka za Sahel je porasla skoro desetostruko od 2019. godine, kako ekstremističke i pobunjeničke grupe „nastavljaju da posvećuju pažnju" ovom regionu.

Indeks objavljuje Institut za ekonomiju i mir, ekspertska grupa posvećena istraživanju svetskog mira i sukoba.

On terorizam definiše kao „zaprećenu ili pravu upotrebu ilegalne sile i nasilja od nedržavnih aktera da bi se stekao politički, ekonomski, verski ili socijalni cilj kroz strah, prinudu ili zastrašivanje".

Lociran direktno na jugu od pustinje Sahare, Sahel se prostire od zapadne obale Afrike na istok preko čitavog kontinenta.

Definicija ovog regiona prema GTI-u obuhvata delove 10 zemalja: Burkina Faso, Mali, Niger, Kamerun, Gvineja, Gambija, Senegal, Nigerija, Čad i Mauritanija.

Sahel ima neke od najvećih stopa nataliteta na svetu, a skoro dve trećine stanovništva je mlađe od 25 godina.

Za razliku od Zapada, gde je „u porastu terorizam usamljeničkog aktera", Sahel je doživeo ubrzano širenje ekstremističkih džihadističkih grupa, prema ovom izveštaju.

U njemu se kaže da većinu napada izvršavaju dve organizacije: ogranak Islamske države za Sahel i Džamat Nusrat al-Islam val Muslimen (JNIM) – ogranak Al Kaide.

„Oni pokušavaju da uvedu nove pravne poretke", objašnjava Niagale Bagadžoko, predsedavajuća Afričke mreže bezbednosnog sektora.

„Pokušavaju da primene pravdu posebno zasnovanu na Šerijatskim zakonima."

A u tom procesu, kaže on, „one se nadmeću jedna sa drugom" za teritoriju i uticaj.

IS-Sahel je navodno udvostručio količinu teritorije koju kontroliše u Maliju od državnih udara u zemlji iz 2020. i 2021. godine – uglavnom na istoku blizu granica sa Burkinom Faso i Nigerom – dok je JNIM takođe nastavio da širi domašaj, prema panelu eksperata UN-a o Maliju.

Izveštaj GTI-ja ističe da su obe grupe regrutovale više boraca, među njima i decu vojnike u slučaju Islamske države.

„U nekim slučajevima, ljudi nemaju drugog izbora kad dođu u situaciju da biraju da se pridruže ekstremističkoj grupi", kaže Beverli Očieng, viša analitičarka specijalizovana za Frankofonu Afriku pri Kontroli rizika, savetodavnoj grupi za gepolitiku rizika.

„Ovu su zajednice koje su veoma ranjive."

Izveštaj GTI-ja objašnjava kako su politička nestabilnost i loše upravljanje idealni uslovi za rast pobunjeničkih grupa, ukazujući na ratni sukob kao „primarni podstrekač na terorizam".

Sahel se ponekad naziva „pojasom državnih udara" Afrike.

Od 2020. godine izvedeno je šest uspešnih državnih udara u regionu: dva u Maliju, dva u Burkini Faso, jedan u Gvineji i jedan u Nigeru.

Ovim zemljama sada svima upravljaju vojne hunte.

„Sahel je doživeo slom državnog društva", kaže doktor Folahanmi Aina, ekspert za region na Univerzitetu SOAS u Londonu.

„Na sve su uticale godine zapuštenosti od političkih lidera koji nisu nužno stavljali prioritet na upravljanje s narodom na umu, a lokalna nezadovoljstva su se zagnojila, dovevši do nastanka terorističkih grupa koje pokušavaju sve to da iskoriste".

Došlo je do percepcije da civilne vlade ne mogu da se bore protiv bezbednosnih pretnji od pobunjeničkih grupa, „ali uprkos tome što su ove hunte preuzele vlast, nisu nužno popravile situaciju na terenu i zapravo se nesigurnost samo pogoršala", kaže doktor Aina.

„Hunte su profesionalno nepripremljene za poteškoće vladavine."

Štaviše, 2024. godine, Burkina Faso je „ostala zemlja najpogođenija terorizmom drugu godinu zaredom", prema GTI.

Za 14 godina otkako se vodi ovaj izveštaj, to je jedina zemlja koja se našla na samom vrhu liste a da nije Irak ili Avganistan.

Džihadističke grupe održavaju operacije u Sahelu uz pomoć čitavog dijapazona ilegalnih ekonomskih aktivnosti, među kojima su otmice za otkupninu i krađa stoke, prema izveštaju GTI.

Sahel je takođe postao ključna ruta za trgovce drogom koji nose kokain iz Južne Amerike u Evropu, a u izveštaju se ističe da „trgovina drogom predstavlja jednu od finansijski najunosnijih ilegalnih aktivnosti povezanih sa terorizmom u Sahelu."

On ističe da se, međutim, neke grupe klone direktnog učešća u organizovanom kriminalu, preferirajući da „zarađuju novac uvodeći porez ili pružajući bezbednost i zaštitu u zamenu za isplatu".

U izveštaju se objašnjava: „Ovaj model ne samo da generiše prihode već i pomaže ovim grupama da se integrišu u lokalne zajednice, pojačavši njihov uticaj."

Pobunjeničke grupe takođe žude za kontrolom nad izdašnim prirodnim bogatstvima u Sahelu.

Niger je sedmi najveći proizvođač uranijuma na svetu, a neregulisani zlatni rudnici koji se mogu naći u čitavom regionu često se iskorišćavaju od takvih kao što su IS-Sahel i JNIM.

Posle skorašnjeg talasa državnih udara, vlade iz Sahela udaljile su se od zapadnih saveznika, kao što su Francuska i SAD, ka Kini i Rusiji u potrazi za podrškom u borbi protiv ekstremista.

„U ovom trenutku vidimo da Rusija preuzima odlučnu kontrolu nad ruskim paravojskama u regionu poznatim kao Afrički korpus [bivši Vagner]", kaže Očieng.

„Njihov posao je da obuče i podrže lokalne vojske tako da mogu da se bore protiv pobune u regionu, ali to do sada nije bilo efikasno."

Kao posledica toga, izveštaj GTI upozorava da trenutno postoji rizik od prelivanja sa takozvanog „epicentra terora" na susedne zemlje.

Štaviše, on kaže da bi to već moglo da se dešava – Togo je zabeležio 10 napada i 52 smrti 2024. godine, najviše otkako je počeo da se vodi ovaj indeks.

Oni su bili uglavnom koncentrisani duž granice zemlje sa Burkinom Faso.

Očieng se slaže s ovom ocenom, rekavši da je „širenje ekstremističkih grupa u okviru regiona u zemljama kao što su Benin, Togo ili druge obalske zapadnoafričke države izgleda neizbežno."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk